U češkom gradu Plzenu, srpski umetnik Predrag Radovanović Peđa Te8 oslikao je 100 metara dugački mural sa simbolom pirotskog ćilima na potpornom zidu uz prugu. On je bio predstavnik naše zemlje na međunarodnom festivalu u Češkoj, realizovanom u okviru nasleđa programa Evropske prestonice kulture 2015.
Ovo nije prvi mural koji je ovaj umetnik naslikao inspirisan tradicijom pirotskog ćilima. Prošle godine je naslikao mural u francuskom gradu Remsu i nazvao ga "Sofra".
Njegovi murali putuju Evropom, ali sa sobom nose i veliki deo srpske tradicije. Pitali smo Radovanovića kako doživljava ulogu umetnosti u povezivanju Srbije i Evrope.
"Umetnost je samo jedno od mnogih polja za povezivanje, ali se izdvaja po svojoj neposrednosti i slobodi. Svakako je umetnost moćno sredstvo da se svi bolje razumemo i upoznamo. Kada radim van Srbije, ne predstavljam samo sebe, već i sredinu iz koje dolazim. Ta odgovornost donosi i dodatnu motivaciju da budem tačka povezivanja i prepoznavanja. U poslednje vreme se bavim formom ornamenta 'Sofra' koja ima važnu simboličku poruku. Ona je poziv na dijalog, na nešto smisleno i to je jedna od mojih ‘aktuelnih’ poruka", ističe Radovanović za EUpravo zato.
Pedja Te8 je i inače poznat je po tome što kroz urbani umetnički izraz oživljava tradicionalne vizuelne simbole Srbije, stvarajući im nova umetnička značenja.
"Za mene, sloboda je najdublja vrednost koju Srbija nosi. Sredinom 19. veka kada su naši preci obnavljali državu, upravo su slobodni seljaci tkali ćilime i stvarali ove simbole. U tim ornamentima nije bilo praznog luksuza, već značenja: duhovnosti, ravnoteže, snage, dostojanstva".
Zato ih danas, ističe, ne koristi kao dekor, već kao vizuelni trag slobodnog duha, onog koji pripada univerzalnim vrednostima i trebalo bi da bude deo evropske sadašnjosti.
"Moji radovi nude nešto drugačiji pogled, spoj tradicije i modernosti, identiteta i horizonta. To je Srbija koju pokazujem i koja se, verujem, uklapa u viziju razičitosti koju baštini naš kontinent".
Kako su Česi razumeli pirotski ćilim?
Zbog sličnog, slovenskog porekla, mnogi Česi su verovatno prepoznali motive nacrtane na muralu koji je dugačak 100 i visok šest metara. Iako ne znaju za ćilim, mnogi prepoznaju boje i oblike, a kako se nalazi na potpornom zidu pored pruge, neizbežno su ga mnogi putujući i videli. Ipak, postavlja se pitanje kako su "pročitali" ono što su videli.
"U tome i jeste lepota, ćilim nije prenesen kao folklor ni kao interpretacija, već kao struktura, kao nova energija. I to se prepoznaje univerzalno. Česi kao stručna i obična publika su reagovali sa interesovanjem, jer u motivima ćilima ima nečeg što podseća na arhetipske obrasce, na nešto drevno, ali i savremeno u isto vreme", ističe naš sagovornik.
Njihove reakcije dok je proces bio u toku, Radovanović ocenjuje kao najvrednije trenutke.
"Ljudi prilaze, pitaju, interesuju se. Neki nas još povezuju sa Jugoslavijom, a srećom, zahvaljujući našim sportistima ta slika je malo jasnija. Oni ne znaju ni za ćilim, ali ih privuče ritam, boja, kompozicija. I onda krene razgovor. Umetnost u javnom prostoru upravo to omogućava, spontanu razmenu. I svaki takav susret menja sliku o Srbiji, polako, ali učinkovito, kao neka najbolja marketinška kampanja", smatra Predrag.
Srbija u Evropi
Iako je Predrag već odneo u Evropu pirotski ćilim i dao mu novi život na fasadama evropskih gradova, sve je izraženija potreba da se srpski jezik, kultura, umetnost, pa čak i biznis, čuje glasnije u Evropi. Zato je neophodno da se ono što znamo ne zadrži u ramovima, hard-diskovima, glavama, već da postane deo šire kulturne slike Evrope. Samo na taj način je moguće približiti Srbiju Evropi, a da niko ne izgubi svoju individualnost.
"Tradicija nije arhiva ona je živa stvar, i ako je ne pazimo, ona vene. Naš vizuelni jezik ima snagu i značenje, ali mora da se transformiše, da komunicira u savremenim formatima, čemu moj izraz teži. Kada se ornament nađe na zidu u Češkoj, on više nije samo srpski, on postaje deo zajedničkog evropskog vizuelnog konteksta. I to je za mene važan čin kulturnog prisustva", priča Radovanović.
Kako dodaje, u tom procesu ključnu ulogu imaju kustosi koji znaju da prepoznaju autentičnost.
"Oni ne traže sigurnu figurativnu umetnost ili predvidive portrete i kulise kakvima je evropska scena već preplavljena, već tragaju za iskrenim izrazima koji dolaze iz stvarnog konteksta. To ne mora biti spektakularno, ali mora biti istinito. Upravo verujm da se tu i nalazi moj doprinos. Jedna od mojih ciljeva je da na svom polju doprinesem da naši ćilimi dobiju mesto na listi UNESCO", otkriva nam ovaj umetnik.
Tiha, ali snažna poruka
Radovanović smatra da je priča ispričana onog momenta kada neko usred svog grada zastane ispred murala koji prikazuje pirotski ćilim i pita "Odakle je ovo?".
"Uvek me iznova iznenadi koliko i umetnici i obični prolaznici, znaju malo o Srbiji. I upravo tada vidim kolika je snaga tih vizuelnih susreta, jer svaki od njih može biti tačka prepoznavanja, prvi most, prva iskra znatiželje. U skladu sa ovom problematikom, uz moju likovnu delatnost težim da svoje kolege dovodim na projekte u Beograd da stvaraju i da se na taj način svi bolje povežemo. Težim ka tome da murali iz ovog ciklusa zažive u što više evropskih gradova, kao tiha, ali snažna poruka o tome ko smo, odakle dolazimo i kako kroz umetnost možemo graditi odnose koje reči često ne uspeju da izgrade", ističe naš sagovornik.
Za kraj, ističe da je dobio jak utisak da prosečan stanovnik mnogih zemalja Zapadne Evrope ima vrlo ograničeno znanje o Srbiji.
"Verujem da je to nešto što možemo i treba da menjamo, zajedničkim naporima kroz kulturu, umetnost i vidljive projekte".
(EUpravo zato)
