Crna Gora i Albanija održaće odvojene međuvladine konferencije o pristupanju Evropskoj uniji 12. i 13. oktobra, dok Evropska komisija predstavlja predloge za jačanje zaštitnih mehanizama protiv nazadovanja demokratije, povezujući narednu fazu proširenja EU sa reformama unutar same Unije.
Crna Gora i Albanija pripremaju se za novi krug pregovora o pristupanju Evropskoj uniji ove nedelje. Sastanci u Luksemburgu trebalo bi da unaprede njihove kandidature za članstvo, dok Brisel razmatra značajne promene uslova pod kojima će buduće članice pristupati Uniji.
Međuvladina konferencija sa Crnom Gorom biće održana u ponedeljak, 12. oktobra, a dan kasnije, u utorak, sledi deseta konferencija sa Albanijom. Sastanci se održavaju manje od nedelju dana nakon što je Evropska komisija predstavila paket predloga čiji je cilj priprema EU za proširenje, uz istovremeno jačanje njene sposobnosti da reaguje na kršenje demokratskih standarda u novoprimljenim državama članicama.
Neposredni cilj Crne Gore jeste nastavak zatvaranja pregovaračkih poglavlja, nakon višegodišnjih institucionalnih i pravnih reformi. Sastanak sa Albanijom ima preciznije definisan dnevni red - privremeno zatvaranje Poglavlja 20, koje se odnosi na preduzetničku i industrijsku politiku.
Obe zemlje ostvarile su napredak na putu ka članstvu, ali najnoviji predlozi Evropske komisije ukazuju na to da bi uslovi za pristupanje mogli da postanu zahtevniji, dok EU razmatra mogućnost prijema više novih članica.
Crna Gora se približava završnoj fazi pregovora
Crna Gora se smatra najnaprednijom kandidatkinjom za članstvo među zemljama Zapadnog Balkana. Pregovori o pristupanju počeli su 2012. godine, a otvorena su sva 33 pregovaračka poglavlja. Napredak u njihovom zatvaranju ubrzan je dok vlada nastoji da okonča pregovarački proces i obezbedi zaključenje pristupnog ugovora.
Krajem 2025. godine Crna Gora je privremeno zatvorila pet poglavlja koja se odnose na usluge, kretanje kapitala, pravo privrednih društava, poljoprivredu i ribarstvo.
Kako je portal EU Today izvestio nakon te konferencije, tim dogovorima broj privremeno zatvorenih poglavlja tada je povećan na 12, dok je EU nastavila da naglašava značaj reforme pravosuđa i dosledne primene usvojenih propisa.
Naredne međuvladine konferencije nastavile su pregovarački proces, a 29. konferencija zakazana je za danas (12. oktobra).
Evropska komisija ocenila je da bi Crna Gora mogla da završi pristupne pregovore do kraja 2026. godine, pod uslovom da nastavi da ostvaruje dovoljan napredak. To, međutim, ne znači da bi članstvo usledilo automatski. Po završetku pregovora potrebno je zaključiti pristupni ugovor, koji moraju da odobre sve postojeće države članice i ratifikuju ga u skladu sa svojim ustavnim procedurama.
Među otvorenim pitanjima ostaju nezavisnost pravosuđa, primena propisa u oblasti borbe protiv korupcije i sposobnost državnih institucija da dosledno sprovode pravo EU.
Albanija napreduje u pregovorima o industrijskoj politici
I proces pristupanja Albanije dobio je novi zamah, uz obnovljeno interesovanje EU za uključivanje Zapadnog Balkana u evropske političke i ekonomske strukture.
Očekuje se da na konferenciji zakazanoj za 13. oktobar bude privremeno zatvoreno Poglavlje 20, koje obuhvata preduzetničku i industrijsku politiku i odnosi se na pravni i institucionalni okvir poslovanja, uključujući industrijsku konkurentnost, preduzetništvo i politike podrške malim i srednjim preduzećima.
Njegovo privremeno zatvaranje predstavljalo bi dodatni napredak Albanije u usklađivanju sa zakonodavstvom i politikama EU, ali ne bi značilo i konačan dogovor o pristupanju.
Kao i u slučaju Crne Gore, pregovarački okvir zahteva kontinuiran napredak u ključnim oblastima članstva, posebno kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, osnovnim pravima, korupciji i organizovanom kriminalu.
Brisel priprema snažnije zaštitne mehanizme
Najnovije međuvladine konferencije o pristupanju održavaju se nakon što je Evropska komisija 6. oktobra predstavila predloge koji se odnose na institucionalne posledice prijema novih članica.
Komisija smatra da je proširenje moguće u okviru postojećih ugovora, ali da su EU potrebni dodatni zaštitni mehanizmi. Među predlozima je i mogućnost suspenzije prava glasa nove članice u Savetu EU u slučaju ozbiljnog kršenja temeljnih vrednosti Unije ili načela iskrene saradnje.
Cilj je da se ojačaju mehanizmi za reagovanje na nazadovanje demokratije, a da se istovremeno obezbedi da nove članice i nakon pristupanja poštuju zajednička pravila i vrednosti EU.
Proširenje izvan Zapadnog Balkana
Rasprava obuhvata i Ukrajinu i Moldaviju, čije su kandidature za članstvo dobile veći strateški značaj nakon ruske invazije punog obima na Ukrajinu.
Evropska komisija razmatra načine na koje bi zemlje kandidati mogle postepeno da učestvuju u politikama i programima EU i pre sticanja punopravnog članstva. Takvi aranžmani mogli bi da obuhvate veće uključivanje u oblasti energetike, saobraćaja, odbrane i pojedine segmente jedinstvenog tržišta, uz uslov sprovođenja odgovarajućih reformi.
Brisel razmatra prelazna rešenja za poljoprivredu, finansijske transfere i osetljive privredne sektore, nastojeći da uskladi proširenje sa očuvanjem stabilnosti i efikasnosti EU.
Zato se pregovori sa Crnom Gorom i Albanijom odvijaju u važnom trenutku, dok konačan ishod zavisi i od reformi kandidata i od dogovora 27 država članica o budućem funkcionisanju proširene Unije.
(EUpravo zato.rs/Eutoday)
