Italija je ispunila NATO cilj koji propisuje izdvajanje od dva odsto BDP-a za odbranu.
Saopštenje je u stiglo od ministra spoljnih poslova Italije Antonija Tajanija i ministra odbrane Gvida Krozeta, koji su potvrdili da je dokument koji potvrđuje ovu prekretnicu i navodi kako je ona postignuta - već dostavljen NATO-u.
Ova vest dolazi u trenutku kada evropske zemlje sve više povećavaju budžete za vojsku, dok se i sam NATO priprema da podigne letvicu. Novi predlog generalnog sekretara Marka Rutea predviđa povećanje cilja na pet odsto BDP-a, i to podeljeno: 3,5 odsto za direktnu odbranu i 1,5 odsto za šire bezbednosne troškove.
Sa neformalnog sastanka šefova diplomatija NATO-a u Turskoj, potpredsednik italijanske vlade Tajani poručio je da bi model od tri odsto za odbranu i dva odsto za bezbednost bio "pravedniji" i "uravnoteženiji".
Italija nije jedina zemlja koja je ovo uradila u momentu kada predsednik Amerike Donald Tramp poziva NATO članice da ne kasne sa uplatama, ali i da bi trebalo da se plaća mnogo više nego što je to sada slučaj.
Španija je takođe pre nekoliko dana najavila investicioni plan vredan 10,5 milijardi evra kako bi do kraja godine ispunila dugogodišnju NATO obavezu da dva odsto BDP-a izdvaja za odbranu. U vladi su tom prilikom istakli da je postalo jasno: "samo Evropa zna kako da zaštiti Evropu".
Ova zemlja, koja trenutno izdvaja oko 1,3 odsto BDP-a za odbranu – znatno manje od većine zapadnih saveznika – bila je pod pritiskom administracije Donalda Trampa da pojača ulaganja, a prethodno je obećala da će dva odsto dostići tek do 2029. godine.
Ipak u 2025.
Međutim, premijer Pedro Sančez je krajem aprila predstavio plan "industrijskog i tehnološkog razvoja bezbednosti i odbrane", koji će omogućiti da Španija do 2025. dostigne dogovoreni procenat.
Plan, koji je već usvojen na sednici vlade i biće prosleđen EU i NATO-u, fokusira se na telekomunikacije, sajber bezbednost i nabavku vojne opreme.
"Neprijatelji Evrope danas ne koriste samo projektile – kao što vidimo u Ukrajini već tri godine. Koriste i bespilotne letelice, paravojne grupe koje sabotiraju lance snabdevanja, seku gasovode i podmorske kablove. Manipulišu društvenim mrežama kako bi širili dezinformacije, stvarali podele i podrivali poverenje u demokratske institucije. Vode sajber napade uz pomoć veštačke inteligencije i kvantnih računara, kako bi ugrozili naše mreže, javne servise i način života", rekao je Sančez.
Pritisak na članice NATO
U međuvremenu, Donald Tramp je početkom godine ponovo izvršio pritisak na NATO članice, tražeći da se izdvajanja za odbranu povećaju na čak pet odsto BDP-a, uz tvrdnju da je Amerika predugo sama nosila teret globalne bezbednosti.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, apelovao je na članice da ozbiljno shvate ovaj pritisak i same povećaju svoja izdvajanja. Prošlog meseca je rekao da taj pritisak već daje rezultate u zemljama poput Španije, Portugala, Belgije i Italije.
"Kažem im: sad vam ja zvonim da tražim tih dva odsto do leta, da bismo kolektivno prešli tu granicu. Jer, moraćemo da ulažemo mnogo više od dva odsto. Ali ako ne slušate mene, možda će vam se javiti veoma strpljiv gospodin iz Vašingtona", rekao je Rute.
Podsetimo, početkom marta Tramp izjavio je da ako zemlje članice NATO ne plate dovoljno za sopstvenu odbranu, SAD ih neće braniti. Istalao je da zemlje članice Severnoatlantskog pakta još ne plaćaju dovoljno i dodao da je drugim zemljama rekao da ih neće braniti ako budu "neodgovorne".
(EUpravo zato)
