Efikasniji rad pravosuđa i uprave bio bi moguć uvođenjem druge smene u popodnevnim časovima, uz pomoć takozvanog nepunog radnog vremena, koje predviđa Zakon o radu. Ovakav predlog upućen je Ministarstvu pravde, sa idejom da se mladi ljudi zaposle u administraciji sudova, tužilaštava i organa uprave. To bi pomoglo i smanjenju nezaposlenosti i rešavanju velikog broja predmeta.
Predlog da se što šire primeni zakonsko rešenje o nepunom radnom vremenu uputio je potpredsednik Udruženja pravnika Srbije Ratomir Slijepčević, predsednik Multidisciplinarnog centra za podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava.
Odredbe Zakona o radu (članovi 39–41) navode da "radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom" u trajanju od četiri ili pet časova dnevno. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Slijepčević ističe da je time afirmisano načelo o autonomiji volje poslodavca i zaposlenih. Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.
"Šira primena ovih zakonskih rešenja omogućila bi da se zaposle mnogi koji se vode kao nezaposleni. Prema službenoj evidenciji, u Srbiji ima prijavljeno više od 270.000 ljudi koje žele da se zaposle, a veliki deo njih čine pravnici. Zapošljavanje novih osoba sa nepunim radnim vremenom ne bi povećalo troškove, a doprinelo bi većim prihodima, posebno uplatama za penzijsko i invalidsko osiguranje. U praksi se nesumnjivo pokazalo da bi nepuno radno vreme znatno doprinelo povećanoj produktivnosti i efikasnosti u rešavanju zahteva građana i pravnih lica", kaže Ratomir Slijepčević.
Uvođenje nepunog radnog vremena bilo bi dragoceno u mnogim sudovima i u upravnim organima koji su zatrpani nerešenim zahtevima građana.
"To važi za sudske odluke, odlučivanje o legalizaciji, upisu u katastar i druge zahteve građana. U tom cilju mogla bi se uvesti i druga smena, od 16 do 20 časova, ili treća smena, koja podrazumeva tri puta po četiri sata rada, kao vid nepunog radnog vremena i racionalnijeg korišćenja poslovnog prostora, posebno u svojini države i lokalne samouprave. Šire uvođenje druge i treće smene mogli bi tada da iskoriste zaposleni sa punim radnim vremenom, nezaposlena lica, kao i penzioneri, naročito u deficitarnim profesijama", ističe Slijepčević.
Dodaje da bi ovakav raspored radnog vremena doprineo humanizaciji procesa rada, jer bi primena odredbi o nepunom radnom vremenu dala dalekosežne i mnogobrojne pozitivne efekte u oblasti produktivnosti, zdravstvenog stanja zaposlenih, obrazovanja, vaspitanja dece, porodičnih i bračnih odnosa.
"Poseban doprinos humanizaciji procesa rada postigao bi se ako bi se omogućilo uvođenje nepunog radnog vremena svuda gde to proces rada dozvoljava i gde postoji zainteresovanost poslodavaca i zaposlenih lica, odnosno nezaposlenih. Ovo se može ostvariti bez povećanih budžetskih sredstava, zapošljavanjem većeg broj mlađih stručnjaka sa četvoročasovnim ili petočasovnim dnevnim radnim vremenom", rekao je sagovornik za Politiku.
U isto vreme bi i oni koji su već zaposleni, ukoliko to žele, mogli da se opredele za režim nepunog radnog vremena.
"Uvođenje četvoročasovnog ili petočasovnog radnog vremena posebno bi doprinelo znatno boljem zdravstvenom stanju zaposlenih. Oni bi mogli da više vremena posvete svojim porodičnim obavezama, stručnom usavršavanju, rekreaciji i proširenju kulturnih aktivnosti. Zato je neophodno stimulisati što širu primenu rada sa nepunim radnim vremenom. Neformalne konsultacije sa predsednicima pojedinih sudova, advokatima i nezaposlenim licima potvrđuju potrebu uvođenja nepunog radnog vremena", ističe Slijepčević.
Fleksibilno i nepuno radno vreme se poslednjih godina, zbog svih svojih prednosti, stimuliše i sve šire primenjuje u mnogim evropskim državama.
(EUpravo zato/Politika)
