Cunamiji u prošlosti su već pogađali obale ovog regiona, stoga su naučnici rešili da ispitaju da li je moguće da do toga dođe i u budućnosti. Ukoliko se doda podatak da je počevši od 1970. godine, ova prirodna katastrofa odnela više od četvrt miliona života širom sveta, onda sve dobija mnogo širi smisao.
Mogućnost za tako nešto u narednih 100 godina je 100 odsto
Kako stručnjaci sa Univerziteta Pol Vari Monpelje u svom tekstu za The Conversation pišu, iz Uneska su u junu 2022. godine već upozoravali: "Statistika pokazuje da postoji 100 odsto šansa za cunami visine najmanje jednog metra visine u Sredozemnom moru u narednih 100godina."
Za Unesko, ova informacija je bitna iz perspektive očuvanja kulturne baštine, međutim, za vladu Francuske ona predstavlja pitanje bezbednosti njenih stanovnika.
Neosporna činjenica je da posle Pacifika, mediteranski basen ima najveći broj zabeleženih cunamija kroz svoju istoriju. Neki od tih talasa prelazili su visinu veću od 2 metra, a jedan od skorijih primera potiče iz 1979. godine u Nici. Nakon prethodnog urušavanja komericijalne luke, usmrtio je 8 osoba i izazvao ogromnu materijalnu štetu u gradu i okolnim mestima.
Francuska ima Centar za upozorenje na cunami, koji funkcioniše u saradnji sa međunarodnim sistemom koji održava Unesko za čitav Mediteran.
Potencijalno, on omogućava brzo praćenje i mogao bi da pošalje upozorenja na opasnost u roku od 15 minuta. Međutim, prema pojedinim scenarijima, prvi talasi bi mogli da dođu do obala već kroz 10 minuta nakon razornijeg zemljotresa (koji su mogući u Ligurskom moru).
Stoga, sistem za uzbunu nije baš efikasan u slučaju lokalno izazvanih cunamija ili podvodnih klizišta u priobalju juga Francuske, ukoliko do njih dođe.
Kao jedan od ključnih koraka da do katastrofičnih scenarija ne dođe, lokalne vlasti su preduzele niz mera kako bi definisale zonu evakuacije: koja odgovara priobalnim područjima sa nadmorskom visinom manjom od 5 metara i blizinom od 200 metara od mora.
U opasnosti je preko 800.000 korisnika plaža
Proračuni pokazuju da bi zajedno sa Korzikom, cunami potencijalno pogodio ukupno 1.700 km obale, zajedno sa 164.000 stanovnika u 187 mesta i gradova. Ukoliko bi se sve dogodilo tokom toplijih meseci, broj ljudi pogođenih ovom prirodnom katastrofom potencijalno raste na 835.000 korisnika plaža.
Nica zbog svoje guste urbanizacije, turizma i prometnih plaža predstavlja najugroženije područje. Stoga su lokalne vlasti u saradnji sa stručnjacima identifikovali i locirali skloništa van dosega talasa, a rute za evakuaciju osmišljene su pomoću algoritama za pronalaženje najbržih ruta.
Ukupno, na stotine njih. Međutim, oni upozoravaju da je pored mapiranja skloništa, potrebno raditi i na edukaciji stanovništva kako bi u situacijama kada se nivo mora naglo povuče znali kako da reaguju.
Inicijativa koja se sprovodi u Nici, deo je Uneskovog programa "Spremni za cunami".
(EUpravo zato/The Conversation)
