Međutim, nove smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da takva definicja ne odgovara novim naučnim saznanjima.
Lek za demenciju još uvek nije otkriven, ali stručnjaci procenjuju da bi čak 45 odsto slučajeva moglo da se spreči ili da bude odloženo. Drugim rečima, zdravlje našeg mozga ne zavisi samo od godina ili genetike.
Na njega utiču i svakodnevene navike, ali i životna sredina i bolesti koje mogu da se leče i drže pod kontrolom.
Demencija nije samo jedna bolest?
Demencija nije naziv samo za jednu bolest, već za grupu poremećaja koji postepeno narušavaju sposobnosti našeg pamćenje, razmišljanja, govora, rasuđivanja i sposobnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Najčešći uzrok je Alchajmerova bolest, ali postoje i drugi oblici.
Širom sveta sa demencijom danas živi više od 57 miliona ljudi, a svake godine dijagnozu dobije skoro 10 miliona novih pacijenata. Kako je stanovništvo sve starije, očekivanja su da će ovaj broj nastaviti da raste.
Nova preporuka SZO zasniva se na sve većem broju istraživanja koja sugerišu da mozak tokom čitavog veka "reaguje" na naš životni stil.
Među najvažnijim faktorima rizika na koje možemo da utičemo su: pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, fizička neaktivnost, društvena izolacija i usamljenost, zagađenje vazduha, visok krvni pritisak, dijabetes i druge hronične bolesti.
Šta naš mozak "održava mladim"?
Jedna od glavnih poruka novih smernica jeste da sve ono što utiče na zdravlje srca, uglavnom istovremeno štiti i mozak.
Kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i prestanak pušenja ne smanjuju samo rizik od infarkta i moždanog udara, već pomažu i očuvanju moždanih ćelija i njihovih veza.
Stručnjaci zato prevenciju demencije sve više posmatraju kao deo procesa očuvanja opšteg zdravlja, a ne kao nešto čime treba da se bavimo tek u starosti. Još jedna bitna stvar koju SZO naglašava, jeste da očuvanje mentalnih sposobnosti ne zavisi samo od fizičkog zdravlja.
Redovni kontakti sa porodicom i prijateljima, učenje novih veština, čitanje, rešavanje logičkih zadataka, sviranje instrumenta ili učenje stranog jezika predstavljaju način da se održava takozvana kognitivna rezerva.
Stručnjaci naglašavaju kako nijedna pojedinačna aktivnost nije garancija zaštite, kombinacija mentalne, fizičke i društvene aktivnosti povezuje se sa manjim rizikom od razvoja demencije.
Ipak, najvažnija poruka novih smernica jeste da na zdravlje mozga utiču navike koje stičemo u srednjem životnom dobu, pa čak i ranije.
Zbog toga stručnjaci ističu da ulaganje u zdrav način života danas, ima posledice koje će se videti u decenijama kasnije. Iako nije moguće da se spreči svaki slučaj demencije, naučni dokazi sve jasnije pokazuju da veliki broj njih nije unapred određen, već da zavisi od izbora koje pravimo svakog dana.
(EUpravo zato/WHO)
