Skoro četvrtina adolescentkinja (24 odsto) doživeće neki oblik nasilja u svojim partnerskim odnosima pre dvadesete godine, otkriva objavljena studija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u naučnom časopisu The Lancet. U Evropi je ova stopa, međutim, mnogo bolja nego u ostatku sveta.
"Nasilje među partnerima počinje alarmantno rano za milione mladih žena širom sveta", rekla je dr Paskal Alotej, direktorka SZO-ovog odeljenja za reproduktivno zdravlje i istraživanje, u saopštenju za javnost.
Ukupno je pogođeno skoro 19 miliona tinejdžerki, iako se stope prevalencije razlikuju od regiona do regiona sveta. Najviše pogođeni regioni su Okeanija (47%) i Centralna podsaharska Afrika (40%), dok su najniže stope u Centralnoj Evropi (10%) i Centralnoj Aziji (11%).
Jaz između zemalja je jednako velik: procenjuje se da je šest odsto tinejdžerki žrtva ove vrste nasilja u najmanje pogođenim zemljama, u poređenju sa 49 odsto u zemljama sa najvišim stopama.
Studija SZO takođe primećuje razlike povezane sa socio-ekonomskom pozadinom: nasilje je preovlađujuće u zemljama i regionima sa niskim prihodima i tamo gde se devojčice manje školuju.
U 15 evropskih zemalja najmanje nasilja nad tinejdžerkama
Sa druge strane, zemlje sa visokim dohotkom i prilično snažnom ekonomijom pokazuju manje slučajeva nasilja nad tinedjžerkama u partnerskim vezama. Na primer, 15 evropskih zemalja imalo je prevalenciju u najnižem srednjem opsegu od 0-4 odsto, prema podacima SZO.
"Pošto mnogi adolescenti nemaju sopstvena finansijska sredstva, mogu se suočiti sa posebnim poteškoćama kada je u pitanju napuštanje nasilne veze", navodi se u izveštaju.
Dečji brak (pre 18. godine), koji pogađa jednu od pet devojčica u svetu, takođe značajno povećava rizik od nasilja, jer "razlika u godinama između supružnika stvara neravnotežu moći, ekonomsku zavisnost i društvenu izolaciju", saopštila je SZO.
"Razarajući" efekat na žrtve
Nasilje koje doživljavaju može imati "razarajući" efekat na školski uspeh adolescentkinja, njihove buduće veze, izglede i zdravlje, upozorila je zdravstvena agencija UN.
"S obzirom na to da nasilje tokom ovih kritičnih godina formiranja može da izazove duboku i trajnu štetu, treba ga ozbiljnije shvatiti kao pitanje javnog zdravlja", istakao je Alotej.
Takođe, povećava se rizik od povreda, depresije, anksioznih poremećaja, neželjene trudnoće i polno prenosivih infekcija (SPI) i još mnogo toga.
Da bi se okončalo rodno zasnovano nasilje, studija preporučuje da vlade uvedu politike i programe za promovisanje ravnopravnosti žena i devojčica.
"Ovo znači osiguranje srednjeg obrazovanja za sve devojčice, obezbeđivanje rodno jednakih imovinskih prava i okončanje štetnih praksi kao što su dečji brakovi, koji su često podržani istim nepravednim rodnim normama koje održavaju nasilje nad ženama i devojčicama", rekla je dr Linmari Sardinja, autor studije.
U maju je Evropska unija usvojila svoju prvu direktivu za borbu protiv nasilja nad ženama, koja je uključivala programe prevencije.
(JA/EUpravo zato)
