U 2024. godini, 6,4 odsto stanovnika Evrope živelo je u ozbiljnom siromaštvu, što znači da nisu mogli da priušte najmanje sedam od trinaest osnovnih stavki koje definišu dostojan život.
Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat), stavke koje se koriste za merenje siromaštva, odnosno lošeg materijalnog stanja uključuju: mogućnost da se podnesu neočekivani troškovi, priuštiti nedeljni odmor, plaćati stanarinu i komunalije, imati pristojan obrok barem svaki drugi dan, održavati dom toplim, zameniti istrošen nameštaj, posedovati automobil, imati internet konekciju, zameniti istrošenu odeću, posedovati dva para odgovarajuće obuće, trošiti malu sumu novca za sebe svake nedelje, učestvovati u redovnim aktivnostima za slobodno vreme i redovno se viđati sa prijateljima ili porodicom.
Da bi osoba bila klasifikovana kao neko ko živi "u ozbiljnom siromaštvu", mora joj nedostajati najmanje sedam ovih stavki, uključujući barem tri koja se odnose na domaćinstvo.
Podaci pokazuju značajne razlike među članicama Evropske unije, prenosi "Europe Magazine".
Najveći udeo stanovnika u lošem materijalnom stanju zabeležen je u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj, dok su Slovenija, Hrvatska i Poljska beležile najmanje stope. Ove razlike odražavaju istorijske i ekonomske nejednakosti unutar bloka, uključujući uticaj tranzicionih ekonomija, tržišta rada i nivoa socijalne zaštite.
Stručnjaci upozoravaju da, i pored ekonomskog napretka, odnosno bogatstva nekih članica, siromaštvo i loše materijalno stanje i dalje pogađaju desetine miliona ljudi u Evropi.
Ono direktno utiče na kvalitet života, zdravlje, obrazovanje i mogućnosti za socijalnu participaciju. U svetlu sve većih cena energije, hrane i stanovanja, rizik od širenja siromaštva postaje ozbiljan izazov za politike socijalne kohezije EU.
Ovi podaci jasno pokazuju da, iako Unija teži jedinstvenom tržištu i visokim standardima života, nejednakosti među državama članicama ostaju veliki izazov, a razvoj politika koje će smanjiti siromaštvo i omogućiti dostojan život za sve građane predstavlja ključni prioritet za budućnost bloka.
(EUpravo zato.rs)
