Limfedem je hronično, progresivno oboljenje limfnog sistema koje nastaje usled poremećaja u transportu limfe i zadržavanja tečnosti u tkivu u intersticijalnom, međućelijskom prostoru.
Posledica nije samo otok. Vremenom dolazi do promena u potkožnom tkivu, mikrocirkulaciji, zadebljanja kože, fibroznih promena, čestih infekcija, rana, narušene funkcionalnosti i kvaliteta života pacijenata.
Iako se u savremenoj medicini o limfedemu govori više nego pre, ova bolest se i dalje ne prepoznaje dovoljno. Upravo to je jedna od ključnih poruka Prim. dr Javorke Marković Delić, specijaliste dermatologije i subspecijaliste angiologije, koja godinama u svojom praksi ima pacijente sa limfedemom, različite starosne dobi (od dece do odraslih) i ukazuje na to da se limfedem najčešće prepoznaje po komplikacijama.
Ipak, limfedem je kod nas manje primetan u odnosu na druge poremećaje cirkulacije tečnosti u organizmu (bolesti arterija i vena).
"Limfedem se ne prepoznaje u dovoljnoj meri među nama profesionalcima u zdravstvu, a ni među pacijentima, ali to se može promeniti," kaže.
Sve ovo je navelo da sa svojim kolegama, cenenjim stručnjacima iz oblasti vaskularne hirurgije, angiologije, fizijatrijske mediine, onkologije, dermatologije, plastične i rekonstruktivne hirurgije, ortopedije, opšte medicine kao i terapeutima, nastavnicima fakulteta, kao i drugim eminentnim stručnjacima, pokrene osnivanje Udruženja za limfedem Srbije, 2023. godine u Beogradu.
Udruženje je održalo tri simpozijuma sa predavanjima, radionicama, prezentacijom savremenih formi dijagnostike i terapije sa ciljem kako bi se podigla svest o ovoj bolesti, približila sve aspekte bolesti zdravstvenim radnicima i olakšala život pacijentima. Prisustvovalo je 250 lekara i terapeuta i svi su dobili priručnik o limfedemu.
Takođe, Udruženje je učestvovalo na 30. kongresu o limfedemu, u oktobru prošle godine u Antaliji.
Nije u pitanju samo "zadržavanje vode"
Problemi se nekada rešavaju diureticima, što može da bude pogrešan pristup.
Još jedna od zabluda jeste da je limfedem samo prolazni otok ili estetski problem. U stvarnosti, on je klinički znak da je limfni sistem preopterećen, oštećen ili blokiran usled nekog drugog stanja ili bolesti.
Dr Marković Delić sažima problem jednostavno: "Ako bolest ne prepoznajemo, kako ćemo je lečiti?"
U početku se javlja kao osećaj težine, blago oticanje, zatezanje kože ili veća ili manja asimetrija ekstremiteta. Vremenom otok postaje trajan, tkivo se menja, a koža podložna promenama koje izazivaju teže komplikacije. U zavisnosti od načina nastanka deli se na primarni i sekundarni oblik.
Zato je rano prepoznavanje presudno. Limfedem nije dijagnoza koju treba postaviti olako, ali nije ni stanje koje sme da se previdi.
Šta je primarni, a šta sekundarni limfedem?
Primarni je posledica urođenih ili naslednih poremećaja limfnog sistema, povezan sa oštećenjima drugih tkiva i organa. Sekundarni, nastaje tokom života kao posledica drugih bolesti i stanja.
Sekundarni limfedem je mnogo češći i javlja se nakon operacija, radioterapije, malignih bolesti, trauma, infekcija, duboke venske tromboze i različitih stanja koja remete tok limfe.
Posebno je važna veza sekundarnog limfedema sa onkologijom, tačnije periodom nakon operacija i terapije za rak dojke, ali i ginekološkim karcinomima, bolestima male karlice, sve više i sa posttraumatskim stanjima.
Ipak, limfedem nije vezan samo za jednu grupu pacijenata, jer kako dr Marković Delić navodi on se u praksi javlja u mnogo širem kliničkom kontekstu i uvek je deo neke šire patologije ili komplikacija usled nekog stanja i bolesti.
Signal da postoji još neki problem
Ali i da je potrebna detaljna klinička i aparaturna dijagnostika (magnetna rezonanca, ultrazvučni pregled periferne cirkulacije, skener i druge metode).
Upravo tu leži jedan od najvećih dijagnostičkih izazova. Najćešće su uzok maligne bolesti i metastaze, povrede limfnih čvorova i sudova, tromboze vena, anatomske prepreke u krvnim i limfnim sudovima, infekcije ili povrede. Drugim rečima, u kliničkoj praksi postoje situacije u kojima je limfedem alarm da nešto ozbiljno nije u redu.
