Zavirite u Titov čuveni Plavi voz: U njemu je stvarana istorija, a enterijer i danas oduševljava

Depo Topčider je danas jedna stara zgrada od koje mnogi verovatno okreću glavu kada je vide, ali krije neverovatnu istoriju.

U njemu je Josip Broz Tito ugostio više od 60 državnika iz celog sveta, a na brojnim putovanjima su potpisivani važni sporazumi i donosile su se značajne odluke.

Maršal je Plavim vozom prešao više od 600.000 kilometara putujući kroz Jugoslaviju, ali i evropskim zemljama, od Francuske, Poljske, Austriji do Grčke i SSSR-a.

Njime su putovali neki od najuticajnijih lidera 20. veka poput britanske kraljice Elizabete II, grčkog kralja Pavla i kraljice Frederike, Leonida Brežnjeva iz SSSR-a, lidera Egipta Gamala Nasera, etiopskog cara Hajla Selasija...

Danas, priča je mnogo drugačija.

Plavi voz više ne saobraća, a zajedno sa mnogim drugim izanđalim vagonima i lokomotivama ostavljen je u garaži, čekajući restauraciju kojoj se mnogi nadaju.

Poseban salon za De Gola

Kako je za EUpravo Zato objasnio Milan Budimir, čuvar Plavog voza, prethodno je postojao Kraljev plavi voz koji je Tito koristio dok nije drugi napravljen po njegovoj meri.

"Voz je pravljen 1959. i 1960. godine, a u tome su učestvovale Fabrika šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke i Fabrika šinskih vozila iz Maribora Boris Kidrič. Titov voz ima ukupno 21 vagon i 7 lokomotiva. Tri su Simensove, ali od '74 nisu u funkciji, pa su tada kupljene četiri od Dženeral motorsa. Ima četvoro spavaćih kola koje su u redovnom saobraćaju za Bar i četiri vagona za automobile", objasnio je Budimir koga svi zovu Buda.

On više od 30 godina radi u Železnicama Srbije i bio je na brojnim putovanjima sa Plavim vozom. Poslednje tri godine dočekuje goste u Topčideru i priča im o istoriji ovog artefakta.

Gosti tako mogu videti nekoliko oficirskih salona, De Golov i Titov.

Zanimljivo je da salon posvećen nekadašnjem francuskom lideru veći i ima šest mesta, a Titov samo dva.

Iako se maršal baš potrudio da namami De Gola, Francuz zapravo nikada nije došao u Plavi voz.

"Postoje dve teorije zašto je to tako. Kada je partija podržala pobunu komunista u Alžiru to se nije svidelo francuskim vlastima pod čijim protektoratom je ova afrička država, a takođe se pričalo i da je dve godine pre Drugog svetskog rata Draža Mihailović bio generacija sa Šarlom De Golom na Vojnoj akademiji. Kada je bio streljan, De Gol je navodno bio ljut, pa nikada nije hteo da se sastane sa Titom u vozu. Bilo kako bilo, ko god je bio gost, boravio je u ovom salonu, a u pitanju je apartman sa dve sobe i kupatilom i dve kabine sa po dva ležaja, što znači da unutra može da se smesti šest ljudi", ispričao je Buda.

Posetioci takođe mogu videti i dva vagon-restorana, jedan sa 36 mesta za ručavanje, a drugi sa 40.

Posebno mesto zauzima VIP salon za konferencije i sastanke sa dugačkim stolom za kome su sedeli mnogi znameniti državnici.

U drugom delu se nalazi kanabe i čajanka gde su mogle da borave supruge zvaničnika, prevodioci i drugo prateće osoblje.

Gosti su mogli da gledaju i televizor koji je bio ugrađen u zidu, a preko projektora su se puštali i filmovi.

Ipak, za razgovore oči u oči, Tito je koristio tzv. gluvu sobu, a često je tamo sa Jovankom slušao radio.

Upečatljiva je Jovankina soba koju je sama uredila, a kupatilo je upadljive svetlo-plave boje.

Enterijer je urađen u stilu art dekoa sa intarzijama od orahovine, mahagonija i kruškovog drveta, a doskora je u vozu stajala i originalna kolekcija slika najpoznatijih jugoslovenskih slikara.

