Iako je daleko od toga da bude rodno neutralna, javna potrošnja može da produži, smanji ili poveća postojeće nejednakosti između muškaraca i žena.
Rodno budžetiranje ima za cilj promovisanje pravične potrošnje kako bi novac poreskih obveznika mogao da identifikuje i ukloni barijere koje negativno utiču na žene i devojke u EU.
Budžet EU kojim se finansiraju značajna sredstva u poljoprivredu, infrastrukturu i nauku, trebalo bi da bude revidiran počevši od juna sledeće godine, a čini se da će planovi za narednih sedam godina ojačati gender mainstreaming, rekao je portparol Evropske komisije za Euronews.
Amandman na postojeću finansijsku uredbu bloka zahtevaće da „programi i aktivnosti treba da se sprovode uzimajući u obzir princip rodne ravnopravnosti i da svi podaci o pokazateljima učinka prikupljeni za finansijske programe treba da budu razvrstani po polu gde je to moguće", dodao je portparol o planovima koji tek treba da budu odobreni.
Čini se da će taj pristup privući više pristalica - poslanika u Evropskom parlamentu.
Dalje sprovođenje rodnog budžetiranja i njegovo podizanje na najviši politički nivo biće upravo jedan od ključnih izazova za naredni mandat, izjavila je za Euronews evroposlanica Lina Galvez, predsednica parlamentarnog odbora za ženska prava.
Stručnjaci su potvrdili da bi potrošnja EU takođe mogla da igra značajnu ulogu u promovisanju jednakosti.
„Uzimajući u obzir rodne uticaje fiskalnih politika, rodno budžetiranje može ispraviti neravnoteže, kao što su nejednakost plata, nedovoljna zastupljenost u ulogama donošenja odluka i ograničen pristup uslugama kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje", rekla je Mirta Bašelović, portparol Evropskog ženskog lobija (EVL).
Na primer, rodno odgovorni budžet bi uzeo u obzir aspekte kao što je neplaćeni rad na nezi, nešto što četiri od pet žena radi svaki dan u EU, u poređenju sa manje od polovine muškaraca koji to radi. To zauzvrat utiče na formalnu zaposlenost žena na tržištu rada, a samim tim i na stopu nezaposlenosti i ukupni makroekonomski učinak.
Prema istraživanju agencije EU, rešavanje rodne ravnopravnosti moglo bi da pomogne da se poveća rast po glavi stanovnika do 9,6% i da se stvori do 10,5 miliona dodatnih radnih mesta do 2050. godine.
Takođe je važno osigurati da sredstva, ili operativni programi između država članica i Komisije koji stoje iza ovih fondova, zaista ciljaju na žene i muškarce kako bi postigli dogovorene ciljeve", rekla je Helena Morais, istraživač Evropskog Insituta za rodnu ravnopravnost.
Međutim, uprkos značajnom povećanju budžetske potrošnje u poređenju sa prethodnim godinama, na nivou programa, samo 11% budžeta EU potrošenog u 2023. godini doprinelo je promovisanju rodne ravnopravnosti, bilo kao glavnog ili važnog cilja - što je ekvivalentno oko 48 milijardi evra.
Koliko programa EU doprinosi rodnoj ravnopravnosti?
Do danas, 13 od 49 programa EU, uključujući šemu za razmenu studenata Erazmus+, Evropski socijalni fond+, Fond za oporavak i otpornost nakon pandemije i Horizont Evropa, imali su akcije čiji je glavni cilj rodna ravnopravnost, pokazuju najnoviji nalazi Komisije.
Horizont, glavni program EU za finansiranje istraživanja i inovacija, posebno zahteva od kandidata da imaju plan za rodnu ravnopravnost da bi bili podobni.
„Horizont Evropa je program sa najjačom rodnom uslovljenošću", primetila je Galvez, dodajući da „razmišljanje o rodnom uticaju koje već imamo u ovom programu zaista treba preneti u druge fondove".
Ali ta uslovljenost se ne odnosi na sve zemlje, naglašava istraživač EIGE-a.
„Ako bi ovaj primer postao obavezan za sve zemlje kako bi osigurale pristup finansiranju, onda bi ovo zaista mogao da bude praktičan način za implementaciju rodnog budžeta u finansijskim mehanizmima EU", tvrdi Morais.
Postoji i pravni argument: od EU se zahteva da eliminiše nejednakosti, uključujući i rodnu ravnopravnost, u celosti, uključujući i finansiranja.
Trenutni budžetski okvir, koji se proteže od 2021. do 2027. godine, osmišljen je tako da bude osetljiviji na ovo pitanje, ali je puna implementacija rodnog budžetiranja u svim finansijskim instrumentima EU još uvek u toku, kazala je Bašelović.
Rodno budžetiranje ne mora nužno da bude skuplje, jer se radi o mudrijem korišćenju resursa, naglašava EVL.
„Iako će možda biti potrebno početno ulaganje u obuku, prikupljanje podataka i prilagođavanje postojećih procesa, ovi napori će biti nagrađeni dugoročnim koristima pravičnije i efikasnije javne potrošnje", zaključila je Bašelović.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
