Pre nedelju dana u Skupštini Srbije usvojen je set pravosudnih zakona, na predlog poslanika Srpske napredne stranke, Uglješe Mrdića. Žustre polemike koje je ovaj predlog izmene zakona izazvao između poslanika vlasti i opozicije su se sa sednice na kojoj se o setu zakona odlučivalo, preselile izvan skupštinskih klupa i ne prestaju.
O ovim predlozima poslanika Mrdića u međuvremenu su se oglasili i zvaničnici iz Brisela na svojim nalozima na društvenim mrežama, ali i predsednik Aleksandar Vučić.
Dok predstavnici vlasti smatraju da će grupa zakona doprineti boljem i efikasnijem pravosudnom sistemu, zaduženom za kontrolu rada izvršne i zakonodavne vlasti, predstavnici opozicije sumnjaju u objektivnost javnih tužilaštava, a komesarka za proširenje Marta Kos zamerila je izostanak transparentnosti u procesu
Šta su tzv. "Mrdićevi zakoni"?
Takozvani "Mrdićevi zakoni", predstavljaju paket od pet izmena i dopuna pravosudnih zakona, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.
Na sednici Odbora za pravosuđe Mrdić je rekao da je cilj donošenja ovih izmena unapređenje efikasnosti i funkcionalnosti pravosudnog sistema kroz usklađivanje mreže sudova i tužilaštava sa realnim demografskim, teritorijalnim i organizacionim uslovima, kao i rasterećenje beogradskih pravosudnih tela.
O ovim zakonima republička skupština raspravljala je po hitnom postupku, da bi na kraju bile usvojene izmene i dopune, jer vladajuća koalicija ima apsolutnu većinu:
• Zakon o Visokom savetu tužilaštva
• Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava
• Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
• Zakon o javnom tužilaštvu
• Zakon o sudijama
Mrdić je objasnio da je usvajanje izmena Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava uslovljeno potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javnotužilačke mreže sa realnim, demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima.
On je naglasio da taj zakon predstavlja nužan i sistemski opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, obezbeđivanju uslova za efikasno postupanje i pripremi pravosudnog sistema za značajan porast broja predmeta, posebno u svetlu predstojećih aktivnosti za Ekspo 2027.
Mrdić je ukazao da preopterećenost Trećeg osnovnog suda u Beogradu nameće potrebu osnivanja novog, Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, dodajući da je u 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio 7.778 novih predmeta, kao i da će na teritoriji Surčina broj predmeta rasti usled projekta Ekspo.
Pored toga, ove izmene zakona predviđaju formiranje sudske jedinice u opštini Kosjerić, a da sedište sadašnjeg Osnovnog javnog tužlaštva umesto u Vladičinom Hanu bude u Surdulici.
Mrdić je naveo da je usvajanje izmena Zakona o Visokom savetu tužilaštva potrebno radi uslađivanja sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu, koje se odnose na nadležnosti Komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji.
Usvajanjem izmena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala bi se, kako je rekao Mrdić, položaj Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu precizno definisao.
Mrdić je govoreći o predlogu za izmenu Zakona o javnom tužilaštvu, rekao da je imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni tog zakona, potrebno da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje, za upućivanje javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene u cilju stvaranja uslova za efikasniji rad javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama.
Predlogom za izmenu Zakona o sudijama se, kako je rekao Mrdić, predlaže uvođenje mogućnosti da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju još u jednom mandatu.
Takođe je naglasio da predsednik suda nije samo formalni rukovodilac suda već nosilac širokih nadležnosti od ključnog značaja za unutrašnje funkcionisanje suda, te da je odgovoran za donošenje akata, unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta, za raspoređivanje sudija i sudijskih pomoćnika, kao i za obezbeđivanje optimalnog funkcionisanja sudskih odeljenja i rada suda.
Šta to u praksi znači?
U praksi, ove izmene menjaju mapu pravosuđa u Srbiji i odnose između institucija.
Menja se teritorijalna nadležnost sudova i tužilaštava, što znači da se određeni predmeti više ne vode nužno u Beogradu, već mogu biti prebačeni u druge gradove. Javna tužilaštva se formalno razdvajaju od izvršne vlasti.
Visoki savet tužilaštva dobija veću ulogu, ali ostaje pitanje njegove stvarne nezavisnosti, s obzirom na način izbora članova.
U oblasti visokotehnološkog kriminala, nadležnosti se šire i preciznije definišu, ali bez jasnih garancija da će se zakon primenjivati jednako. Sudije i tužioci se nalaze u novom hijerarhijskom okviru, u kojem kritičari vide rizik od pritisaka, dok vlast tvrdi da je reč o boljoj organizaciji sistema.
Reakcija Evropske unije i predsednika Srbije
Odmah po usvajanju zakona stigla je poruka iz Brisela i to od komesarke za proširenje, Marte Kos, koja je ocenila da su "amandmani usvojeni u veoma brzom i netransparentnom postupku bez ikakvih konsultacija" i apelovala na Srbiju da revidira izmene pravosudnih zakona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe se oglasio povodom izmene zakona i izjavio kako da je sagledavao i procenjivao ustavnost seta pravosudnih zakona koji su u sredu usvojeni u Skupštini i dodao da je dobio uverenja od saradnika i pravnih eksperata da su ti zakoni doneti u skladu sa Ustavom.
"I to je ono u šta ja mogu ulaziti. Ono što smatram da je bila greška nije sam sadržaj zakona, pošto znam ja kome smeta sadržaj zakona, smeta onima koji imaju svoje nalogodavce spolja i koji su njima služili, a ne svom narodu. Ali suština je u tome da oni moraju da budu u skladu sa Ustavom i to je jedino što mene može da zanima", rekao je Vučić.
Takođe je dodao da je zamerio to što su izbegli javnu raspravu kao i da je trebalo da se konsultuju sa ljudima iz EU, jer "kad ste na evropskom putu, onda vam je to obaveza".
Kako je naveo, šta će da rade u budućnosti, to je njihova stvar, ali je sasvim siguran da ove promene neće ići na uštrb interesa građana Srbije.
Evropska komisija pažljivo prati proces implementacije usvojenih zakona, naglašavajući važnost nezavisnog, transparentnog i efikasnog pravosuđa.
Njihova analiza se zasniva na standardima EU za vladavinu prava i preporukama Venecijanske komisije, posebno u delu koji se odnosi na nezavisnost javnih tužilaštava i transparentnost pravosudnog sistema.
(EUpravo zato.rs)
