Istraživanja pokazuju da nakon 40. godine mozak u proseku gubi oko pet odsto zapremine tokom svake decenije života, dok se proces ubrzanog propadanja moždanog tkiva najčešće intenzivira posle 65. godine. Ipak, stručnjaci ističu da taj proces nije isti kod svih ljudi i da na njega pored genetike, snažno utiču životne navike.
"Mozak nije statičan organ. Tokom čitavog života on ima sposobnost da stvara nove veze između nervnih ćelija i da se prilagođava novim izazovima", objasnio je za National Geographic kognitivni psiholog Danijel Gustavson sa Univerziteta Kolorado.
Šta se zapravo dešava sa mozgom kako starimo?
Sa godinama dolazi do postepenog gubitka neurona i sinapsi, mesta na kojima nervne ćelije međusobno komuniciraju. Istovremeno opada proizvodnja neurotransmitera, hemijskih glasnika odgovornih za pamćenje, učenje, raspoloženje i pažnju.
Najizraženije promene događaju se u hipokampusu, delu mozga koji je ključan za formiranje sećanja, i prefrontalnom korteksu, zaduženom za planiranje, donošenje odluka i rešavanje problema.
Zbog toga mnogi ljudi sa godinama počinju češće da zaboravljaju gde su ostavili ključeve, teže pamte imena ili im je potrebno više vremena da usvoje nove informacije. To ne znači da se razvija demencija, već je u velikom broju slučajeva reč o normalnim promenama.
Tajna je u neuroplastičnosti
Dobra vest je da mozak zadržava sposobnost prilagođavanja tokom čitavog života. Naučnici ovu osobinu nazivaju neuroplastičnost, sposobnost mozga da stvara nove neuronske mreže i reorganizuje postojeće kao odgovor na nova iskustva.
"Svaki put kada naučimo nešto novo, gradimo nove neuronske puteve. Što ih češće koristimo, oni postaju snažniji", rekla je za National Geographic kognitivni specijalista Maja Šankar.
Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da i u poznijim godinama učimo nove veštine, strani jezik, ples, slikanje, programiranje ili neku novu fizičku aktivnost. Sve što zahteva koncentraciju i izlazak iz rutine podstiče mozak da ostane aktivan.
Zašto je baš muzika toliko posebna?
Iako gotovo svaka nova veština predstavlja trening za mozak, učenje sviranja instrumenta izdvaja se kao jedna od najkompleksnijih aktivnosti koje čovek može da savlada.
Dok sviramo, mozak istovremeno obrađuje zvukove, čita note ili pamti melodiju, planira pokrete prstiju, održava ritam i koordiniše obe ruke. Zbog toga su gotovo svi važni moždani regioni aktivni u istom trenutku.
"Učenje sviranja novog instrumenta predstavlja trening za ceo mozak", ističe je Gustavson. "Takva aktivnost jača veze između različitih moždanih regiona i doprinosi stvaranju takozvane kognitivne rezerve, koja pomaže mozgu da bude otporniji na promene povezane sa starenjem."
Rezultati više istraživanja potvrđuju ove tvrdnje. Jedna studija objavljena 2022. godine pokazala je da su starije osobe, koje su šest meseci učile da sviraju klavir razvile bolje veze između moždanih regiona odgovornih za pamćenje i jezik. Dok neke druge studije ukazuju da učenje sviranje instrumenta poboljšava i radnu memoriju, izvršne funkcije i doprinosi očuvanju zapremine određenih delova mozga.
Nikada nije kasno za prvi čas
Naučnici su saglasni da koristi od muzike nisu rezervisane samo za decu.
Bez obzira na godine, mozak reaguje na nove izazove. Čak i ako nikada ranije niste držali gitaru, seli za klavir ili uzeli violinu u ruke, proces učenja pokreće mehanizme koji podstiču neuroplastičnost.
Nije bitno da li ćete postati virtuoz. Mnogo je važnije da učite, grešite, vežbate i uživate u procesu, jer upravo taj mentalni napor predstavlja najbolji trening za mozak, kako tvrde naučnici. Svakim akordom, cilj usporavanja starenja mozga je dostižniji.
(EUpravo zato/National Geographic)