Dr Marković Delić naglašava da i naizgled banalne infekcije ostavljaju ozbiljne posledice ako se zanemare: "Poput infekcija gornjih digestivnih i respiratornih puteva. Ako se ne leče, one se lako šire limfnim putevima do limfnih čvorova i blokiraju ih, kada se može videti otok vrata i nadključne regije.”
Ovo je kako dodaje izraženo kod osoba sa oslobljenim imunitetom.
Konfuzija između estetike i medicine
Dodatni problem danas stvara činjenica da se pojam limfedema često pogrešno koristi u estetskom kontekstu. Na društvenim mrežama otečenost, neravnina kože, celulit, gojaznost opšteg tipa i lipedem neretko se proglašavaju limfedemom. Time se ozbiljna bolest banalizuje, a pacijentima se ne pomaže.
Anticelulit masaža i terapija limfedema (različiti modaliteti limfne drenaže) nisu isto. Tehnike možda deluju slično laiku, ali medicinski pristup nije ni približno isti.
Kod limfedema nije dovoljno da se samo "rade masaže", potrebno je da se razume uzrok, stadijum bolesti, stanje u kom se koža nalazi, prisustvo rana, curenja limfe, komorbiditeta i rizik od infekcija. Upravo tu dolazimo do sledeće bitne stvari kada je limfedem u pitanju.
Stadijumi bolesti i progresija
Savremena klasifikacija limfedema prepoznaje četiri stadijuma, od nultog, kada klinički još uvek nije vidljiv otok, prvog kada je vidljiv, ali i potpuno reverzibilan, do uznapredovalih oblika dva i tri sa promenama tkiva, fibrozom, infektivnom i drugim komplikacijama, elefantijazom i malignizacijom ćelija limfnih puteva.
Najteži slučajevi su oni gde se javljaju izražene deformacije ekstremiteta, povećani obimi i asimetrija koja otežava hod, promene u teksturi kože, ulceracije, limforeja (isticanje limfe), ponovljene infekcije i toksično septična stanja koja dramatično menja svakodnevni život pacijenta.
Uznapredovali limfedem doktorka opisuje: "U pitanju je teško ali ne i nepromenjivo stanje, koje se može izbeći preventivom, striktnom primenom kompleksne dekongestivne terapije i kontrolom lekara i terapeuta."
Dekongestivna terapija podrazumeva niz mera iz oblasti fizijatrije, dermatologije, angiologije. Pacijentima se preporučuje kretanje, vežbe, aktivni i pasivni pokreti, primena aparaturne i manuelne limfne drenaže, hidroterapija, biostimulativna i druge metode.
Takvi slučajevi nisu samo medicinski izazov, već impliciraju i ozbiljan problem kada je nega u pitanju, dostupnost terapije i organizacija zdravstvenog sistema.
Šta je rešenje?
Lečenje limfedema nije brzo i nije jednostavno. U najvećem broju slučajeva cilj je da se bolest drži pod kontrolom, da se smanji otok, spreče komplikacije i sačuva funkcija zahvaćenog dela tela.
Osnovu terapije čini dekongestivna terapija (više vrsta ove terapije se primenjuju kod nas), ako je potrebno, dodatne tehnološke i hirurške procedure, što je individualna procena za svakog pacijenta.
U Srbiji imamo izuzetne stručnjake u pomenutim oblastima vezanim za limfologiju. Određene hirurške procedure obavljaju se kod dece, dok se ka drugim teži, to je cilj. Postoji veliki broj savremenih operativnih procedura u mikrohirurgiji limfnog sistema.
To je možda i jedna od najvažnijih rečenica kada je limfedem u pitanju. Potreban je celovit, organizovan pristup u limfologiji, stalna edukacija kadra u domenu operativne i neoperativne terapije, kontinuirana kontrola, nege, pomoć pacijentu da ne bude izolovan sa svojom bolešću.
Upravo iz potrebe da se limfedem kod nas prepozna, upoznaju svi klinički aspekti, moguće komplikacije i poboljša organizujacija u okviru javno zdravstvenog sistema, 2023. godine je osnovano Udruženje za limfedem Srbije.
Stručni sastanci održani su u Beogradu i Novom Sadu, sa ciljem da se lekari opšte medicine koji prvi u svojoj praksi vide limfedem, povežu sa specijalistima i terapeutima, znaju jedni za druge i pomažu u lečenju limfedema.
U toku je organizacija Prvog kongres o limfedemu u Srbiji, što je veliki korak. Kongres će biti održan početkom oktobra u Beogradu, uz prisustvo stranih predavača, koji su među najznačajnijim stručnjacima u oblasti limfologije u svetu, ali i domaćih eksperata.
Sama organizacija ovakvog skupa je znak da limfedem konačno dobija mesto koje zaslužuje.
"Prvi kongres u svetu održan je pre 60 godina, učinićemo sve, uz dobre lekare i terapeute, da budemo u toku sa savremenom limfologijom i primenimo sve najadekvatnije metode dijagnoze i lečenja," zaključuje dr Marković Delić.
(EUpravo zato)
