Poljski poslanici razmatraju zakon koji bi učinio Badnji dan zvaničnim državnim praznikom, a pristalice se nadaju da bi novi zakon mogao da stupi na snagu već 2024. godine. Poslanici iz partije Levica (S&D), člana vladajuće koalicije premijera Donalda Tuska podneli su nacrt zakona parlamentu.
"Dana 24. decembra svi razmišljaju o tome da budu u društvu svojih porodica kod kuće. Verujemo da bi to trebalo da bude slobodan dan za nas i naše najmilije", izjavila je prošle nedelje na konferenciji za novinare poslanica Levice, Ana Marija-Žukovska, koja je navela da nije vernica.
Dodala je da Božić ne slave samo vernici, jer mnogi, bez obzira na svoja uverenja, žele da praznik provedu sa voljenima i poštuju drage tradicije.
"Mnogi ljudi spominju ekonomska pitanja kao što su BDP, ali Badnji dan nije običan radni dan, tako da računamo na široku podršku za naš predlog", izjavila je druga poslanica, Agnješka Đimanovič-Bonk.
Konzervativni predsednik Poljske, Andžej Duda, već je izrazio podršku i rekao da će potpisati zakon ako bude usvojen u parlamentu. S druge strane, predlog izaziva podele unutar vladajuće koalicije, jer se neki poslanici iz centrističke stranke Poljska 2050 (Obnova Evrope) i Poljske narodne partije protive.
"Većina ljudi želi slobodan Badnji dan, ali svaki slobodan dan košta ekonomiju milijarde, pa bismo mogli razmisliti da li postoje drugi dani koji bi trebalo da budu praznici", izjavila je ministarka državnih fondova Kataržina Pelčinska-Nałęcz (Poljska 2050) za radio Zet.
Na glasanju prošlog petka, poljski parlament je poslao zakon o proglašenju Badnjeg dana praznikom parlamentarnim odborima na dalje tumačenje.
Premalo vremena
Poslanici Levice se nadaju da bi, ako rad na zakonu u parlamentu bude tekao glatko, Badnji dan mogao postati državni praznik već ove godine. Međutim, predsednik parlamenta Šimon Hołovnija (Poljska 2050) ocenio je šanse kao "umerene".
Pre ulaska u politiku, Hołovnija, katolički aktivista i voditelj zabavnih TV emisija, rekao je da je zadovoljan što je nacrt podnet, ali je objasnio da je preostalo premalo vremena da zakon bude usvojen i potpisan od strane predsednika ove godine.
Badnji dan je državni praznik u Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Finskoj, Letoniji, Litvaniji, Portugalu i drugim zemljama.
U Poljskoj je radni dan skraćen na Badnji dan, a u zavisnosti od dogovora sa poslodavcem, zaposleni mogu završiti posao ranije ili dobiti slobodan dan.
Veliki petak sledeći na redu
Radničke organizacije i opoziciona stranka PiS (ECR) zahtevaju da Veliki petak bude neradni dan ili da radni dan bude skraćen. Sindikati su 2016. godine podneli predlog za javnu raspravu o ovom pitanju.
"Veliki petak je jedan od najvažnijih dana u godini za mnoge hrišćane", navodi se u predlogu iz 2016. godine.
U 2016. godini, 56 odsto Poljaka je navelo da obeležava Veliki petak. Prema podacima Eurostata, poslanica PiS-a Urszula Rudecka, sponzorka predloga, naglasila je da su Poljaci najvrednija nacija u EU, pa smatra da je opravdano povećanje broja slobodnih dana.
(EUpravo zato/Euractiv)