Kada je reč o uređenju javnih prostora i kada zamišljamo kako bi mogli da poboljšamo sredinu u kome živimo, posebno je važno šta o tome misle mladi i omladinska udruženja.
Često se građani sami okupljaju da bi čistili svoje ulice ili igrališta, ali to nije uvek jednostavno. Glavno pitanje je šta mladi mogu da rade u područjima između grada i sela? Bilo da su to improvizovani bioskopi na otvorenom ili košenje trave, mladi, njihovi roditelji i edukatori iz prigradskih naselja oko Beograda redefinišu značenje pojma javnog prostora.
Jedan od projekata koji se bavi ovim pitanjima je SPACE. U zemljama Zapadnog Balkana se sprovodi uz pomoć organizacije Placemaking Western Balkans, a prve aktivnosti su održane u Padinskoj Skeli i Kačarevu.
Dodatni događaji će biti organizovani i na Kosovu*, u Crnoj Gori, Austriji i Holandiji.
O tome kako se građani samoorganizuju u lokalnim zajednicama, koji su izazovi i moguća rešenja, razgovarali smo sa Sarom Nikolić, antropološkinjom i naučnom saradnicom na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Ona je od februara do aprila ove godine sprovela istraživanje u Kačarevu i Padinskoj Skeli koje je obuhvatilo terenske posete, anketu među mladima, fokus grupe sa meštanima i uvid u postojeću dokumentaciju.
Razgovarali su sa lokalnim inicijativama, neformalnim grupama i pojedincima koji već deluju na terenu kako bi poboljšali svoj životni prostor.
Kako objašnjava Nikolićeva za EUpravo zato, upravo je taj neposredni kontakt bio ključan za razumevanje svakodnevnih prepreka i potencijala za participativne promene u ovim lokalnim zajednicama.
"Svesni smo da projekti dolaze i prolaze, ali samoorganizovane zajednice ostaju. Zato naš cilj nije da 'aktiviramo' lokalne zajednice već da, uvažavajući njihov dugogodišnji angažman, radimo uz njih, da učimo od njih i da zajedno stvaramo ne samo javne prostore po meri mladih, već i dugoročne mreže solidarnosti i autonomije. U tom smislu, u narednim fazama očekuju nas treninzi za lokalne organizatorke/-e i omladinske radnice/-ke, te zajednička proizvodnja znanja, alata i prostora koji mogu ostati zajednicama i po završetku SPACE projekta", poručila je.
Kako je objasnila za EUpravo zato, Padinska Skela i Kačarevo su odabrani zato što dobro oslikavaju prostornu i društvenu marginalizaciju koja pogađa lokalne zajednice van centralnih gradskih zona.
Naime, u Kačarevu postoji problem dugotrajnog zagađenja vazduha i vode, naročito usled industrijskog stočarstva i neadekvatne kontrole zagađivača što direktno utiče na kvalitet života i korišćenje javnih prostora.
U Padinskoj Skeli, sa druge strane, privatizacija PKB zemljišta stvara pravnu i upravljačku konfuziju, navodi naša sagovornica.
"Ne zna se jasno za šta je nadležna opština, grad, javna preduzeća, privatna kompanija ili meštani, što blokira svaku sistemsku intervenciju u uređenju javnih prostora", dodala je.
Kako je i sama uspela da se uveri na terenu, Padinska Skela i Kačarevo dele niz zajedničkih problema kada je reč o javnim prostorima i lokalnom samoorganizovanju.
"Ključna zajednička tačka jeste osećaj napuštenosti i institucionalnog odsustva. Naime, u oba mesta građani su navikli da inicijativa dolazi 'odozdo', dok formalne strukture ili ne reaguju ili se uključuju selektivno i politički uslovljeno. Ovaj osećaj je snažno izražen i među mladima. Rezultati ankete upućuju da čak 48,6 odsto mladih u Padinskoj Skeli i 46 odsto u Kačarevu žele da se uključe u promene, ali ne znaju kako; dodatnih 27–31 odsto navodi da nemaju jasnu predstavu o mogućnostima učešća", podelila je Nikolićeva podatke sa nama.
Mladi su u Padinskoj Skeli posebno zabrinuti što nema sadržaja za tinejdžere i mlađe sugrađane. Iako postoji saradnja sa školama, to su izolovani događaji, poput trka ili filmskih projekcija sa diskusijama. Jedan srednjoškolac je uspeo da okupi vršnjake za čišćenje kanala preko grupnog četa što je bio redak, ali ohrabrujući primer aktivizma.
"Nema kafića, nema omladinskog centra, nema ni pravog sportskog kluba. Deca su na telefonima ili lutaju besciljno", naveo je jedan ispitanik.
