Bliži se samit NATO u Holandiji, a samo jedna tema je u fokusu: Koliko će Evropa izdvajati za vojsku?

Kako se bliži samit NATO, koji se održava 24. i 25. juna u Holandiji, ministri odbrane država članica prvo su se okupili u Briselu kada su razgovarali o gorućim temama. Ovih dana je u fokusu predloženo povećanje vojnog budžeta.

"Neću vas štititi ako ne platite", naveo je Tramp tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, što je evropske zvaničnike navelo na zaključak da Stari kontinent mora sam da se pobrine za svoju bezbednost.

Američki sekretar odbrane, Pit Hegset, poručio je ostalim članicama vojnog saveza da Vašington očekuje da izdvajanja za vojsku povećaju na 5 odsto BDP-a.

Evropa juri Ameriku

Hegset je naveo da trenutna neravnoteža znači da SAD moraju više da ulažu u odbranu, ali su kritičari istakli da predlog nije ostvarljiv jer se mnoge države muče da izdvoje i dva odsto BDP-a.

Samo nekolicina zemalja, poput Poljske, Velike Britanije i baltičkih država, moglo je da ispuni ili čak premaši zacrtanu cifru, pokazuju podaci iz 2024. godine.

Veliki broj saveznika, naročito Nemačka i zemlje južne Evrope, suočavaju se sa velikim strukturnim i političkim preprekama. Imajući u vidu da se na vojsku manje trošilo nakon završetka hladnog rata, evropski prosek je 1,9 odsto BDP-a.

Zatim, rat u Ukrajini je dodatno pojačao strahove u Evropi.

EU je saopštila da želi da osnaži odbrambene kapacitete i smanji zavisnost od stranih dobavljača. Evropska komisija je ranije ove godine predstavila Strategiju odbrambene industrije što je prvi takav dokument koji se odnosi na zajedničku odbranu bloka.

EU želi da članice zajedno povećaju proizvodnju naoružanja i podrže evropsku odbrambenu industriju kako bi mogla da se takmiči na svetskom nivou. Dalji planovi uključuju povećanje proizvodnje municije, dronova, sajberbezbednosti i veštačke inteligencije.

Uprkos tim potezima, finansiranje ostaje ograničeno, kao i koordinacija između članica vojnog saveza.

Šta je onda rešenje?

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, proveo je nekoliko meseci tražeći diplomatski kompromis između sve većih američkih zahteva u Evrope.

Bivši holandski premijer se složio da je prag od dva odsto BDP-a prevaziđen i da više nije u skladu sa aktuelnim bezbednosnim pretnjama.

Zato je počeo da koketira sa brojkom od 3 odsto, ali je napomenuo da države članice treba da budu što fleksibilnije kako bi dostigle taj cilj.

Međutim, obraćajući se predstavnicima NATO-a u Dejtonu, u maju, prvi put je pomenuo cifru od 5 odsto. Novi prag koji bi trebalo da bude predstavljen na predstojećem samitu u Holandiji će verovatno biti negde između američkih zahteva i evropske realnosti.

Iako Rute još nije javno otkrivao koliko bi članice trebalo da povećaju izdvajanja za vojsku, rekao je da bi "novi plan mogao da se razlikuje od postojećeg modela".

Jedna od ideja je i da se vojna pomoć Ukrajini može uvrstiti u troškove na odbranu, čime bi onda većina članica mogla da zadovolji zacrtane ciljeve.

Za sada, proračuni NATO-a su uključivali tradicionalne kategorije poput nabavke opreme, plata za trupe, vojnu infrastrukturu i prekomorske operacije. Ipak, uključuju i druga ulaganja poput podrške Ukrajini, zaštite kritične infrastrukture ili preimenovanja civilne infrastrukture, poput puteva i mostova, u vojne svrhe.

Stručnjaci predlažu da bi izmene ovih kriterijuma mogle da dovedu do ispunjavanja američkih zahteva.

Kako se očekuje, saveznici će se truditi da zadrže američko prisustvo u Evropi.

Iako se o konačnim brojkama i dalje raspravlja, pravac u kome NATO ide je jasan: savez se sprema da redefiniše šta znači kolektivna odbrana u trenutnoj geopolitičkoj situaciji.

(EUpravo zato/Anadolija)