Američki predsednik, Donald Tramp, više puta je napomenuo da želi da preuzme Grenland, dansko arktičko ostrvo, a Bela kuća je potvrdila da su "sve opcije na stolu", uključujući i upotrebu sile.
Nakon što su američke snage napale Venecuelu i zarobile lidera Nikolasa Madura, Tramp je pokazao da se neće na tome zaustaviti i da bi na udaru mogao da se nađe i Grenland.
Iako je vojna operacija samo jedna od opcija koje se razmatraju, pošto bi to bio napad jedne članice NATO-a na drugu, takav potez bi predstavljao noćnu moru po Alijansu. Nakon toga NATO verovatno više ne bi imao razloga ni da postoji.
Tramp je u više navrata rekao da je Grenland od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD, tvrdeći, doduše bez dokaza, da je "svuda prekriven ruskim i kineskim brodovima".
BBC je razmotrio različite opcije koje bi predsednik mogao da ima na umu, kao i moguće "opravdanje" za svaku od njih.
Vojna akcija
Bezbednosni analitičari kažu da bi munjevita operacija zauzimanja Grenlanda mogla relativno lako da se izvede, ali bi posledice bile monumentalne.
Iako je geografski ogroman, Grenland ima svega oko 58.000 stanovnika. Trećina je koncentrisana u glavnom gradu Nuku, dok ostali žive na zapadnoj obali. Teritorija nema sopstvenu vojsku, a Danska je odgovorna za njegovu odbranu, ali raspolaže ograničenim vazdušnim i pomorskim kapacitetima.
Velikim delovima ostrva patroliraju isključivo patrole Sirijus, danske jedinice za specijalne operacije koja se prvenstveno oslanja na pseće zaprege.
Danska je, međutim, tokom protekle godine značajno povećala izdvajanja za odbranu u arktičkom i severnoatlantskom regionu, uključujući Grenland.
Njegova ogromna površina, mala populacija i nedostatak vojske učinili bi ga lakom metom za SAD, koje već imaju više od 100 vojnika trajno stacioniranih u bazi Pitufik, na severozapadnom vrhu Grenlanda.
Ta baza bi, u teoriji, mogla da posluži kao logistička osnova za buduće operacije.
Baza postoji još od Drugog svetskog rata, kada su na ostrvo raspoređene američke trupe kako bi uspostavile vojne i radio-stanice nakon što su nacisti tokom rata okupirali Dansku.
Hans Tino Hansen, danski stručnjak za bezbednost i izvršni direktor kompanije "Risk Intelligence", objasnio je kako bi američka operacija zauzimanja Grenlanda mogla da izgleda.
Prema njegovim rečima, 11. vazdušno-desantna divizija sa Aljaske, koja uključuje dve arktičke brigade sposobne za padobranske ili helikopterske misije, bila bi "primarna snaga uz podršku vazduhoplovnih i pomorskih kapaciteta".
Njegovu procenu potvrdio je i Džastin Kramp, rezervni oficir britanske vojske i direktor kompanije za rizik i obaveštajne analize "Sibylline".
"SAD imaju ogromnu pomorsku moć i sposobnost da prebace prilično veliki broj trupa. Samo u jednoj tranši možete da prebacite dovoljno vojnika, da postoji po jedan na svakih nekoliko meštana", rekao je.
Kramp je dodao da bi ova opcija bila surova, ali potencijalno najmanje smrtonosna, uz vrlo mali otpor.
U SAD-u, međutim, više bivših zvaničnika i analitičara smatra da je vojna operacija malo verovatna, imajući u vidu dalekosežne posledice po američko-evropske saveze.
"To bi očigledno bilo protivno međunarodnom pravu", rekao je Mik Malroj, bivši marinac, paravojni operativac CIA i bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane.
"Ne samo da oni ne predstavljaju pretnju SAD, već su i saveznik zahvaljujući raznim sporazumima", dodao je.
Ako bi se Bela kuća odlučila za vojnu opciju, Malroj smatra da bi naišla na otpor zakonodavaca, koji bi mogli da iskoriste Zakon o ratnim ovlašćenjima, koji se odnosi na ograničavanje predsednikovih mogućnosti da vodi rat bez odobrenja Kongresa.
"Ne mislim da bi u Kongresu postojala ikakva podrška za uništavanje NATO saveza", rekao je.
Kupovina Grenlanda
SAD imaju dubok džep, ali Grenland nije na prodaju, poručuju iz Nuka i iz Kopenhagena.
Pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom, američki CBS je objavio da je američki državni sekretar Marko Rubio rekao članovima Kongresa da je kupovina opcija koju administracija preferira.
Ali takva transakcija bi bila izuzetno komplikovana.
Kongres bi mogao da odobri sredstva, a preuzimanje Grenlanda putem međunarodnog ugovora zahtevalo bi podršku dve trećine Senata, što je, prema mišljenju stručnjaka, teško obezbediti.
Evropska unija bi takođe morala da odobri sporazum.
Iako bi Tramp teoretski mogao da pokuša da jednostrano postigne dogovor, bez uključivanja Grenlanda ili Kongresa, stručnjaci smatraju da je to malo verovatno.
Profesorka Monika Hakimi, stručnjak za međunarodno pravo na Univerzitetu Kolumbija, rekla je da "može da zamisli situaciju" u kojoj će se Danska, SAD i Grenland dogovoriti o uslovima prenosa teritorije.
"Ali da bi to bilo u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom, takav sporazum bi verovatno morao da uključi i učešće Grenlanđana, jer imaju pravo na samoopredeljenje", dodala je.
Nije jasno koliko bi kupovina ostrva mogla da košta.
Trošenje milijardi, pa čak i biliona dolara američkih poreskih obveznika na ledeno ostrvo moglo bi veoma loše da prođe kod njegovih pristalica koji su bili vođeni sloganom "Načinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA).
Kramp smatra da bi neuspeh kupovine ostrva mogao vojnu opciju da učini primamljivijom, naročito ako Trampova administracija bude ohrabrena nedavnom operacijom hapšenja Nikolasa Madura u Venecueli.
"Reći će: 'Pa dobro, jednostavno ćemo ga uzeti'", dodao je.
Rubio, koji će se sledeće nedelje sastati sa danskim zvaničnicima kako bi razgovarali o Grenlandu, rekao je da Tramp "nije prvi američki predsednik koji je razmatrao ili razmišljao o ovoj ideji".
Pozvao se na bivšeg predsednika Harija Trumana koji je 1946. godine predložio da SAD plate Danskoj 100 miliona dolara u zlatu za Grenland.
Osvojiti podršku stanovnika Grenlanda
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Grenlanđana želi nezavisnost od Danske.
Ali ista istraživanja ukazuju i na to da ne žele da postanu deo SAD.
Ipak, SAD bi mogle da rade na tome da pridobiju naklonost stanovnika kroz kratkoročne finansijske podsticaje ili obećanja budućih ekonomskih koristi.
Američki mediji već su objavili da su američke obaveštajne službe pojačale nadzor nad grenlandskim pokretom za nezavisnost, nastojeći da identifikuju ličnosti koje bi podržale ciljeve administracije.
Imran Bajumi, stručnjak za geostrategiju iz Atlantskog saveta u Vašingtonu i bivši savetnik Ministarstva odbrane, rekao je za BBC da je "kampanja uticaja" mnogo verovatnija od bilo kakve vojne akcije.
Takva kampanja bi, objasnio je, mogla da pogura Grenland ka nezavisnosti.
"A onda, nakon što Grenland proglasi nezavisnost, američka vlada bi mogla da bude partner. "Cena vojne akcije je isuviše visoka", izjavio je.
Ovakva partnerstva imaju presedane.
SAD su, na primer, sklopile slične sporazume sa pacifičkim državama Palau, Mikronezijom i Maršalskim Ostrvima. U pitanju su nezavisne zemlje, ali koje Americi daju odrešene ruke kada je u pitanju sektor odbrane.
Zauzvrat, građani te tri zemlje dobijaju mogućnost da žive i rade u SAD.
Ali to možda ne bi zadovoljilo Trampa, koji već ima ovlašćenja da, na osnovu postojećih sporazuma, dovede onoliko trupa na Grenland koliko želi.
Međutim, takav aranžman ne bi Vašingtonu obezbedio vlasnička prava nad ogromnim mineralnim rezervama Grenlanda, koje su duboko zakopane ispod arktičkog leda.
Hansen, danski analitičar, smatra da bi svaka kampanja usmerena na to da se Grenland "pridobije", osim vojne akcije, bila neuspešna sve dok se stanovništvo Grenlanda tome protivi.
Za sada, nijedna politička stranka na ostrvu ne vodi kampanju za priključenje SAD.
"Mnogo je verovatnije da Grenland postane član Evropske unije", rekao je.
"Takođe, sadašnja američka administracija ima još tri godine mandata, dok ljudi na Grenlandu imaju mnogo više", zaključio je.
(EUpravo zato/BBC)
