Ovih 17 evropskih lokaliteta svetske baštine bi MOGLO DA NESTANE! Pri vrhu pećina sa crtežima starim 32.000 godina

Od Švajcarskih Alpa do Sidnejske opere, neka od najpoznatijih UNESCO-vih lokaliteta svetske baštine mogla bi biti uništena klimatskim promenama, pokazuje nova analiza. Poplave, obalna erozija, klizišta, jaki vetrovi, ekstremne vrućine, oluje i cikloni samo su neke od klimatskih pretnji koje pogađaju znamenite lokalitete širom sveta.

Švedska i Francuska dom najugroženijih lokaliteta svetske baštine u Evropi

Železara Engelsberg je najugroženiji lokalitet od klimatskih promena u Evropi, i ona zauzima četvrto mesto na svetskoj listi 50 najugroženijih zbog pretnje od površinskih i rečnih poplava.

Ovaj lokalitet, koji datira iz 17. veka, prepoznat je kao izvanredan primer evropskog industrijskog kompleksa i najbolje očuvan primer švedske fabrike za proizvodnju gvožđa, koje je tokom dva veka doprinosilo prosperitetu Švedske.

Sledeći je pećina Grotte Chauvet u Francuskoj, koji se nalazi na šestom mestu. Ugrožena površinskim poplavama i klizištima, ova pećina sadrži najstarije poznate i najbolje očuvane figurativne crteže na svetu, koji datiraju još pre 32.000 godina.

Koji drugi evropski lokaliteti svetske baštine se suočavaju sa klimatskim pretnjama?

Na 11. mestu, Jungfrau-Aletsch-Bietschhorn zaštićeno je planinsko područje u jugozapadnoj Švajcarskoj, jedva je izbegao ulazak u prvih 10. Ovaj region, koji je dom najvećeg glečera u Evropi, ugrožen je rečnim poplavama.

Slične pretnje suočava i Industrijski kompleks rudnika uglja Zolverein u Esenu, Nemačka (12. mesto), dok je industrijsko nasleđe Rjukan-Notodden u Norveškoj (13. mesto) - koje je koristilo hidroelektričnu energiju za proizvodnju azotnog đubriva - ugroženo površinskim poplavama.

Osnovana 1119. godine, Cistercitska (rimokatolički monaški red) opatija Fontenay u Francuskoj (17. mesto) mogla bi takođe biti uništena površinskim poplavama ako se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje.

Bugarska rezervat prirode Srebarna (20. mesto) - slatkovodno jezero površine 600 hektara koje je mesto za razmnožavanje skoro 100 vrsta ptica - i biodiverzitetna delta Dunava u Rumuniji (27. mesto) su obe ugrožene rečnim poplavama.

Oluje dodatno povećavaju rizike sa kojima se suočavaju srednjovekovni istorijski centri Stralsund i Wismar u Nemačkoj (22. mesto) i spektakularni vodeni vrtovi Studley Royal Parka u Engleskoj (24. mesto).

Takođe u Velikoj Britaniji, različiti škotski lokaliteti se suočavaju sa klimatskim pretnjama, od obalnih poplava na udaljenom arhipelagu St Kilda (45. mesto) do klizišta u selu mlinova iz 18. veka New Lanark (44. mesto).

Na drugim mestima, norveški Bryggen (31. mesto) - istorijska luka Bergena - suočava se sa rizicima od obalnih poplava i suše; Provins, grad srednjovekovnih sajmova (32. mesto) u pokrajini Šampanj, Francuska, ugrožen je rečnim poplavama; a Zapadni norveški fjordovi (40. mesto) i Biskajski (Vizcaya) most u Španiji (43. mesto) su oba ugrožena obalnim poplavama.

Na 33. mestu, španski Nacionalni park Donjana takođe se nalazi u top 50 suočenih sa višestrukim pretnjama uključujući sušu i rečne, površinske i obalne poplave.

Lokaliteti u Indoneziji, Kini, Australiji, Japanu i Indiji dominiraju ostatkom top 50 liste.

"Ovo je ozbiljno upozorenje za vlade, konzervatore i globalnu zajednicu"

Gubitak UNESCO-ovih lokaliteta svetske baštine, odabranih zbog njihove kulturne ili prirodne važnosti, bio bi razarajući udarac - ali klimatske pretnje sa kojima se suočavaju već utiču na zajednice i ekonomije širom sveta, upozorava Climate X.

"Naši nalazi služe kao ozbiljno upozorenje za vlade, konzervatore i globalnu zajednicu da prioritizuju zaštitu naše planete - da sačuvaju naše drevne spomenike i naše trenutne resurse i infrastrukturu - i da zaštite život danas i u budućnosti", kaže izvršni direktor i suosnivač kompanije, Luki Ahmed.

(JA/EUpravo zato/Euronews)