Reč je o promeni u samom tkivu dojke, gde dolazi do umnožavanja ćelija koje ne izgledaju uobičajeno pod mikroskopom. Spomenute ćelije nisu maligne, ali odstupaju od normalne strukture, što ih svrstava u promene koje povećavaju rizik za razvoj raka.
Istraživanja pokazuju da osobe sa atipičnom hiperplazijom imaju približno četiri puta veće šanse da tokom života razviju rak dojke u odnosu na one bez ove promene. Dugoročno gledano, oko 30 odsto žena sa ovom dijagnozom je u riziku od razvijanja raka dojke u narednih 25 godina.
Atipična hiperplazija dojke u većini slučajeva ne daje nikakve simptome. Najčešće se otkriva slučajno, tokom mamografije ili biopsije, rađene zbog neke druge sumnjive promene.
Iako uzroci nastanka atipične hiperplazije nisu u potpunosti razjašnjeni, poznato je da određeni faktori povećavaju verovatnoću, poput porodične istorije raka dojke ili određene vrste hormonskih terapija u menopauzi.
Šta posle?
Stručnjaci napominju da ova dijagnoza ne znači i da će se rak sigurno razviti. Ona pre ukazuje da kod grupe pacijenata kod kojih je otkrivena, uvećava rizik i traži kontinuirano praćenje.
Zato lekari preporučuju češće kontrole, dodatne dijagnostičke metode, a ponekad i terapiju koja smanjuje uticaj hormona poput estrogena.
Nekada, lekari preporučuju i promenu životnog stila: redukovanje telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i izbegavanje alkohola, jer sve navedeno utiče na ukupni rizik od raka dojke.
Napretkom nauke i tehnologije, medicina danas sve češće prepoznaje potencijalne "rane simptome" neke bolesti, mnogo pre nego što se ona zaista razvije. Atipična hiperplazija je upravo jedna od njih: ne predstavlja konačnu dijagnozu, već priliku da se rizik razume, prati i u mnogim slučajevima, značajno smanji.
(EUpravo zato/Mayo clinic)
