Kada je besan narod u Parizu, 14. jula 1789. godine, napao Bastilju, udarili su na jedan od simbola monarhije.
Zloglasni zatvor danas više ne postoji jer je uništen u naletu revolucionarnog žara nekoliko meseci kasnije, ali je njegovo nasleđe veoma živo.
Širom Francuske, 14. jula se obeležava Dan Bastilje ili la Fête Nationale, praznik kojim veličaju prelomni trenutak Francuske revolucije.
"Državni praznik obeležava dan kada je francuski narod osvojio Bastilju, koja je bila simbol samovolje i apsolutizma tadašnjeg režima. Na ovom mestu je nekoliko velikih francuskih filozofa, poput Voltera, bilo smešteno u zatvor. Dakle, to je simbol slobode. Tog dana mi slavimo slobodu, jednakost, bratstvo. Sećamo se da je ovaj moto ono što ujedinjuje francuski narod gde god bio, čak i kada postoje nesuglasice ili neslaganja. To je dan u čijoj proslavi ljudi rado učestvuju, kada se u svakom gradu i selu igra i peva, a ove godine će praznik biti u znaku otvaranja Olimpijskih igara, sa idejom da i sport predstavlja bratstvo", najavio je za EUpravo Zato povodom obeležavanja godišnjice pada Bastilje Nj. E. Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji.
Bastilja - zatvor za one koji "brukaju" monarhiju
Impozantna Bastilja sa svojih osam tornjeva sagrađena je 1357. godine kako bi zaštitila Pariz od engleskih osvajača tokom Stogodišnjeg rata. Stajala je kao važno utvrđenje istočne kapije grada Port Saint-Antoine, bila je okružena jarkom i opremljena tamnicama. Vremenom se namena Bastilje promenila i postala je državni zatvor – moćan simbol kraljevskih prekoračenja ovlašćenja i suzbijanja slobode govora.
Pre revolucije je kralj u Francuskoj imao moć da izda "letter de cachet" – kraljevski edikt kojim je svoje neposlušne podanike slao u zatvor bez suđenja, datuma oslobađanja i prava na žalbu.
Mnogi monarsi su zloupotrebljavali ovu moć. Edikte su pisali političkim disidentima, autorima pornografskog sadržaja, autorima tekstova koji nisu odgovarali monarhiji i nepristojnim mladim plemićima koji su slobodnim ponašanjem, vanbračnom decom i brojnim ljubavnicama štetili reputaciji svojih plemićkih porodica.
Tako su mnogi zatvorenici Bastilje, pored sitnih lopova, bili upravo plemići i pisci poput Markiza de Sada.
Kako je vreme odmicalo, u Bastilji je bilo sve manje zatvorenika, a njeni aristokratski stanovnici su čak živeli u relativnom komforu. U vreme kada je presto preuzeo Luj XVI, 1774. godine, u Bastilji je bilo 16 zatvorenika godišnje, većinom onih koji su na neki način obrukali monarhiju.
Luj XVI je vlast preuzeo usred finansijske krize nastale usled prevelikih troškova skupih višegodišnjih ratovanja. I dok su on i njegova supruga Marija Antoaneta uživali u raskošnom životu, država je bila pred bankrotom, a narod se borio sa nestašicom hrane, nezaposlenošću i previsokim porezima.
Početak Francuske revolucije
U Francuskoj je u to vreme postojala stroga hijerarhija u društvenom uređenju. Postojala su tri staleža. U vreme krize, kralj je mogao da sazove reprezentativnu skupštinu, poznatu kao Estates-General, što je Luj XVI i uradio u maju 1789. godine. Bili su sazvani predstavnici prvog (sveštenstvo), drugog (plemstvo) i trećeg (građani) staleža, kako bi zajedno rešili finansijske probleme nacije.
Već sredinom juna, usled velikih neslaganja, ali i velikoj razlici u moći trećeg u odnosu na prva dva staleža, narod je napustio kraljevu i formirao svoju skupštinu. Inspirisani idejama prosvetiteljstva i podstreknuti nedavnom revolucijom u Americi, oni su zahtevali ustav i mogućnost da zakone donosi narod.
Luj je reagovao nekoliko nedelja kasnije otpuštanjem svog ministra finansija, Žaka Nekera, koji je podržao treći stalež. Ta vest stigla je do naroda, kao i evidentna činjenica da su početkom jula 1789. godine, širom Pariza, počele da se gomilaju kraljevske trupe. Narod je to doživeo kao dokaz da kralj želi da očisti Pariz i Vladu od svih republičkih simpatizera.
Kao odgovor, ljudi su izašli na ulice, a tokom protesta sukobljavali su se sa vojnicima. Ujutro 14. jula 1789. godine, hiljade revolucionara zaplenilo je veliku količinu oružja iz vojnog kompleksa Hôtel des Invalides, ali za svoje novo oružje nisu imali baruta. Tako se gomila od oko hiljadu ljudi skupila i krenula na Bastilju, odlučna da uzme barut iz barutane i oslobodi zarobljenike. Ono što revolucionari tada nisu znali je da je tada bilo utamničeno samo sedam zatvorenika.
Gomila je rano popodne upala u spoljno dvorište tvrđave. Zatvorski stražari su počeli da pucaju na njih i izbila je višesatna borba sve dok guverner Bernar-Rene Žurdan de Lone, koji je nadzirao zatvor, nije kapitulirao i otvorio unutrašnje kapije tvrđave.
Revolucionari su pali, oslobodili zarobljenike i uzeli barut. Ubili su najmanje šest zatvorskih čuvara, pretukli su i izudarali Lonea do smrti, a zatim stavili njegovu glavu na javno mesto, kako bi je narod video.
Oko stotinu ljudi poginulo je tokom pada Bastilje, a događaj se danas pamti kao jedan od najvažnijih događaja Francuske revolucije. Nemiri su se nastavili i trajali su narednih deset godina. Nakon godina borbi, kralj i kraljica su bili pogubljeni, a Francuska je postala Republika.
Bastilja - simbol slobode
Zgrada koja je nekada stajala kao spomenik tiranije monarhije postala je simbol slobode – a nakon nekoliko meseci, simbolično je srušena. Cigle Bastilje su bile distribuirane širom Francuske i sveta kao suveniri.
Francuska 14. jul od 1880. godine slavi kao svoj nacionalni praznik, kada se širom zemlje održavaju brojne manifestacije.
Važno je reći da je Francuska revolucija uticala na prevrate u brojnim državama, pa tako i u Srbiji. Počela je borba za oslobođenje od Turaka, a Karađorđe je prve institucije ustanovio 1804. godine. I Sretenjski ustav je bio inspirisan tamošnjom revolucijom.
Kako je objasnio i Pjer Košar, francuski ambasador u Beogradu, kada se Srbija borila da stekne nezavisnost od Osmanskog carstva, "Francuska je bila tu da je u tome podrži".
(EUpravo Zato/Nacionalna geografija)
