Planovi za izgradnju prve komercijalne farme hobotnica na svetu su propali jer je španska kompanija, koja stoji iza projekta, odustala zbog nakon višegodišnjeg otpora aktivista i naučnika, prenosi BBC.
Kompanija "Nueva Peskanova" je objavila da odustaje od poduhvata vrednog 65 miliona evra.
Svemu je prethodila petogodišnja pravna bitka sa lučkom upravom Las Palmasa na Kanarskim ostrvima, gde je postrojenje trebalo da bude izgrađeno, a kao razlog su navedeni potencijalni uticaji na životnu sredinu.
"Planovi su zaustavljeni isključivo zbog poslovnih i regulatornih razloga", navedeno je u saopštenju, ali nije isključena mogućnost pokretanja projekta na nekoj drugoj lokaciji.
"Otvara se ozbiljno moralno pitanje"
Projekat je od početka pratio otpor javnosti, delom podstaknut i dokumentarcem "Moj učitelj hobotnica" (My Octopus Teacher) iz 2020. godine koji je nagrađen i Oskarom. Film je široj publici približio koliko su ove životinje inteligentne, pa je ideja o njihovom masovnom uzgoju postala za mnoge neprihvatljiva.
Plan za farmu u Las Palmasu predviđao je uzgoj oko milion hobotnica godišnje. Životinje, koje su u prirodi samotnjaci i noćna bića, bile bi smeštene u zajedničke bazene pod stalnim osvetljenjem, a usmrćivale bi se uranjanjem u ledenu vodu temperature minus 3 stepena.
Lindzi Hamilton, profesorka na Univerzitetu u Jorku, smatra da takvi planovi otvaraju "ozbiljno moralno pitanje". Ističe da sve veći broj istraživanja potvrđuje kako hobotnice osećaju bol i stres i poseduju svest.
"Moramo da razmislimo o tome da se ovde radi o upadanju u živote životinja koje mogu da osećaju i razumeju šta im se događa“, rekla je Hamiltonova.
Njen stav podržava i britanski Zakon o dobrobiti životinja, koji je 2022. dopunjen kako bi uključio glavonošce, kao i naučna procena iz 2026. koja je zaključila da "postoje snažni dokazi o svesti hobotnica".
Naučnici upozoravaju i na druge probleme.
Držanje velikog broja hobotnica u istom prostoru izaziva stres i agresiju, a u jednom istraživačkom centru u Meksiku zabeležen je i kanibalizam.
Podrška širom sveta
Uprava kompanije je 2022. godine odbacila kritike i nazvala ih "veštačkom debatom". Istakli su kako niko ne protestuje zbog stotina hiljada tona druge ribe i plodova mora koje kompanija proizvodi. Njihov glavni argument bio je da bi uzgoj u akvakulturi smanjio pritisak na divlje populacije, iz kojih se godišnje izlovi oko 420.000 tona hobotnica.
Ipak, pokušaji uzgoja u drugim zemljama, poput Japana, Australije i Kine, takođe su izazvali negativne reakcije javnosti. To potvrđuje i Strom Peterson, poslanik u parlamentu američke savezne države Vašington, koji stoji iza tamošnje zabrane. Njegov predlog zakona usvojen je 2024. godine bez većih poteškoća.
"Bio je to jedan od onih zakona koji su vrlo brzo prihvaćeni. Očekivao sam da će biti potrebno nekoliko godina da se ideja probije, ali dobila je međunarodnu podršku", izjavio je Peterson. On navodi da je primao pozive podrške iz Velike Britanije, Meksika i Portugala, a ljudi su prikupljali i novac za njegovu kampanju jer su snažno želeli da pomognu.
"Pogodili smo trenutak. Film 'Moj učitelj hobotnica' je izašao nedugo pre toga i mislim da se u krugovima za dobrobit životinja stvorio snažan osećaj o važnosti hobotnica", rekao je.
Nakon Vašingtona, Kalifornija je postala druga američka država koja je zabranila uzgoj hobotnica, a zakon je stupio na snagu u januaru 2025.
Iako je Nueva "Peskanova" kao zvaničan razlog odustajanja navela regulatorne prepreke, globalni talas zakonskih zabrana mogao bi trajno da zaustavi takve projekte. Naučnica Lindzi Hamilton pozdravlja odluku, ali upozorava da je "i dalje moguće da prođe neki drugi plan".
Aktivisti, koji su prošlog vikenda u Las Palmasu proslavili odustajanje od projekta, vide ovo kao istorijsku pobedu. Elena Lara iz organizacije "Compassion in World Farming" smatra da novi pogoni neće biti izgrađeni "ako donosioci odluka poslušaju nauku, poslušaju ljude i vide šta se događa u drugim zemljama".
"Želim da verujem da to nije nemoguće", zaključila je.
(EUpravo zato/BBC)