Kada su Nemci počeli da ruše čuveni Berlinski zid, želeli su da ga unište što više, ali danas postoje ostaci koji čine najdužu galeriju na otvorenom.
Dugačka 1.316 metara, ova umetnička galerija na obali reke Špreje je ispunjena muralima i grafitima brojnih umetnika.
Čim je zid pao 9. novembra 1989, 118 umetnika iz 21 zemlje je počelo da oslikava galeriju poznatu kao East Side Gallery. Dve godine kasnije je dobila status zaštićenog dobra.
Murali oslikavaju političke promene 1989/90, ali i mnoge današnje probleme.
Posebnu draž čini prikaz legendarnog automobila "trabanta", ali i bratskog poljupca između sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva i Eriha Honekera, koji je vodio bivšu Istočnu Nemačku. Mural ruskog slikara Dmitrija Vrubela je inspirisan fotografijom sa njihovog zvaničnog susreta.
Pošto se galerija nalazi na otvorenom, dela su uvek na udaru različitih vremenskih prilika i stalno se nastoji da se što bolje očuvaju. Do 2000. godine je deo od 300 metara restauriran i 33 slike su prekrečene, a 2009. je čitav zid obnovljen. Tada je 87 umetnika imalo pune ruke posla i 100 murala je restaurirano.
Do ostataka Berlinskog zida se može doći metroom ili vozom, a u blizini se nalaze stanice Ostbanhof i Varšauer.
Bratski poljubac
Dmitrij Vrubel je rođen u Moskvi i živeo je u Berlinu od 2010. godine. Njegovo najznačajnije delo se nalazi na ostatku Berlinskog zida pod nazivom "Bože moj, pomozi mi da preživim ovu smrtonosnu ljubav".
Mural je naslikan 1990. godine, samo nekoliko meseci nakon što je zid pao.
"Dugi niz godina živeo sam svojim životom, dok je slika živela svojim životom. Početkom dvehiljaditih, ljudi su počeli da donose suvenire iz Berlina – magnete, šolje i slično – sa 'Poljupcem' na njima, koji su se sada prodavali ne samo u Galeriji, već i po celom gradu", rekao je Vrubel u intervjuu 2014. godine.
Umetničko delo je uništeno 2009. godine, kada su berlinske vlasti započele renoviranje. To je uznemirilo Vrubela, pa je naslikao novu verziju.
Zanimljivo je da su socijalističko doba obeležili i brojni "bratski poljupci", a srećom ta praksa nije više u modi.
Socijalistički bratski poljubac je bio posebna forma pozdravljanja između državnika komunističkih zemalja, a tim je trebalo da simbolizuju povezanost tih država.
Ti bliski susreti su se sastojali od zagrljaja i tri poljupca u obraz, a u retkim situacijama, ukoliko su lideri bili bliski, ljubili bi se u usta, što je posebno voleo da demonstrira Leonid Brežnjev. Bratski poljubac je bio simbol jednakosti i solidarnosti i bio je čest među radničkim pokretima u 19. veku, a u godinama nakon Oktobarske revolucij, "ritual" je postao sastavni deo zvaničnih pozdrava komunističkih državnika.
Neki državnici nisu bili srećni zbog takvog načina pozdravljanja i tražili su način da ga izbegnu. Pričalo se da je kubanski lider Fidel Kastro odlučio je da nakon sletanja u Moskvu izađe iz aviona s cigarom u ustima, tako da je Brežnjev ostao bez mogućnosti da pokaže svoju rusku dobrodošlicu.
(EUpravo zato)
