Šta čeka Pariz posle Olimpijskih igara: Da li će to biti finansijski trijumf ili glavobolja?

Pariz je po treći put domaćin Letnjih olimpijskih igara, a organizacioni komitet insistira da je sve pod kontrolom kada su u pitanju finansije. Da li je to tako?

Skoro sav (96%) budžet za Olimpijske i Paraolimpijske igre u Parizu dolazi od privatnog sektora, MOK-a i partnerskih kompanija.

Ove godine je za Organizacioni komitet Pariza bilo predviđeno 4,38 milijardi evra, a MOK je pokrio dodatnih 400 miliona evra, uključujući troškove angažovanja domaćina. To znači da bi Igre u Parizu trebalo da koštaju manje nego obično, navodi se na sajtu Olimpijskih igara.

Budžet za organizaciju Igara, uključujući organizaciju takmičenja, održavanje, angažovanje radnika, tehnologiju i transport, skoro u potpunosti je obezbeđen iz privatnog sektora uz značajan doprinos Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Prema MOK-u, postoji budžet za sportsku infrastrukturu koji je ili javno ili privatno finansiran, u zavisnosti od toga šta već postoji u gradu i šta žele da postignu nakon Olimpijade. Neki domaćini takođe mogu koristiti Igre kao katalizator za poboljšanje infrastrukture koja ne utiče direktno na ugošćanvanje Igara.

Neki od prethodnih domaćina doživeli bankrot

Neki gradovi domaćini proveli su decenije oporavljajući se od dugova, dok su drugi izašli na kraj sa organizacijom bez problema. Jedan deo njih se čak  nakon Olimpijskih igara suočio sa bankrotom.

Montreal je bio domaćin Letnjih igara 1976. godine, zbog čega je zapao u dugove u milijardama dolara. Bilo je potrebno tri decenije da se oporavi, a stabilnost je povratio tek 2006. godine.

Tamo gde je sve počelo - u Atini, takođe nije se slavno prošlo. Grčka dužnička kriza dogodila se 2009. godine, a neki tvrde da su Letnje olimpijske igre 2004. dovele zemlju do bankrota.

"Skoro svi objekti izgrađeni za Olimpijske igre u Atini 2004, čiji su troškovi doprineli dužničkoj krizi Grčke, sada su zapušteni", kažu Džejms Mekbrajd i Melisa Mano iz Saveta za spoljne odnose (CFR).

Drugi pak kažu da to nije slučaj. U dokumentu na koji se MOK poziva na za Euronews o ponovnoj analizi, merenju i pogrešnoj percepciji prekoračenja troškova na Olimpijskim igrama, stoji da troškovi Olimpijskih igara predstavljaju manje od 0,28% BDP-a. U skladu sa tim dokumentom, jasno da Igre ne mogu izazvati tešku nacionalnu ekonomsku krizu".

MOK naveo da poboljšanja u urbanističkom planiranju, u kombinaciji sa globalnom vidljivošću koja je benefit gradu tokom Igara, rezultirala su značajnim rastom turizma nakon što se one održe. Kako tvrdi, 2003. godine Grčka je zabeležila 12 miliona turističkih poseta, dok je 2015. Banka Grčke prijavila je oko 23,5 miliona posetilaca.

Ne postoje čvrsti dokazi da su Olimpijske igre 2004. pokrenule grčku dužničku krizu, ali troškovi koje su snosili grad i zemlja možda nisu ni pomogli njenoj finansijskoj situaciji.

Te konkretne Olimpijske igre ostaju kontroverzna tema jer MOK nastavlja da tvrdi da je to bila pozitivna stvar za grad. Međutim, pitanje koje treba postaviti bilo kom gradu domaćinu Olimpijskih igara moglo bi biti - u kakvom je stanju bio grad pre izbora za domaćina?

Jedan od najvećih gradova koji je "platio cenu" bio je Soči 2014. godine. Prvobitni budžet je bio otprilike oko 9,5 milijardi evra, a konačni trošak oko 47 milijardi evra - što Olimpijske igre u tom gradu svrstava u najskuplje ikada.

