- Ukrajina i Moldavija otvorile su Klaster 2 i Klaster 3 u pristupnim pregovorima sa EU, pa je broj otvorenih poglavlja porastao na 24 od ukupno 33.
- Do završne faze procesa deli ih još devet poglavlja, a sledeći korak je otvaranje preostalih klastera 4 i 5.
- Brisel i dalje vodi njihove pregovore paketno, dok je za privremeno zatvaranje poglavlja potreban pozitivan IBAR i ispunjena prelazna merila.
Ukrajina i Moldavija pridružile su se u poslednjem trenutku još jednom "super utorku" u procesu proširenja EU. Dugo očekivano otvaranje još dva klastera sada je završeno, a Kijev i Kišinjev na horizontu vide prvu ciljnu liniju - početak privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja, jednog po jednog.
Na četvrtim međuvladinim konferencijama o pristupanju Ukrajine i Moldavije, održanim 13. oktobra, otvoreni su Klaster 2 - "Unutrašnje tržište" i Klaster 3 - "Konkurentnost i inkluzivni rast", čime je broj otvorenih pregovaračkih poglavlja dostigao 24 od ukupno 33.
"Reforme će olakšati trgovinu širom Evrope, obezbediti pravedniju konkurenciju, učiniti proizvode bezbednijim i pružiti bolju zaštitu potrošačima", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, podsećajući da je cilj ovih reformi da zemljama kandidatima omoguće integraciju u jedinstveno tržište i usklađivanje njihovih privreda sa standardima EU.
Nakon dugog perioda zastoja u pristupnim pregovorima, kako ga je opisao irski državni ministar za evropska pitanja Tomas Birn, Ukrajina i Moldavija sada imaju otvorene pregovore u četiri od ukupno šest klastera.
Sledeći korak je otvaranje dva preostala klastera - Klastera 4, "Zelena agenda i održiva povezanost", i Klastera 5, "Resursi, poljoprivreda i kohezija" - "što je pre moguće", naglasila je Kos.
Pristupni putevi Kijeva i Kišinjeva i dalje su povezani takozvanim "paketnim pristupom", uprkos očekivanjima da će formalno otvaranje Klastera 1 - "Osnove" označiti prekretnicu u njihovom razdvajanju.
Za sada u Savetu EU ne postoji politička volja da se pristupni procesi dve zemlje razdvoje.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Prema očekivanjima zvaničnika EU, tek ispunjavanje prelaznih merila i pozitivna ocena u okviru izveštaja o njihovoj ispunjenosti (IBAR), što bi omogućilo početak privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja - mogli bi da predstavljaju trenutak kada će "u praksi postati jasno da je do razdvajanja došlo".
Kada je reč o prelaznim merilima, komesarka Kos bila je opreznija.
"Radujemo se trenutku kada će izveštaj o oceni ispunjenosti prelaznih merila moći da bude zaključen, jer je to preduslov za početak završne faze procesa," izjavila je ona, priznajući da obe zemlje smatraju da je ovo pitanje hitno.
"Naš glavni prioritet je ispunjavanje merila za Klaster 1 i dobijanje pozitivne ocene u okviru IBAR-a", rekao je zamenik ukrajinskog premijera za evropske integracije Vsevolod Čencov.
Njegova moldavska koleginica Kristina Gerasimov istakla je da bi Kišinjev želeo da ambicija da Moldavija bude spremna za članstvo u EU do 2030. godine postane zajednički cilj.
Velika očekivanja dve zemlje zasnivaju se i na nedavnom predlogu Evropske komisije za jačanje njihove postepene integracije u EU, uključujući mapiranje strateških oblasti.
"Što su naše privrede više integrisane tokom pristupnog procesa, to će Ukrajina biti bolje pripremljena u trenutku pristupanja i veći će biti njen doprinos jedinstvenom tržištu", podsetio je Čencov.
"Izrazili smo interesovanje za učešće u dodatnim programima i u narednim nedeljama podnećemo odgovarajuće zahteve Komisiji", izjavila je Gerasimov.
