Posle nekoliko meseci intenzivnih pregovora, Evropska komisija, Parlament i Savet postigli su sporazum o direktivi za borbu protiv nasilja nad ženama.
Irska članica Evropskog parlamenta i koizvestilac Frensis Ficdžerald (EPP) nakon trijaloga je rekla da je ovo jasna poruka u celoj Uniji da se nasilje nad ženama shvata ozbiljno.
U tekstu se navodi niz mera za bolju zaštitu žena u Evropi, posebno od prinudnih brakova, seksističkog sajber uznemiravanja i sakaćenja genitalija.
Iako se mere za zaštitu žena pozdravljaju, ipak, prema PICUM-u, briselskoj nevladinoj organizaciji koja promoviše poštovanje ljudskih prava migranata bez dokumenata u Evropi, čini se da je jedna kategorija žena izostavljena.
To su žene u nesigurnim situacijama, bez dokumenata, bilo da su migranti ili su dobile privremeni boravak. Iako ne postoji pouzdana procena o broju žena bez dokumenata u Evropi, prema PICUM-u one se broje u desetinama hiljada.
"Žene bez dokumenata nemaju pristup pravdi. Čim se obrate vlastima, njihov imigracioni status će biti važniji od zadovoljavanja njihovih potreba kao žrtava", rekla je za Euractiv Luis Bone, službenica za zastupanje u PICUM-u.
Situacija je takva da kada ove žene odu u policijsku stanicu, rizikuju da se njihovi lični podaci pošalju imigracionim vlastima, što bi moglo da pokrene postupak deportacije.
"Zašto bi prijavila nasilje i zlostavljanje ako tako rizikuje da bude zatvorena i deportovana umesto da dobije podršku i zaštitu?" pita Bone.
Da bi se ovim ženama omogućilo da podnose žalbe bez ugrožavanja njihove bezbednosti, prvobitni predlog Evropske komisije bio je da se ograniči prenos njihovih ličnih podataka između nadležnih organa u dotičnoj zemlji.
Evropski parlament je želeo da ide još dalje, potpuno zabranivši deljenje informacija o ovim ženama, ali Savet je odlučio drugačije i odbacio član 16.5 Komisije, zamenivši ga onim što je poznato kao "recital", političkom preporukom koja nije pravno obavezujuća.
Savet traži od država članica da obezbede da neevropske žrtve "ne budu obeshrabrene da podnose žalbe i da se prema njima postupa na nediskriminatorski način".
Došlo je do opšteg negodovanja udruženja za ljudska prava, uključujući PICUM, Amnesty International, Human Rights Watch i Evropsku federaciju za planirano roditeljstvo (IPPF).
Zašto bi prijavila nasilje i zlostavljanje ako tako rizikuje da bude zatvorena i deportovana umesto da dobije podršku i zaštitu?
"Države članice su sramotno propustile da garantuju sigurne mehanizme prijavljivanja za migrantkinje bez dokumenata, koje rizikuju deportaciju ako prijave nasilje", navodi se u saopštenju IPPF-a.
Države članice su tokom pregovora svoj stav obrazlagale time da su pre svega morale da primene direktivu o "povratku". Ta direktiva datira iz 2008. godine i trenutno je na reviziji, kojom se definišu uslovi za proterivanje tražioca azila.
Bone je navela da je stav Saveta takođe u suprotnosti sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR), koja predviđa prava i garancije koje se primenjuju na sve, bez diskriminacije.
Migranti bez dokumenata - ranjiviji
Žene koje traže azil su posebno ranjive i izloženije fizičkom i seksualnom nasilju, u odnosu na neke druge grupe stanovništva.
List Le monde naveo je da su žene činile 31 odsto tražilaca azila u Evropi 2021. godine.
Za potrebe istraživanja naučnog časopisa The Lancet intervjuisano je 273 žene koje su tražile azil, a koje su nedavno stigle u Francusku.
Više od četvrtine njih izjavilo je da su bile izložene seksualnom nasilju manje od dve godine nakon dolaska na francusko tlo.
"Čini se da su meseci nakon dolaska u evropsku zemlju domaćina, među ženama koje traže azil, period visoke učestalosti seksualnog nasilja", napisali su autori studije objavljene u septembru.
Ovo se može objasniti nesigurnim uslovima prijema, sa teškim pristupom stanovanju, nezi i socijalnim uslugama. Imigracioni putevi su takođe rizični i opasni za žene u egzilu.
"Prolaz kroz Libiju, Maroko ili Grčku je mesto gde se seksualno nasilje sistematski praktikuje, a glavni počinioci su krijumčari i pripadnici bezbednosnih snaga", tvrdi centar Primo Levi iz Pariza u izveštaju za 2022. godinu.
Stav Saveta, koji odražava prioritete država članica, pokazuje pooštravanje pristupa pravu na azil u Evropi.
"Po cenu isključivanja čitave grupe žena koje će verovatno trpeti nasilje i zlostavljanje upravo zato što ih njihov status stavlja u ranjivu situaciju", rekao je PICUM.
(Euractiv/EUpravo zato)
