Olimpijska najvrednija nagrada, zlatna medalja, izgleda da nije toliko zlatna.
Odličje teži 529 grama, ali je zlato prisutno sa šest odsto dok je ostatak čisto srebro. Medalja ima samo zlatni "prekrivač".
To nekada nije bilo tako. Sve do 1912, kada su se Olimpijske igre održale u Stokholmu, zlatne medalje su pravljene u potpunosti od zlata. Međutim, kako je posle Prvog svetskog rata trebalo štedeti, procenat zlata je počeo da opada.
Srebrna medalja, sa druge strane, u potpunosti je sačinjena od srebra dok je bronzana kombinacija bakra, kalaja i legure cinka.
Koliko danas vredi zlatna olimpijska medalja?
Prema procenama stručnjaka iz Oksford ekonomiksa, zlatna medalja sa Olimpijskih igara u Parizu vredi 950 evra.
Međutim, medalje sa ovogodišnjih Olimpijskih igara ukrašene su još jednim detaljem koji bi mogao da im poveća vrednost u budućnosti. U njih je ugrađen delić gvožđa sa originalnog okvira Ajfelove kule. Taj gvozdani deo se nalazi na sredini odličja, a na njemu je ispisan logo igara u Parizu.
Ti delovi metala su uklonjeni sa Ajfelovog tornja tokom različitih renoviranja i modernizacije, ali su ih vlasti čuvale.
Odluku da se medalje povežu sa simbolom Francuske doneo je komitet sačinjen od sportista, kojim predsedava legenda francuskog bijatlona Martin Furkad.
U dizajnu medalja je učestovala i francuska juvelirnica "Chaumet", stara više od 200 godina.
Do 2032. godine će vrednost zlatnih medalja porasti na 1.500 evra, a tada bi domaćin igara trebalo da bude austrijski Brizbejn.
(EUpravo zato/Euronews)
