Masovni rat dronovima postaje najveća bezbednosna pretnja Evropi: EU ubrzano ulaže milijarde i razvija novu strategiju

Francuska je upravo najavila ulaganje od 8,5 milijardi evra kako bi do 2030. povećala zalihe dronova i raketa za 400 odsto. Ovaj potez se nadovezuje na odluku Nemačke da uloži 10 milijardi evra u vojne dronove, kao i na nedavnu poljsku inicijativu "revolucija dronova".

Nemogućnost EU da poveća proizvodnju stvara stratešku zavisnost od spoljašnjih dobavljača poput SAD ili Kine, čime njene granice postaju ranjive na "jeftin" i potrošan način ratovanja koji sadašnji industrijski kapaciteti ne mogu da izdrže.

Kako bi odgovorila na ovu ranjivost, EU je pokrenula Evropsku inicijativu za odbranu od dronova 2026 (EDDI), sa ciljem da do 2027. izgradi višeslojni, sveobuhvatni sistem zaštite od dronova koji funkcioniše u svim pravcima i čiji su elementi međusobno povezani.

Ovu inicijativu dopunjuje "Savez za dronove sa Ukrajinom", koji koristi iskustva sa ratišta za zajedničku proizvodnju miliona bespilotnih letelica.

Izuzetna strateška važnost

Dronovi su od specijalizovanih alata postali ključna sredstva ratovanja zahvaljujući prednostima: niskoj ceni, stalnom nadzoru i preciznim udarima.

U ruskoj invaziji na Ukrajinu obe strane koriste dronove za izviđanje i navođenje. Komercijalni kvadkopteri, koji mogu da koštaju svega nekoliko stotina evra, otkrivaju neprijateljske položaje i u realnom vremenu usmeravaju artiljeriju. Time se vreme između otkrivanja i uništenja skraćuje sa sati na minute. Veći sistemi, poput turskog Bajraktara TB2, korišćeni su za uništavanje konvoja i sistema protivvazdušne odbrane već na početku sukoba, čime su postavili nove standarde u savremenom ratovanju.

"Dronovi tehnološki napreduju na svakih tri do šest meseci, pa je izazov kupiti milione uređaja koji će za godinu dana već zastareti", rekao je Nikolaus Lang iz BCG Henderson instituta.

Dronovi su jeftini za proizvodnju, ali skupi za odbranu. Nekada je za uništavanje cilja bio potreban skup avion ili raketa, dok danas i jeftin "kamikaza" dron može da uništi opremu vrednu milione.

Rusija je koristila veliki broj iranskih dronova "Šahed", koji su relativno jeftini, za napade na ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, njihovo obaranje zahteva skupe rakete PVO sistema ili borbene avione, što stvara neravnotežu, branilac troši mnogo više nego napadač.

"Evropi su potrebna jeftinija i brža rešenja", rekao je Džejmi Ši, bivši zvaničnik NATO-a.

"EU koristi veoma skupa sredstva za neutralizaciju dronova. Videli smo primere gde se rakete od 3 miliona dolara koriste za obaranje dronova vrednih svega nekoliko hiljada."

Vojni analitičari smatraju da dronovi predstavljaju jednu od najdisruptivnijih ekonomskih promena u ratovanju u poslednjim decenijama.

Dronovi takođe "demokratizuju" vazdušnu moć.

Nekada su samo tehnološki napredne države dominirale nebom, ali se to promenilo tokom rata u Nagorno-Karabahu, kada je Azerbejdžan pomoću dronova sistematski uništavao jermenske tenkove i artiljeriju.

U Pojasu Gaze i državne i nedržavne grupe koriste modifikovane komercijalne dronove za nadzor i napade. Danas čak i manje ili slabije opremljene grupe mogu da sprovode vazdušne operacije, čime se snižava prag za efikasnu upotrebu vojne sile.

Evropa zaostaje

Za Evropu hitnost proizlazi i iz spoljašnjih pretnji i iz unutrašnjih slabosti.

Broj incidenata sa dronovima u blizini kritične infrastrukture učetvorostručio se između 2024. i 2025. godine. U septembru su aerodromi u Kopenhagenu i Oslu zatvarani zbog velikih dronova, što je izazvalo više od 100 otkazanih letova. Mesec dana kasnije, aerodrom u Minhenu zatvoren je dva puta u roku od 24 sata iz istog razloga.

