Nedavno usvojen set pravosudnih zakona u Srbiji postala je tema broj jedan, kako unutar zemlje, tako i u međunarodnim krugovima. Pitanje tzv. "Mrdićevih zakona" našlo se na stolu i na nedavno održanom sastanku u Briselu između ministra pravde Nenada Vujića i Komesara za pravosuđe Evropske komisije Majkla Mekgrata.
Ministar Vujić je tom prilikom istakao da izmene pravosudnih zakona, koje je usvojila Skupština Srbije, predstavljaju "značajan doprinos efikasnijem radu pravosuđa, boljoj zaštiti prava građana i unapređenju vladavine prava". On je naglasio da Srbija ostaje posvećena jačanju nezavisnosti, samostalnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosudnog sistema, sa posebnim fokusom na zaštitu prava građana, saopštilo je Ministarstvo pravde.
Vujić je zahvalio Mekgratu na kontinuiranom praćenju reforme pravosuđa i konstruktivnim komentarima u okviru pregovaračkog procesa za Poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava.
Takođe je istakao potrebu za daljim praćenjem reformi i obavestio komesara da je u toku postupak traženja hitnog mišljenja Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona. Ministar je naveo i da je zatražio hitno zakazivanje sednice Visokog saveta tužilaštva u cilju donošenja odluke o upućivanju javnih tužilaca.
Vujić se u Briselu sastao i sa generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gertom Janom Kopmanom, sa kojim je razgovarao o aktivnostima Srbije u okviru pregovaračkog procesa u Poglavlju 23 - Pravosuđe i osnovna prava i naglasio da postoji puna spremnost Srbije za saradnju sa Evropskom komisijom na ubrzanju sprovođenja reformi.
Nenad Vujić je ukazao na značaj kontinuiranog praćenja reformskih procesa i obavestio Kopmana da su započete pripremne radnje za dobijanje hitnog mišljenja Venecijanske komisije u pogledu usvojenih izmena i dopuna nekoliko pravosudnih zakona, saopšteno je iz Ministarstva pravde.
Kopman je ocenio da poslednje izmene pravosudnih zakona ne prate u potpunosti pristupni put Srbije ka Evropskoj uniji i istakao da bi njihovo sprovođenje bilo poželjno odložiti dok se ne dobije mišljenje Venecijanske komisije. U objavi na društvenoj mreži X, nakon sastanka, sugerisao je da se zakonodavni proces revidira na transparentan i uključiv način.
Šta su tzv. "Mrdićevi zakoni"?
Set pravosudnih zakona usvojen je u Skupštini Srbije na predlog poslanika Srpske napredne stranke, Uglješe Mrdića, koji je nekoliko dana kasnije i potpisan od strane predsednika Srbije. Ovaj paket, poznat kao “Mrdićevi zakoni”, obuhvata pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, a cilj im je unapređenje efikasnosti i funkcionalnosti pravosudnog sistema.
Na sednici Odbora za pravosuđe, Mrdić je pojasnio da izmene uključuju usklađivanje mreže sudova i tužilaštava sa demografskim, teritorijalnim i organizacionim uslovima, kao i rasterećenje beogradskih pravosudnih tela.
Zakoni su usvojeni po hitnom postupku zahvaljujući apsolutnoj većini vladajuće koalicije, i obuhvatili su:
- Zakon o Visokom savetu tužilaštva
- Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava
- Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
- Zakon o javnom tužilaštvu
- Zakon o sudijama
Odmah po usvajanju zakona stigla je poruka iz Brisela i to od komesarke za proširenje, Marte Kos, koja je ocenila da su "amandmani usvojeni u veoma brzom i netransparentnom postupku bez ikakvih konsultacija" i apelovala na Srbiju da revidira izmene pravosudnih zakona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe se oglasio povodom izmene zakona i izjavio kako da je sagledavao i procenjivao ustavnost seta pravosudnih zakona koji su u sredu usvojeni u Skupštini i dodao da je dobio uverenja od saradnika i pravnih eksperata da su ti zakoni doneti u skladu sa Ustavom.
(EUpravo zato.rs)
