Sa oko pet milijardi biciklističkih vožnji godišnje, Holanđani naporno rade na tome da se točkovi napretka pedala stalno okreću.

Ako obratite pažnju, videćete da Holanđani biciklom prevoze stvari, voze decu, ili prijatelje, voze u paru držeći se za ruke pa se postavlja pitanje postoji li nešto što spretni Holanđani ne mogu da postignu na dva točka?

Stvarnost je da se mnogo toga dešava iza kulisa kako bi biciklizam bio pristupačan, bezbedan, ekološki prihvatljiv i inkluzivan.

Holanđani veruju da je biciklizam za svakoga

U Holandiji su osmišljene bezbrojne inicijative kako bi se osiguralo da biciklizam bude inkluzivan, ne samo za mlade ljude.

A imajući u vidu da 64 odsto celokupnog stanovništva bar jednom nedeljno vozi bicikl, nešto očigledno dobro funkcioniše.

Vladin program „Doortrappen" (pedaliranje) omogućava kontinuiranu bezbednu vožnju bicikla za starije ljude. Podrška dolazi u obliku pomoćnih sredstava, kao što su recimo, ogledala za bolju vidljivost.

Pošto istraživanja pokazuju da se većina nesreća dešava dok bicikl stoji, preporuke uključuju spuštanje sedišta ili odabir okvira bicikla koji nudi lakoću montaže i demontaže.

Druge inicijative dopiru do migranata koji možda ranije nisu vozili bicikl. Biciklistička obuka „Make Vai For Bikes" je kurs od 10 lekcija koje nudi opština u Hagu u više opština.

Obezbeđen je bezbedan prostor za prevazilaženje strahova, a korisnici se uče da pronađu ravnotežu pre nego što krenu da se suočavaju sa saobraćajem.

Prednosti uključuju poboljšane šanse za zapošljavanje, veću kondiciju i nezavisnost, čak i „sredstvo za razonodu za roditelje da uživaju u kvalitetno provedenom vremenu sa svojom decom", kaže specijalista za održivu urbanu mobilnost Tesa Leferink koja volontira u čvorištu Moervijk.

Holanđani nikada ne prestaju sa inovacijama u biciklističkoj bezbednosti i infrastrukturi

U Holandiji, preko 37.000 km namenskih biciklističkih staza se susreće sa raskrsnicama osmišljenim tako da stope nezgoda budu što niže.

Ipak, zemlja nije oduvek bila bajkerska utopija. Kao i drugde u Evropi, urbano planiranje dvadesetog veka se, nažalost, vrtelo oko upotrebe automobila.

Sada niz okreta i tekućih inovacija ostavlja automobil u senci.

Uzmite Utreht gde se autoput sa 11 traka koji je nekada vodio direktno u grad vratio kao gradski jarak Catharijnesingel.

Napredak je takođe opipljiv na putevima kao što je Cartesiusveg gde su četiri trake za automobile skraćene na dve, i na biciklističkom mostu Dafne Schippersbrug koji povezuje istorijski centar sa najnovijim gradskim kvartom.

Otvaraju se i neprekidne biciklističke rute na dužim razdaljinama kojima se obično putuje automobilom, a od Utrehta do Amersforta je prva od devet dugih ruta u provinciji Utreht čija je vrpca presečena.

Intermodalnost, ili korišćenje više od jednog načina prevoza, takođe je ključ za širu sliku biciklizma.

Zahvaljujući izuzetnoj digitalnoj efikasnosti u objektima za skladištenje bicikala u podzemnoj železničkoj stanici („Fietsenstallings"), ljudi koji putuju međugradskim vozom su podstaknuti da ostave svoj bicikl na stanici, sednu na voz, a zatim iznajme bicikl „OV-Fiets" do svog konačnog odredišta.

Čak 180 bicikala u minuti može ući u Utrecht Centraal fietsenstalling.

Obrazovanje takođe igra svoju ulogu u bezbednosti, na osnovu toga što dobra praksa u detinjstvu određuje budućnost.

Nakon pripreme sa digitalnim igricama, video zapisima i mapama, deca u holandskim osnovnim školama mogu da polažu praktičan test vožnje biciklom uz program Fietsekamen kako bi se osposobila za veću samostalnost u toku srednje škole.

Holandija je više navikla da izvozi nego da uvozi biciklističku ekspertizu, pošto je nedavno bila nominovana za Vebbi nagradu za svoj alat za veštačku inteligenciju koji prenosi viziju prilagođenosti biciklizmu na bilo koju ulicu na svetu.

Iako se ekolozi plaše da će nova desničarska holandska vlada vratiti zemlju unazad u klimatskim akcijama, većina resursa vezanih za biciklizam i sposobnosti donošenja odluka leži na lokalnim vlastima.

Holanđani znaju : Vožnja bicikla podstiče fizičko i mentalno blagostanje

Biciklisti u Holandiji
Martin Bertrand / imago stock&people / Profimedia Biciklisti u Holandiji

Bicikli se ne smatraju samo funkcionalnim prevoznim sredstvom do posla ili škole.

Kada vožnja bicikla postane stvar zadovoljstva, otkrili su Holanđani, i kada je u kontaktu sa kulturom, sportom i zajednicom, pedaliranje takođe može blagotvorno uticati na naše telo i um.

Gradonačelnik Haga, Remko de Rijkaorganizujem društvena okupljanja biciklista.

Delujući kao posrednik između bicikliste na ulici i kreatora politike, njegovi mesečni događaji Fietszverm („roj bicikala") okupljaju lokalno stanovništvo na vožnji biciklom u atmosferi festivala.

Sportski biciklizam takođe igra vitalnu ulogu u promovisanju pozitivne biciklističke kulture u Holandiji.

Odabran zbog svojih sjajnih strategija javnog angažovanja, Utreht je već bio domaćin svih Grand Tours-a (Giro d'Italia, Tour de France i Vuelta) a Roterdam i Hag će zauzeti centralno mesto na prvom ženskom Tur de Fransa Femmes.

„Trka će proći kroz stambene oblasti u kojima se malo koristi bicikl", objašnjava Lidi Miningof iz lokalnog trkačkog kluba Kek.

„Cilj je da pokažemo ženama da i one mogu da se trkaju", naglašava on.

U međuvremenu, srca nacije postaju sve zdravija kako se povećava prihvatanje biciklizma.

„Uvek tražimo slepe uglove i načine da stimulišemo više vožnje bicikla", kaže Ernest van den Bemd, iz u biciklističke zajednice Utrechta.

Holanđani podstiču svoje građane da popravljaju bicikle, ne da kupuju nove

Poznato je da Holandija ima više bicikala nego što ima ljudi, a pokrenute su brojne inicijative i kampanje da se građani podstiču da popravljaju bicikle umesto da kupuju nove.

Opština u Hagu prikupila je tako na hiljade odbačenih bicikala kako bi ih sredila i distribuirala deci koja ih nemaju.

S druge strane, studenti na kampusu Naučnog parka Univerziteta u Utrehtu mogu da nauče kako da poprave svoj bicikl uz kafu u restoranu Fietshub.

(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)