Problem je što EU još nije spremna za okruženje "zasićeno dronovima". Nedavni incidenti izazvali su skupe reakcije: na primer, u septembru 2025. oko 20 ruskih dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor, pa je NATO morao da pošalje borbene avione F-35, što je koštalo najmanje 1,2 miliona evra.

Kako bi se to izbeglo, potrebno je razviti napredne senzorske tehnologije, uključujući sisteme koji pokrivaju 360 stepeni i mogu da obaraju neprijateljske dronove.

Povećanje proizvodnje

EU trenutno proizvodi manje od 30 odsto sopstvenih potreba za vojnim dronovima. Poređenja radi, Kina i Ukrajina proizvode milione godišnje, dok SAD ubrzano povećavaju proizvodnju na stotine hiljada.

Zbog toga je Evropska komisija pokrenula industrijsku transformaciju kako bi se ubrzali dizajn, proizvodnja i upotreba dronova. Cilj je masovnost: brža proizvodnja, veći obim i niži troškovi, jer savremeno ratovanje dronovima zavisi više od brzine i prilagodljivosti nego od sofisticiranosti.

Tradicionalne evropske procedure nabavke su spore i često traju godinama. Novi pristup podrazumeva modularni dizajn, brže testiranje i stalna unapređenja. Uvedeni su i programi poput AGILE EU šeme za inovacije u odbrani i BraveTech EU.

Jedan od ključnih stubova je i jeftina proizvodnja, uz uključivanje civilne industrije (automobilske, elektronske) i malih i srednjih preduzeća, koja su fleksibilnija i pogodnija za inovacije.

EU će se oslanjati i na saradnju sa Ukrajinom, kroz savez koji omogućava proizvodnju dronova po ukrajinskim projektima u evropskim fabrikama, kao i testiranje novih prototipova direktno na ratištu u roku od nekoliko nedelja.

Cilj je da se do 2030. proizvede više od dva miliona dronova godišnje.

Ove inicijative treba da smanje zavisnost od neevropskih dobavljača i obezbede lance snabdevanja ključnim komponentama poput poluprovodnika, senzora i komunikacionih sistema.

Planira se i uvođenje oznake "pouzdan dron EU", koja će potvrđivati bezbednost i pouzdanost sistema i podsticati korišćenje evropske tehnologije.

Nova strategija bezbednosti

Kršenja vazdušnog prostora NATO-a i sukobi na Bliskom istoku podstakli su EU da redefiniše svoju strategiju, sa regulacije civilnih dronova ka bezbednosti i odbrani.

Akcioni plan EU za 2026. fokusira se na pretnje po infrastrukturu, granice i vazdušni prostor, kao i na unapređenje detekcije u realnom vremenu i koordinisane odbrane. Takođe podstiče industrijsku saradnju među državama članicama i razvoj tržišta dronova, uz smanjenje zavisnosti od spolja.

Plan se zasniva na četiri prioriteta: jačanje otpornosti kroz industrijsku proizvodnju, unapređenje nadzora, koordinisana odbrana i povećanje spremnosti.

Za detekciju i praćenje pretnji potrebna je napredna infrastruktura zasnovana na veštačkoj inteligenciji, uz korišćenje 5G mreža za bržu reakciju.

Iako je plan ambiciozan, EU mora da uči iz ukrajinskog iskustva, posebno u integraciji veštačke inteligencije i razmeni podataka.

Izazov: nacionalni interesi

I pored napretka, bezbednost i odbrana ostaju u nadležnosti država članica. Različiti prioriteti, budžeti i pravila otežavaju zajedničku strategiju.

Potrebno je uspostaviti jedinstven pravni okvir koji će omogućiti razvoj i testiranje tehnologije u svim državama pod jednakim uslovima.

Takođe je problem fragmentacija ulaganja, neke zemlje su znatno aktivnije od drugih. Oko 80 odsto nabavki i dalje se obavlja na nacionalnom nivou.

Ključno je i uklanjanje birokratskih prepreka za razmenu osetljivih informacija, poput podataka o pretnjama i nadzoru vazdušnog prostora.

Dronovi postaju sve brži, a pravovremena razmena informacija biće presudna za bezbednost Evrope.

(M.A./EUpravo zato/euronews.com)