Dva restorana u Madridu vode neobičnu bitku za prestižnu titulu najstarijeg restorana na svetu. I dok jedan od njih, čuveni Sobrino de Botín, već decenijama nosi zvanični Ginisov rekord, drugi, manje poznata Casa Pedro, tvrdi da je zapravo stariji, ali bez potrebne dokumentacije da to dokaže.
U pitanju je spor koji prevazilazi kulinarske razlike - reč je o tradiciji, istoriji i pravu na globalno priznanje. Ginisova knjiga rekorda priznaje samo restorane koji mogu da potvrde neprekidan rad na istoj lokaciji pod istim imenom, uz jasnu i potpunu arhivsku dokumentaciju. A upravo tu počinje komplikacija…
Restoran Sobrino de Botín, nosilac Ginisovog rekorda za najstariji restoran na svetu, osnovan 1725. godine, samo nekoliko koraka od slavnog Plaza Mayora, proslavio se pečenjima iz peći na drva i gostima poput Trumana Kapotea, Skota Ficdžeralda, a besmrtan je postao zahvaljujući Ernestu Hemingveju koji ga je u svom romanu "Sunce se ponovo rađa" nazvao "jednim od najboljih restorana na svetu".
Botín je Ginisovu titulu dobio 1987. godine, a ranije ove godine proslavio je punih 300 godina neprekidnog rada.
U drugom uglu je Casa Pedro, rustična taverna na periferiji Madrida, koja smelo tvrdi da joj zapravo pripada tron. Ovaj restoran ugostio je španskog kralja Huana Karlosa I i sadašnjeg monarha, kralja Felipea VI, a vlasnici tvrde da je preživeo čak i Rat za špansko nasleđe s početka 18. veka, što bi značilo da je stariji i od Botína.
"Frustrirajuće je kada kažete 'Da, postojimo od 1702.', a nemate čvrst dokaz. Kad pogledate naš logo, piše 'Casa Pedro, od 1702.', pa smo rekli: 'Dođavola, hajde da to pokušamo da dokažemo'", kaže menadžerka i osma generacija vlasnika Irene Guinjales.
Porodica Guinjales angažovala je istoričara, i do sada su pronađeni dokumenti koji potvrđuju da restoran posluje barem od 1750. Irene i dalje traga za dokazima koji bi potvrdili da Casa Pedro zaista datira iz 1702. godine.
Ali, kako uopšte dokazati da ste najstariji?
Kako navodi portparolka Ginisove knjige rekorda, Kajli Galovej, pravila se otkrivaju isključivo kandidatima, a uključuju "opsežne dokaze i dokumentaciju o kontinuiranom radu restorana kroz godine".
Antonio Gonzales, treća generacija vlasnika Botína, kaže da je Ginis zahtevao da restoran neprekidno posluje na istoj lokaciji, pod istim imenom. Jedini prekid rada bio je tokom pandemije, kao i kod Case Pedro.
Zbog tog kriterijuma, restorani koji su možda i stariji, poput pariskog Le Procope-a, osnovanog 1686. godine ,nisu u trci za zvanični Ginisov rekord.
A da stvar bude još zanimljivija, iz senke se pojavljuje i treći kandidat, italijanski restoran La Campana u centru Rima, koja tvrdi da već preko 500 godina nudi "ukus autentične rimske kuhinje s dodatkom istorije". Njeni vlasnici kažu da su prikupili svu potrebnu dokumentaciju i uskoro planiraju da je pošalju Ginisovoj komisiji.
(Eupravo zato/Euronews)
