Evropa se nalazi na raskrsnici. Decenijama je bila svetski lider u farmaceutskim istraživanjima i razvoju lekova koji su promenili živote miliona ljudi. Međutim, njena prednost više nije zagarantovana. SAD dodatno jačaju svoje podsticaje za farmaceutsku industriju, dok Kina napreduje velikom brzinom.
Brojke su upozoravajuće. Evropa je tokom devedesetih prednjačila u svetu po broju novih lekova koji su stigli do tržišta, ali je već u narednoj deceniji izgubila primat u korist SAD, a do 2024. godine i u korist Kine. U poslednjih 20 godina značajno je smanjen i udeo EU u globalnim ulaganjima u farmaceutska istraživanja i razvoj, kao i broj kliničkih ispitivanja koja se sprovode u Evropi.
Posebno zabrinjava to što se najperspektivnije oblasti medicine, napredne terapije, personalizovana medicina, lečenje genetskih bolesti i pojedinih vrsta raka, sve više razvijaju izvan Evrope. Svako istraživanje i svaki patent koji odlaze van Evrope znače gubitak znanja, stručnih radnih mesta i razvojnih prilika.
Pandemija je pokazala koliko zavisnost od međunarodnih lanaca snabdevanja može ugroziti dostupnost ključnih medicinskih proizvoda. Zbog toga snažna biofarmaceutska industrija nije samo pitanje ekonomskog rasta, već i zdravstvene bezbednosti i strateške autonomije Evrope.
Evropa mora da ojača sopstvene podsticaje za inovacije. To podrazumeva predvidivu regulativu, pravnu sigurnost, adekvatne poreske i finansijske podsticaje, kao i snažniju zaštitu intelektualne svojine. Slabljenje zaštite patenata ne bi dugoročno smanjilo cenu lekova, već bi smanjilo motivaciju kompanija da ulažu u razvoj novih terapija.
Važan je i brži pristup inovativnim lekovima. Naučna izvrsnost sama po sebi nije dovoljna ako pacijenti na odobrene terapije čekaju godinama. To pokazuje i primer Španije, koja je jedno od vodećih evropskih tržišta za farmaceutske proizvode i klinička ispitivanja, ali se suočava sa dugim rokovima do dostupnosti novih terapija.
Evropa zato mora da učini klinička ispitivanja privlačnijim mestom za globalna ulaganja, kroz brže procedure, usklađenija pravila među državama članicama i bolju istraživačku infrastrukturu.
Istovremeno, neophodna je ambiciozna industrijska politika koja će povećati i modernizovati evropske kapacitete za proizvodnju biofarmaceutskih proizvoda. Napredne terapije, personalizovana medicina i razvoj lekova uz pomoć veštačke inteligencije zahtevaju industrijsku bazu koju Evropa mora da izgradi danas.
Predstojeći Evropski zakon o biotehnologiji (European Biotech Act) zato predstavlja važnu priliku. Smanjenje administrativnih prepreka, bolji pristup rizičnom kapitalu i fleksibilniji regulatorni okvir za napredne terapije mogli bi značajno da poboljšaju evropsku konkurentnost.
Veliki potencijal ima i veštačka inteligencija: ona može ubrzati otkrivanje novih molekula, unaprediti klinička ispitivanja i omogućiti preciznije lečenje.
Evropski prostor zdravstvenih podataka mogao bi dodatno da ubrza istraživanja i donošenje odluka zasnovanih na podacima, uz uslov da se obezbede zaštita podataka, interoperabilnost i poverenje građana.
U društvu koje stari, inovativne terapije mogu doneti ne samo bolje zdravlje već i smanjiti šire društvene troškove, uključujući troškove bolovanja i odsustva sa posla.
Ipak, zdravstveni sistemi još uvek nedovoljno prepoznaju ovu širu vrednost biomedicinskih inovacija.
Evropa ima znanje, naučnu bazu i potencijal za rast. Ono što joj sada nedostaje jeste odlučnost da taj potencijal pretvori u inovacije koje će brže stići do pacijenata. Zaštita i podsticanje inovacija, brži pristup terapijama, snažnija industrijska baza i veća ulaganja u istraživanja moraju postati strateški prioriteti. Evropa ne sme da izgubi trku - jer od njene konkurentnosti zavisi i sposobnost da svojim građanima obezbedi terapije budućnosti.
(M.A./EUpravo zato/politico.eu)
