Sezona gripa je sa sobom donela, između ostalog, i samoinicijativno uzimanje lekova. Nekada su u pitanju samo antipiretici, koji se mogu dobiti i bez lekarskog recepta, a i često dolaze uz savet farmaceuta. Međutim, u neretkom broju slučajeva svako od nas je čuo za nekoga ko je danima bio bolestan i imao temperaturu, ali ga je mrzelo da ode do doktora i samoinicijativno je uzeo antibiotik.
Zašto su lekovi u kućnim apotekama - nevidljiva opasnost?
U svakom domu, police u kuhinji ili kupatilu često "kriju" male bočice ili kutije sa lekovima - analgeticima, protivupalnim tabletama, vitaminskim suplementima ili antibioticima. Većina voli da im se po potrebi "nađu" na dohvat ruke, kako bi imali osećaj kontrole i sigurnosti: bol nestaje, temperatura pada, a simptomi se čine pod kontrolom.
Ali iza ove prividne moći, prema mišljenju stručnjaka - krije se nevidljiva opasnost. Svaka pilula sa sobom nosi i potencijal koji u telu pokreće složene i nepredvidive reakcije.
Farmaceuti i doktori upozoravaju da samolečenje u nekim situacijama može da zakompikuje trenutno medicinsko stanje. Lekovi bez recepta, poput paracetamola ili ibuprofena, često se doživljavaju kao bezopasni.
Ipak, studije Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Centra za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) pokazuju da desetine hiljada ljudi svake godine završe u bolnici zbog komplikacija izazvanih nepravilnom upotrebom ovih lekova.
Oštećenja jetre izazvana prekomernim paracetamolom, gastrointestinalna krvarenja ili komplikacije rada bubrega zbog dugotrajne upotrebe lekova poput ibuprofena i aspirina, samo su neki od dokazanih i naučno potkrepljenih rizika.
Bakterije protiv antibiotika
Antibiotici se smatraju jednim od najvećih dostignuća ljudskog roda, tokom poslednjih 80 godina, smatra se da su sprečili stotine miliona smrtnih slučajeva. Globalna istraživanja pokazuju da prekomerna i nepravilna upotreba antibiotika - uključujući samoinicijativno uzimanje, nepotpune terapije ili korišćenje antibiotika u poljoprivredi - dovodi do razvoja rezistentnosti kod bakterija.
Rezistencija se razvija kada bakterije mutiraju ili razmenjuju genetski materijal koji im omogućava da prežive usled izloženost lekovima koji bi ih inače uništili. Ovaj proces je ubrzan kada ljudi uzimaju antibiotike bez medicinskog nadzora, ili kada se lekovi koriste za virusne infekcije - situacije u kojima antibiotici nemaju nikakvog efekta.
Studije predviđaju da bi do 2050. godine milioni ljudi godišnje moglo da umre od infekcija koje više ne odgovaraju na standardne antibiotike, ukoliko se trend rezistencije nastavi.
Naučnici pokušavaju da pronađu rešenja: razvoj antibiotika novijih generacija, terapija kombinacijama lekova, bakteriofagi (virusi koji napadaju bakterije) i precizna dijagnostika koja omogućava ciljano lečenje.
Ipak, oni upozoravaju da nema leka koji može da nadoknadi neodgovornu upotrebu antibiotika. Svaka tableta uzeta bez konsultacije sa lekarom povećava rizik da sledeća generacija bakterija bude otpornija i smrtonosnija.
Zašto je samolečenje tako primamljivo?
Brzina modernog života, dostupnost lekova u apotekama i osećaj kontrole nad sopstvenim zdravljem mogu dovesti do pogrešnih odluka. Ljudi često ignorišu činjenicu da svako telo reaguje drugačije: doza koja je bezbedna za jednog čoveka može biti opasna za drugog, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima, starijih ili dece.
Stručnost lekara ili farmaceuta nije formalnost, već neophodan deo procesa. Oni ne samo da prepisuju adekvatnu terapiju, već procenjuju interakcije sa drugim lekovima, rizike od alergija, preklapanje sa postojećim stanjima i moguće neželjene efekte. Uzimanje lekova "na svoju ruku" u većini slučajeva stvara više problema nego što ih rešava.
Stoga je njihov stav, da sledeći put pre nego što posegnete rukom ka ormariću gde skladištite lekove - da se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom.