Ipak, potencijalnu tačku sporenja predstavljaju predloženi posebni aranžmani za Ukrajinu, kojima bi se značajno ograničili finansijska podrška i pristup tržištu za osetljive poljoprivredne proizvode.
Komesarka Kos potvrdila je da će Kijev, kada postane članica EU, biti uključen u zajedničku poljoprivrednu politiku "na veoma poseban način".
Na pitanje kako bi to konkretno izgledalo, odgovorila je da će se o tome razgovarati između država članica i Ukrajine, uz podsećanje da detalji moraju biti utvrđeni tokom pristupnih pregovora u okviru Klastera 5.
Nakon otvaranja Klastera 1 - "Osnove" u junu i Klastera 6 - "Spoljni odnosi" u julu, Mađarska je usporila otvaranje novih klastera za Ukrajinu, a posledično i za Moldaviju. Time su dodatno otežani napori dve zemlje da do kraja godine započnu pregovore o privremenom zatvaranju pristupnih poglavlja.
Preokret u otvaranju još dva klastera za obe zemlje dogodio se 12. oktobra, kada je ukrajinski parlament usvojio zakon o pravima nacionalnih manjina, čiji je cilj regulisanje obrazovnih prava nacionalnih zajednica. Mađarska, pod vođstvom Petera Mađara, uslovila je otvaranje dve grupe pregovaračkih poglavlja usvajanjem ovog zakona, što je bilo rezultat istorijskog kompromisa postignutog u junu.
Uz predstavljanje Paketa proširenja za 2026. godinu krajem meseca, Evropska komisija trebalo bi da objavi i pristupne mape puta za Ukrajinu i Moldaviju, zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom. Ovi dokumenti trebalo bi da pruže jasniji okvir za reforme i uslove koje svaka od zemalja kandidata treba da ispuni tokom pristupnih pregovora, kao i za to gde bi i, potencijalno, kada bi mogle da stignu u tom procesu.
Očekuje se da mape puta sadrže okvirne rokove za privremeno zatvaranje pregovaračkih poglavlja.
"Veliki korak" koje su ove dve države napravile u procesu približavanja Evropskoj uniji pozdravila je i komesarka EK Ursula fon der Lajen.
"Ukrajina i Moldavija prave još jedan korak ka našoj Uniji. Sada su otvoreni pregovarački klasteri koji se odnose na unutrašnje tržište, kao i na konkurentnost i inkluzivni rast. Budućnost Ukrajine i Moldavije je u našoj Uniji i mi ćemo ih podržavati tokom celog tog puta", napisala je u objavi na društvenoj mreži X.
Stanje odnosa EU sa Ukrajinom i Moldavijom
Samo četiri dana nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, 28. februara 2022. godine, Kijev je podneo zahtev za članstvo u EU. Moldavija je to učinila tri dana kasnije, 3. marta. Evropski savet je 23. juna 2022. podržao preporuku Evropske komisije da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata.
Na sastanku Evropskog saveta 14. decembra 2023. godine, lideri EU dali su zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora. Nakon što je Savet EU odobrio pregovaračke okvire, prve međuvladine konferencije sa dve zemlje održane su 25. juna 2024. u Luksemburgu. Kako je potvrđeno u Paketu proširenja za 2025. godinu, proces skrininga uspešno je završen i sa Kijevom i sa Kišinjevom.
Zbog veta Mađarske Viktora Orbana na početak pregovora o članstvu Ukrajine u EU, na čekanju se našao i pristupni proces Moldavije, koji je od samog početka povezan sa ukrajinskim kroz takozvani "paketni pristup".
Evropska komisija je 17. marta 2026. godine pružila tehničke smernice za nastavak rada na reformama povezanim sa EU u svih šest pregovaračkih klastera. Promena vlasti u Budimpešti potom je otvorila put za otvaranje Klastera 1 - "Osnove" za Ukrajinu i Moldaviju 15. juna.
Do sada su za obe zemlje otvorena 24 pregovaračka poglavlja.
(EUpravo zato.rs)