Ipak, postoje i važne razlike. Kačarevo poseduje prepoznatljiv prirodni resurs – jezero i prateći park – koji ima potencijal da postane ključni javni prostor za zajednicu. Međutim, često je bio neiskorišćen zbog zagađenja vazduha iz obližnje farme svinja i nedostatka organizovanih programa. U anketi, 63 procenta mladih iz Kačareva navodi da redovno koristi javne prostore, ali ističu miris, nedostatak sadržaja i problem sa psima lutalicama kao glavne prepreke. Iako Padinska Skela takođe poseduje različite mikrolokacije za okupljanje, meštanima nedostaje infrastruktura koja bi ih pretvorila u održive centre zajednice. Privatizacija zemljišta dodatno komplikuje upravljanje i održavanje tih prostora. Iako 54,1 odsto mladih navodi da redovno boravi napolju, najčešće u šetnji ili družeći se s prijateljima, aktivnosti su ad hoc i bez ikakve institucionalne podrške", napominje Nikolićeva.
Istraživanje je pokazalo da je zajednički imenitelj u oba mesta izražena želja mladih da učestvuju u osmišljavanju prostora. Čak 67,6 odsto anketiranih u Padinskoj Skeli i 61 odsto u Kačarevu je izjavilo da želi da imaju uticaj na dizajn javnih prostora.
"Razlike se ogledaju u kontekstu i stepenu neformalne organizacije, ali je osnovna poruka ista: mladi žele funkcionalne, sigurne i pristupačne prostore u koje mogu da ulažu svoj entuzijazam, kreativnost i energiju", ističe se.
"Najveći utisak ostavila mi je upornost i dostojanstvo ljudi koji, uprkos institucionalnom ćutanju ili čak otvorenoj opstrukciji, nastavljaju da stvaraju prostore zajedništva i brige. To su pre svega aktivistkinje udruženja 'Volim Padinjak' i 'Zajedno selo' koje svojom energijom – bez budžeta, bez kancelarija, bez podrške sistema – okupljaju se, uređuju igrališta, organizuju lokalnu zajednicu, i vode bitke sa nadležnima. Sve to rade sa dubokim uverenjem da se prostor mora vratiti onima koji u njemu žive. U oba mesta vidi se da pravo na grad, selo i javni prostor nije apstraktna tema, već je pitanje svakodnevice, javnog zdravlja, dostojanstva i uzajamne podrške", smatra Sara Nikolić.
Kako je izgledalo istraživanje?
Sprovedene su dve fokus grupe, jedna u Padinskoj Skeli (uživo) i druga u Kačarevu (online), sa ukupno 14 učesnika.
"Iako se broj učesnika može činiti skromnim, važno je naglasiti da se ovde radi o dubinskom, kvalitativnom istraživanju, čiji je cilj razumevanje iskustava, osećanja i potreba meštana, a ne statistička reprezentativnost. Kroz vođene razgovore došli smo do složenih uvida o tome kako mladi i drugi članovi zajednice doživljavaju javne prostore, institucionalne prepreke i mogućnosti za lokalno delovanje.
Učesnici su uključivali mlade, roditelje, lokalne aktiviste i organizatore koji poseduju utelovljeno znanje o svakodnevnim problemima u svom naselju. U tom smislu, fokus grupe su nam poslužile kao otvoreni prostor za prikupljanje iskustava koja su često nevidljiva u širem javnom diskursu. Takođe, važno je istaći da je SPACE projekat zamišljen kao proces, a ne kao jednokratna intervencija. Ove fokus grupe su početni korak u uspostavljanju poverenja i dijaloga, koji će se nastaviti kroz dugoročniji rad sa zajednicama u narednim fazama projekta. Stoga, broj učesnika nije presudan – ono što je ključno jeste da se otvori prostor za kontinuirano učešće i zajedničko osmišljavanje promena u javnom prostoru", objašnjava naša sagovornica.
Šta lokalni meštani misle o aktivnostima projekta SPACE?
Prema njenim rečima, ono što se jasno vidi iz istraživanja jeste da lokalne zajednice ne čekaju "projekat" da bi se pokrenule, njihove inicijative su već godinama prisutne.
"Mladi, roditelji i aktivisti u Padinskoj Skeli i Kačarevu prepoznaju SPACE kao potencijalnog saveznika, ne kao nosioca promena, već kao podršku postojećim, autentičnim oblicima lokalnog samoorganizovanja. Bilo da je reč o neformalnim inicijativama poput 'Volim Padinjak' koje već godinama organizuju čišćenje kanala i filmske večeri, ili grupama kao što je 'Zajedno selo' u Kačarevu koje mobilišu zajednicu oko ekoloških problema, SPACE je doživljen kao prilika da se njihov rad učini održivijim, vidljivijim i manje zavisnim od trenutne političke volje. U tom smislu, posebno su dobro prihvaćene komponente projekta koje nude infrastrukturalnu podršku malim akcijama, savetodavnu i pravnu pomoć, kao i osnaživanje kroz neformalno obrazovanje. Iz te perspektive, SPACE projekat nudi platformu koja pomaže da lokalne sinergije dobiju kontinuitet, podršku i prostor za delovanje. To je posebno važno u zajednicama koje su decenijama gurane na marginu, i gde je svaka klupa, cvetna leja, ulična svetiljka ili autobusko stajalište rezultat kolektivne akcije", zaključuje Nikolićeva za EUpravo zato.
(EUpravo zato)
· Reaguj