Plavi voz je bio opremljen i vrhunskom kuhinjom u kojoj se, prema Budinim rečima, može kuvati kao u "Hajatu". Unutra postoji gotovo sve: od pećnica, šporeta na struju i na drva, friteza, brojnih zamrzivača itd.

Jedan vagon je bio namenjen prtljagu, a postojale su i dve energane koje su proizvodile struju za ceo voz. Radile su na naftu i proizvodile 220 volti, nezavisno od vuče.

Sve u svemu, voz je išao 140 km na sat i u njemu je moglo da se smesti 150 ljudi.

Plavi voz privlači ljude iz celog sveta

Prema rečima našeg sagovornika, Plavi voz posećuju brojni turisti, a osim putnika iz bivših jugoslovenskih zemalja, za njega se interesuju i Amerikanci, Australijanci, Kanađani, Austrijanci, Francuzi, Poljaci, Mađari i mnogi drugi Evropljani.

Mnogi od njih su na internetu čuli za ovu atrakciju, pa žele da je lično vide i slikaju kako bi razumeli kako se nekada putovalo na visokom nivou.

Svakako, kada je reč o Titu, poseta ima najviše u maju kada se obeležavaju dva datuma - 4. maj (dan Titove smrti) i 25. maj (nekadašnji Dan mladosti).

Hoće li Plavi voz ponovo putovati?

Kako nam je rekla Jelena Rašković, rukovoditeljka za odnose sa javnošću Srbija Voza, želja je da se Plavi voz restaurira kako dolikuje, ali se mora početi i od same garaže koja je u lošem stanju.

Nažalost, kod depoa nema ni table koja pokazuje gde se skreće za muzej, a prelaz je neobezbeđen.

"To bi trebalo da bude pravi infrastrukturni građevinski projekat osim što se radi o zaštiti kulturnog dobra. Ovo je veoma redak artefakt, ovakvih stvari nema mnogo, zato želimo da krajem leta organizujemo donatorsku večeru na kojoj ćemo uz prigodan program prikupljati sredstva za obnovu. Strane ambasade su vrlo raspoložene da nam pomognu jer Plavi voz svedoči o celom vremenu. Nedavno su nas posetile supruge ambasadora i sve su želele da vide fotografije nekadašnjih lidera svojih zemalja i da se slikaju pored njih. Drugačije je tada vreme bilo za sve nas, oni se raduju kada vide slike svojih državnika sa Titom", navela je Rašković za EUpravo Zato.

Kako je istakla, sama garaža vapi za renoviranjem.

"Ona je starija od samog voza, zaslužuje bolje stanje. Želimo da muzej bude prilagođen onome što je interesantno ne samo kod nas nego i u drugim zemljama. Bili smo u Transportnom muzeju u Londonu, imamo prepisku sa Fondacijom za obnovu železničkih sredstava iz Italije, postoje načini na koji nešto može da se restaurira, to nije jeftino, ali ako želimo da sutra imamo od toga i prihode i da to bude nešto što je za ponos, potrebno je ulaganje. Plavi voz je lep komad istorije i ima ogroman potencijal", objašnjava Rašković.

Jedna od ideja je da se razviju i virtuelne ture kako bi posetioci mogli da, primera radi, sede u VIP salonu okruženi Titom i drugim zvanicama.

Plavi voz bi trebalo "osvežiti", a prema određenim planovima u tome bi trebalo da učestvuje EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) kao i neke druge evropske institucije.

"Vozu je potrebna potpuna rekonstrukcija, ali teško je utvrditi šta je sve ovde originalno postojalo. Jedan deo dragocenih predmeta nedostaje. Ali, njegov značaj je toliki da on ovo ne zaslužuje. Samo zamislite, tada je cela zemlja bila u izgradnji, u svim gradovima su se gradile fabrike, bile su radne akcije, a Tito bi goste stavio u voz i onda bi se kretali zemljom da vide obnovu.

Želeli su da pokažu na delu da socijalizam može da pokrene zemlju posle rata, što se posebno svidelo Pokretu nesvrstanih, posle čega su oni slično želeli da pokreću u svojim zemljama. Ovo je bio voz-hotel koji reklamira samoupravno društvo i pokazivao je kako se zemlja razvija", zaključila je Rašković.

Plavi voz se može iznajmiti i za sve vrste svečanosti, kao i za potrebe snimanja filmova, spotova ili reklama, a grupne posete potrebno najaviti unapred.