Ove sedmice, Korvus je sa hiljadama drugih na centralnom trgu Budimpešte, nosio roze, belu i svetloplavu transrodnu zastavu. Ovaj 20-godišnji mladić započeo je trans proces prošlog avgusta, ali ne može legalno da promeni svoj pol ili ime u Mađarskoj, zemlji u kojoj autoritarna desničarska vlada Viktora Orbana sprovodi represiju nad pravima LGBTQ+ zajednice.
Međutim, Korvus nije tražio radikalne promene u politici prema transrodnim osobama. Jednostavno je tražio pravo da učestvuje u Pride maršu.
"Vlada želi da utiša naš glas i poriče naše postojanje. Neće u tome uspeti", rekao je on.
18. marta, mađarski parlament, u kojem vladajući konzervativno-hrišćanski savez pod vođstvom premijera Viktora Orbana ima dvotrećinsku većinu, izglasao je novu restrikciju prava na okupljanje, koja se smatra otvorenim napadom na Budimpeštanski Pride.
"Zabrana alarmantan znak"
Ova zabrana se nadovezuje na kontroverzni zakon iz 2021. godine o "zaštiti dece", koji zabranjuje "promociju" homoseksualnosti mlađima od 18 godina i zabranjuje događaje koji se smatraju takvom promocijom.
Zakon takođe omogućava policiji da koristi prepoznavanje lica kako bi procesuirala one koji ga ne poštuju. Zakon bi trebao da stupi na snagu sredinom aprila.
Ovaj zakon izazvao je bes i proteste u Mađarskoj.
U LGBTQ+ zajednici Mađarske, neki žele da se suprotstave, dok su drugi nervozni i razmišljaju o napuštanju zemlje. Svi se slažu da zabrana predstavlja alarmantan znak.
"Bićemo na ulicama u nekom obliku 28. jula, kada je predviđeno da se Prajd održi, izjavila je Jojo Majercsik, portparolka Budimpeštanskog Prajda.
"Nećemo biti obeshrabreni ili uplašeni"
Prema podacima nevladine organizacije Mađarski savez za građanske slobode (TASZ), postoji mala šansa da vlasti smatraju da je Pride marš u skladu s novim zakonom.
Ako se marš ipak održi, "organizatori i učesnici će biti odgovorni za prekršaj", rekao je advokat organizacije Šabolk Hegi. On kaže da može očekivati novčanu kaznu između 12 i 415 funti, koju će moći da pobiju, ali Hegi ipak savetuje ljude da razmotre prisustvovanje.
Prema procenama, desetine hiljada ljudi učestvovale su u Budimpeštanskom Prajdu prethodnih godina. Organizatori kažu da, uprkos besu, a možda i zbog njega, očekuju još veći odziv ove godine, povodom 30. godišnjice manifestacije.
"Ovaj novi zakon je pokazao koliko su naša prava ranjiva", rekao je Kristijan Marton, 35-godišnji gej pisac.
Njegov nagrađivani autobiografski roman Crybaby nedavno je uklonjen sa polica na jednom književnom festivalu zbog zakonodavstva koje zabranjuje promociju homoseksualnosti.
"Mogu da mi zabrane da pišem. To bi bilo strašno za mene, ali prave žrtve bili bi LGBTQ+ mladići, koji ne bi mogli da pristupe knjigama u kojima bi mogli da prepoznaju svoje priče i pronađu podršku i utehu", rekao je.
Kada je odrastao 1990-ih godina Marton kaže da je budućnost izgledala obećavajuće.
"Verovali smo da ćemo sustići zapad", kazao je on.
Mađarska je legalizovala civilna partnerstva za istospolne parove 2009. godine, a tokom 2010, učesnici Budimpeštanskog Prajda suočavali su se sa "manje kordona ili kontra-protesta".
Međutim, 2020. godine, vlada je zabranila pravnu promenu pola i izmenila ustav tako da je u njemu navedeno da je "majka žena, a otac - muškarac", čime je efektivno zabranjeno usvajanje za LGBTQ+ osobe.
"Atmosfera je bila toliko depresivna i beznadežna tako dugo da smo se povukli i pomirili s tim da budemo pasivni žrtve", rekao je Marton.
Novi zakon ga je podstakao na glasnije neslaganje.
"Ovaj korak je probudio građansku pokretačku snagu u meni", naveo je on.
Zabrana je izglasana dok se Orbanova desničarska Fidesz stranka priprema za opšte izbore 2026. godine, na kojima će se suočiti s partijom Respect and Freedom (Tisza)*, koju vodi Pter Magar, bivši član Fidesza koji je postao lider opozicije i koji trenutno vodi u anketama.
Zakon je snažno pogodio Lili Jancu i njenu verenicu Laurku Lanczki, toliko snažno da sada razmišljaju o napuštanju zemlje.
"Razgovarale smo o preseljenju u inostranstvo i pre, ali ovo je bio trenutak kada je sve prešlo granicu", kazala je Janca.
Par je zajedno gotovo devet godina i jednog dana žele da imaju decu, što nije moguće u Mađarskoj.
Njih dve nikada nisu bile fizički napadnute, ali su živele pod "stalnim pritiskom", rekla je Janca.
"Ovo nije samo pitanje Prajda ili prava na okupljanje. Ovo znači da oni mogu da rade šta god žele", dodala je Lanczki kazavši da u njoj to izaziva tugu, strah ali i bes.
Na protestu koji je pre par dana organizovao nezavisni poslanik Akos Hadhazi, ljudi nisu samo protestovali za Budimpeštanski Pride.
U pitanju je mnogo više od toga, vladavina prava i demokratija.
"Nikada nisam bila na Budimpeštanskom Prajdu, ali mislim da je normalno da ljudi žele da pokažu svoj identitet", rekla je Judit koja je konstatovala da nikada nije bilo ovako loše.
"Naša mladost je barem imala nade da će stvari postati bolje", kazala je ona.
(M.A./EUpravo zato)
