Naša prirodna "klima", temperatura tela nešto malo niža od 37 stepeni Celzijusa, mora da ostane stabilna kako bi organi pravilno funkcionisali.
Kada se organizam pregreje i izgubi sposobnost da se dovoljno brzo rashladi, javljaju se prvi znaci toplotnog stresa. Jedan od najčešćih signala jeste toplotna iscrpljenost, stanje koje se razvija kada telo izgubi velike količine vode i soli kroz znojenje, a mehanizmi hlađenja više ne uspevaju da održe ravnotežu.
Iako nije isto što i toplotni udar, koji predstavlja hitno i potencijalno životno ugrožavajuće stanje, toplotna iscrpljenost je ozbiljan znak da organizmu treba pomoć.
Kako telo pokušava da se izbori sa ekstremnom toplotom?
Kako temperatura u okolini raste, telo aktivira svoje prirodne mehanizme odbrane.
Krvni sudovi u koži se šire kako bi se višak toplote oslobodio, srce počinje da radi intenzivnije kako bi krv cirkulisala, a znoj pomaže da se koža rashladi isparavanjem. Ali ovaj sistem ima svoje granice.
Dug boravak na vrućini, fizički napor, nedovoljan unos tečnosti ili visoka vlažnost vazduha dovode do toga da telo izgubi više vode i elektrolita nego što može da nadoknadi. Rezultat je iscrpljenost.
Simptomi toplotne iscrpljenosti se razvijaju postepeno, stoga se vrlo lako mogu zameniti za običan umor. Najčešći znaci su: obilno znojenje, hladna i vlažna koža, izražena slabost i umor, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, grčevi u mišićima, ubrzan puls, osećaj žeđi, razdražljivost i teškoće sa koncentracijom.
Neki ljudi imaju osećaj kao da im "ponestaje energije", teško obavljaju svakodnevne obaveze ili im čak i jednostavni zadaci postaju prenaporni.
Kako vrućina utiče na svakodnevni život?
Toplotni stres nije samo fizički problem, on utiče i na način na koji razmišljamo i funkcionišemo. Kada telo ulaže veliki deo energije u pokušaj da se rashladi, manje resursa ostaje za druge procese.
Zbog toga se tokom velikih vrućina javljaju i: slabija koncentracija, sporije donošenje odluka, osećaj mentalne iscrpljenosti, pad radne sposobnosti, veća razdražljivost i poremećaji sna.
Zato tokom toplotnih talasa mnogi ljudi imaju osećaj da su "usporeni", da im je teže da rade, uče ili obavljaju svakodnevne aktivnosti. U najvećem riziku su posebne grupe u koje spadaju: mala deca, čiji organizam još nema potpuno razvijene mehanizme regulacije temperature, starije osobe, trudnice, ljudi sa srčanim i hroničnim bolestima, osobe koje rade fizički naporno na otvorenom, sportisti i osobe koje uzimaju lekove koji utiču na regulaciju tečnosti i krvnog pritiska.
Posebno treba da budu oprezne osobe koje imaju prirodno nizak krvni pritisak, jer gubitak tečnosti i širenje krvnih sudova dodatno snižavaju pritisak i izazivaju vrtoglavicu ili nesvesticu.
Šta raditi ukoliko postoji problem?
Prvi korak treba da bude prekidanje izlaganja toploti. Drugim rečima, izmeštanje na hladnije mesto, u hlad, klimatizovanu prostoriju ili dobro provetren prostor. Potom, rashlađivanje tela i skidanje viška odeće, stavljanje hladne obloge na vrat, čelo i ispod pazuha.
U tom procesu, važno je i da se nadoknadi gubitak tečnosti, najbolje kroz ispijanje vode ili napitaka sa elektrolitima, naročito ako se osoba mnogo znojila. Uz odmaranje i što manje fizičke aktivnosti, dok se simptomi potpuno ne povuku.
Ako se stanje pogoršava ili se pojave znaci kao što su: konfuzija, gubitak svesti, veoma visoka telesna temperatura, problemi sa disanjem ili nemogućnost uzimanja tečnosti, najverovatnije je reč o toplotnom udaru, hitnom stanju koje zahteva medicinsku pomoć.
Tokom vrelih dana telo neprestano pokušava da pronađe ravnotežu između spoljašnje temperature i unutrašnje stabilnosti. Umor, vrtoglavica i slabost nisu znak "nedostatka kondicije", već poruka organizma da je njegov sistem za hlađenje pod velikim opterećenjem.
(EUpravo zato/Mejo klinika)
