Čim se uđe u prostorije Parlamentarne biblioteke Narodne skupštine u Beogradu, oseti se miris starih knjiga i drveta dok parket pucketa pod nogama.
Fond biblioteke raspolaže sa oko 60.000 knjiga dok se u sobi br. 17 nalazi oko 11.000 primeraka.
Bibliotekarke sa kojima smo razgovarali vode računa o brojnim publikacijama na srpskom, ali i stranim jezicima iz oblasti zakonodavstva, istorije, ekonomije, društvenih nauka, kao i o priručnicima, enciklopedijama ili rečnicima.
Ovde se čuvaju Sretenjski ustav iz 1835. godine (prvi ustav naše države), Ustav Knjaževstva Serbije iz 1838, poznatiji kao Sultanski hatišerif, Dušanov zakonik štampan 1898. godine, a najstarije delo je Slavenoserbski magazin iz 1768.
Stara dela se čuvaju u vitrinama, a svi zaposleni su veoma pažljivi prema njima kao i celokupnom enterijeru koji je izvanredan. Biblioteka je rađena po ugledu na ugarski parlament, sa rezbarenim nameštajem i galerijom sa strmim spiralnim stepenicama od hrastovine.
"Biblioteka je vrlo stara, fond je nasleđen iz vremena Kneževine i Kraljevine Srbije iz 1889. godine. Posedujemo retke i stare knjige, stare zakone, scenografske beleške rukom pisane za vreme Prvog svetskog rata u Nišu i na Krfu. Fond je bogat rečnicima, priručnicima i enciklopedijama, to su pre Gugla bili prozori u svet. Biblioteka je zatvorenog tipa, opslužuje narodne poslanike, naučne radnike, ali i sve zainteresovane koji mogu da nas posete uz dopuštenje generalnog sekretara. Knjige ne smeju da se iznose tako da strankama možemo nešto i da kopiramo ukoliko je to potrebno", navela je za EUpravo Zato načelnica biblioteke Narodne skupštine Jelena Marković.
Bibliotekar nije mogao da bude bilo ko
U prošlosti su brojni političari davali svoje knjige, a postoji i određen broj dela koji je nestao, spaljen ili uništen tokom ratova.
"Mi smo čuvari srpske istorije, parlamentarne istorije u ovom slučaju, čuvari starih i retkih knjiga, a to ipak ne može da se poredi sa internetom", dodala je istoričarka umetnosti Tatijana Podrug.
Kolika je bila čast biti bibliotekar Narodne skupštine govori i podatak da su ove poslove obavljali viđeniji ljudi tog doba poput Branislava Nušića.
Bibliotekari danas nisu poznata lica našeg društva, a knjige se pretražuju elektronski i sve je nadohvat ruke, tačnije, na nekoliko klikova.
"Nekada se vodilo računa ko će biti biblotekar, to nije mogao biti bilo ko, dok je danas to malo drugačije. Ja sam svakako ponosna, raditi u jedinstvenoj biblioteci ovog tipa je velika čast. Danas smo možda opušteniji zbog interneta, ali se mi trudimo da uvek imamo i štampanu verziju", dodala je Jelena.
Šta je internet sve promenio?
Kako je navela, kada im osnovci dođu u posetu često se zbune kada vide kartoteku jer ne znaju da se nekada sve ručno pretraživalo.
"Mi im onda objasnimo da su biblioteke nekada bile poput Gugla, a ako izgubite kataloški listić onda je knjiga zauvek izgubljena. To je bila jedina informacija koju smo nekada imali o knjizi. Svakako, podrazumevalo se da morate da znate abecedu napamet. Ponosni smo na čitavu zbirku, čak i službene listove od 1921. godine. Naši korisnici su naučni radnici, studenti, ima ih iz cele Srbije, a znaju da posedujemo nešto najvrednije što drugi nemaju, a što im je možda potrebno za njihove doktorske disertacije i druge radove", dodala je Jelena koja ističe da ih nekada posećuju i strani državljani koji su u potrazi za određenim retkim izdanjima.
Danas su bogate zbirke digitalizovane i preko mejla možete zatražiti stare predloge zakona ili same zakone.
Unutrašnjost biblioteke u Domu Narodne skupštine rađena je u hrastovom duborezu i po mišljenju mnogih predstavlja jedno od estetski najuspelijih ostvarenja u enterijeru skupštinskog zdanja. Za takav izgled se pobrinuo poznati beogradski stolar Dragoje Barac. Razni komadi nameštaja, a izradilo ih je više majstora. I rasveta je bila posebno projektovana, po planovima čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova.
Biblioteka Narodne skupštine sarađuje sa sličnim institucijama iz Evrope i drugih zemalja.
"Postoji korisna platforma Evropski centar za parlamentarna istraživanja i dokumentaciju, a članice su sve zemlje Saveta Evrope. Služi za razmenu informacija koje su potrebne poslanicima u njihovom radu. Možete da pošaljete zahtev, i onda kolege iz drugih zemalja pošalju ono što vam je potrebno i obrnuto. Uglavnom se radi o raznim zakonima ili kako je koja država rešila neko pitanje u pogledu donošenja zakona, a to je sve potrebno poslanicima kada se neko novo pitanje nađe na dnevnom redu", objasnila je.
Biblioteka Narodne skupštine spada među najdragocenije sačuvane enterijere ovog zdanja, a prostorije su namenski projektovane u vreme kada je planirana izgradnja parlamenta 1901. godine. Gradnja je završena 1936, a danas se biblioteka sastoji od čitaonice sa galerijom i depoa u kome se nalazi najveći deo fonda.
(EUpravo Zato)
