Građani zapadne Evrope sve više daju prednost evropskoj strateškoj autonomiji i sopstvenim vrednostima u odnosu na tradicionalne transatlantske veze, pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja.
Prema podacima koje je prikupio YouGov, stavovi prema Sjedinjenim Američkim Državama pali su na najniži nivo u poslednjih deset godina, otkako se ovakva istraživanja sprovode.
Poseban uticaj na pogoršanje percepcije imala je izjava američkog predsednika Donalda Trampa o nameri da SAD preuzmu Grenland, što je izazvalo snažnu negativnu reakciju u više evropskih zemalja.
U Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu većina ispitanika izrazila je nepovoljan stav prema SAD, prenosi britanski list Guardian.
Nagao rast negativnih stavova
Udeo građana sa negativnim mišljenjem o SAD kreće se od 62 odsto u Francuskoj do čak 84 odsto u Danskoj, čiji je Grenland autonomna teritorija. Ovi rezultati predstavljaju značajno pogoršanje u odnosu na novembar prethodne godine, kada se procenat negativnih stavova kretao između 49 i 70 odsto.
Istraživanje takođe pokazuje da sve manje Evropljana SAD vidi kao prijateljsku zemlju ili saveznika. Pad poverenja zabeležen je u svih šest posmatranih država.
Najizraženiji je u Danskoj: dok je u julu 2023. godine čak 80 odsto građana SAD smatralo saveznikom ili prijateljem, danas taj stav deli manje od četvrtine ispitanika.
Delimično slaganje sa kritikama Vašingtona
Uprkos pogoršanim odnosima, značajan deo Evropljana slaže se sa pojedinim kritikama Trampove administracije. Većina ispitanika smatra da se Evropa previše oslanjala na SAD u oblasti odbrane, da je dozvolila preveliki obim imigracije i da je često bila neodlučna na globalnoj sceni.
S druge strane, evropski građani uglavnom odbacuju tvrdnje da su evropske zemlje previše restriktivne kada je reč o slobodi govora, kao i stav da je Evropska unija bila nepoštena prema SAD u trgovinskim odnosima.
Evropska autonomija kao prioritet
Iako mnogi ispitanici veruju da su SAD i dalje snažnije od Evrope, ekonomski, diplomatski i vojno, većina smatra da bezbednost i mir u Evropi i dalje u velikoj meri zavise od američke podrške.
Slično mišljenje postoji i kada je reč o ekonomskom prosperitetu kontinenta.
Ipak, spor oko Grenlanda dodatno je skrenuo pažnju javnosti ka pitanju samostalnosti Evrope. U svim anketiranim zemljama najrasprostranjeniji stav je da bi jačanje evropske autonomije sada trebalo da ima prednost u odnosu na očuvanje transatlantskog saveza.
Ograničena spremnost na ustupke
Istraživanje pokazuje da zapadni Evropljani nisu spremni na velike političke ili institucionalne ustupke kako bi zadržali dobre odnose sa SAD. Jedini potez oko kojeg postoji široka saglasnost jeste smanjenje imigracije.
U pojedinim zemljama, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Danske, Francuske i Nemačke, postoji i spremnost da se poveća potrošnja za odbranu, dok su građani Danske i Britanije posebno otvoreni za povećanje pomoći Ukrajini. Međutim, većina ispitanika protivi se ublažavanju propisa o govoru mržnje, promenama trgovinske politike u korist SAD, dodatnim finansijskim obavezama prema američkim vojnim snagama u Evropi ili slabljenju same Evropske unije.
Pogled u budućnost odnosa
Uprkos upozorenjima evropskih lidera da su se globalni odnosi trajno promenili, značajan deo ispitanika i dalje veruje da će se američka spoljna politika stabilizovati nakon Trampovog povlačenja iz politike.
U slučaju ozbiljnog zahlađenja odnosa između EU i SAD, većina ispitanika podržala bi veća ulaganja u evropsku odbranu, dok je podrška jačanju veza sa drugim globalnim silama znatno slabija.
Istovremeno, postoji snažna podrška dubljoj političkoj integraciji unutar Evrope, uz jačanje ovlašćenja i kapaciteta Evropske unije za donošenje odluka.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
