Srbija se uskladila sa odlukom Evropske unije od 15. decembra o restriktivnim merama protiv pojedinaca i entiteta zbog situacije u Venecueli, podrivanja demokratije i vladavine prava, kršenja ljudskih prava i represije nad civilnim društvom i demokratskom opozicijom uključujući i dešavanja posle predsedničkih izbora, navodi se u ažuriranoj verziji deklaracije šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, kojom ona potvrđuje koje treće zemlje su se uskladile sa odlukama o evropskim sankcijama.
Kako navodi EU, Srbija nije uskladila svoju politiku sa odlukom od 15. decembra, kojom je proširena lista pojedinaca i entiteta obuhvaćenih restriktivnim merama zbog aktivnosti koje se smatraju pretnjom teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine.
Među odlukama sa kojima Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku nalazi se i odluka (CFSP) 2025/2572 od 15. decembra, koja se odnosi na proširenje restriktivnih mera zbog, kako navodi EU, destabilišućih aktivnosti Rusije.
Gde se Srbija uskladila?
Sa druge strane, Srbija se, zajedno sa ostalim kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana, uskladila sa tri odluke Saveta EU koje se odnose na restriktivne mere prema Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji, Haitiju i Maliju. Reč je o odlukama (CFSP) 2025/2580 od 15. decembra, (CFSP) 2025/2561 od 15. decembra i (CFSP) 2025/1497 od 18. jula.
Evropska unija je, kako se navodi u saopštenju, primila na znanje obavezu svih kandidata za članstvo iz regiona Zapadnog Balkana da svoje nacionalne politike usklade sa navedenim odlukama i pozdravila takav pristup.
(EUpravo zato)