MOK objašnjava da mediji "naduvavaju" ovaj broj jer su u cifru uključeni i projekti koji nisu bili neophodni za održavanje takmičenja. U Sočiju je uloženo rekonstrukciju transportnog sistema i urbane infrastrukture u nadi da će se stvoriti bolji uslovi za posete tokom cele godine.

Ipak, Rusija je obećala da će platiti troškove preko super-bogatih privatnih investitora kako bi oslobodila državu ovog tereta, ali, kada je nastupila prva godišnjica, najmanje dva oligarha su se ogradila - prisiljavajući ruske poreske obveznike da ponesu teret, navodi AP.

MOK je uporedio ovu informaciju sa izveštajem PriceVaterhouseCoopers-a koji je naručio analizu, u kojem se kaže da je investicija OKOG-a i sportskih objekata bila "samo" oko 11,2 milijarde evra.

Pariski efekat

U prošlosti je ogroman deo olimpijskog budžeta izdvajan za izgradnju neophodne infrastrukture kao što je Olimpijsko selo, dovoljno velika mesta za ceremonije otvaranja i zatvaranja, sportske objekte i stambene prostore.

OKOG je radio na tome da ovogodišnje Igre budu naklonjene životnoj sredini, ali i ekonomiji. MOK je 2014. uveo niz reformi za Olimpijsku agendu 2020. Prva preporuka je bila da MOK aktivno promoviše maksimalno korišćenje postojećih objekata i korišćenje privremenih i demontažnih objekata, da dozvoli organizaciju čitavih sportova ili disciplina van grada domaćina ili, u izuzetnim slučajevima, van zemlje domaćina.

MOK kaže da je Pariz prvi domaćin koji je ove preporuke u potpunosti ispoštovao.

Pariz će koristiti neke kultne znamenitosti za potrebe takmičenja - za odbojku plato ispod Ajfelove kule, za konjički sport i petoboj - Versajsku palatu, i postojeće stadione, Rolan Garos za tenis, kao i Nacionalni fudbalski stadion.

Za igre je napravljena samo jedna jednonamenska lokacija, a to je Centar za vodene sportove. Posle igara, on će postati sportski centar zajednice Sen Deni. Adidas Arena je još jedan novoizgrađeni objekat, koji nije napravljen posebno za Olimpijadu, ali će se koristiti za Olimpijske i Paraolimpijske igre.

Olimpijsko selo je nezaobilazan trošak. Ove godine se proteže kroz tri grada - Sen Deni, Sen Uen i Lil - i biće pretvoren u četvrti i kancelarijske prostorije sa drugim sadržajima nakon igara.

Praveći korisnu promenu u gradu, gradonačelnica An Idalgo je uspela da ubrza proces dekontaminacije reke Sene, koja je bila korišćena i za održavanje ceremonije otvaranja.

Igra čekanja

Dok se utakmice ne privedu kraju, biće teško predvideti finansijski ishod za Pariz.

Oko tri milijarde ljudi gleda Olimpijske igre koje se održavaju svake četiri godine. To znači da postoji ogromna prilika da se utiče na druge kroz stvaranje održive i ekonomski prijateljske Olimpijade.

MOK je naveo da je Pariz 2024 demonstracija pozitivnog uticaja ambicioznih reformi koje predviđa Olimpijska agenda 2020 i kapaciteta francuskih organizatora da prilagode Igre potrebama vremena u kome živimo.

Uprkos tome što se suočavao sa velikim globalnim izazovima, Organizacioni komitet je uspeo da održi izbalansiran budžet sa skoro svim troškovima pokrivenim privatnim prihodima i porastima koji su ispod stope inflacije za taj period.

Isto se može reći i za budžet za infrastrukturne radove, koji je 60 odsto privatno finansiran, a ostaje zajednima u koje je uložen.

Predsednik Olimpijskih igara Toni Estanguet rekao je na konferenciji za novinare nedelju dana pre početka igara da su potrošili 4,5 milijardi evra, to jest 220 miliona više od budžeta koji su izdvojili.

(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)