- Evropska komisija predlaže šire korišćenje kvalifikovane većine i klauzula prelaza, kako bi Unija brže odlučivala uoči novog proširenja.
- Traži i promenu prakse u Savetu, manje oslanjanja na konsenzus, kao i izbegavanje mešovitih sporazuma kada EU može da deluje sama.
- Komisija upozorava da će pre prijema tridesete članice morati da se preispitaju sastav institucija i raspodela mesta u Evropskom parlamentu.
Evropska komisija je 6. oktobra objavila dugo očekivanu komunikaciju "Priprema za širu Uniju", čime je odgovorila na poziv Evropskog saveta iz juna 2024. da predstavi detaljna preispitivanja politika (engl. pre-enlargement policy reviews) u kontekstu proširenja.
Taj pregled politika predstavlja prvi stub komunikacije, a prvi element u okviru prvog stuba odnosi se na način na koji će Unija upravljati svojim politikama (engl. governance) u trenutku kada bude u svoje redove primila nove članice. Iako Komisija izmenu osnivačkih ugovora ne isključuje, u ovom dokumentu težište stavlja na bolje korišćenje onoga što već postoji.
U nastavku, shodno tome, predstavljamo ključne predloge koji se odnose na ovo značajno pitanje, a za koje Komisija smatra da države članice treba da počnu da primenjuju i pre sledeće runde proširenja.
Šire korišćenje kvalifikovane većine
Kvalifikovana većina (QMV) je već opšte pravilo u ugovorima, ali jednoglasnost i dalje važi u nizu ključnih oblasti. Komisija zato ponovo ističe "klauzule prelaza" (fr. passerelle), koje omogućavaju da se jednoglasnost zameni kvalifikovanom većinom i to bez izmene ugovora. Za njihovu primenu se zalaže u oblastima kao što su sankcije, civilne misije Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i borba protiv poreske prevare i utaje.
Ipak, začkoljica postoji - ukidanje jednoglasnosti zahteva jednoglasnost koja u ovom trenutku nije na vidiku. Do sada one nijednom nisu bile predmet upotrebe.
Međutim, kako se proširenje bude približavalo, a geopolitička kriza se komplikovala, Komisija računa da će članice ipak razmotriti i ovu opciju.
Istovremeno, pasarele nisu primenljive na politiku proširenja, već bi umesto toga bilo potrebno menjati pregovaračke okvire sa svakim od kandidata. Osnivački ugovori trenutno nalažu da države članice jednoglasno glasaju o otvaranju pregovora i o njihovom zaključivanju, dok su pregovarački okviri ti koji su odredili da se zahteva jednoglasnost na svakom pojedinačnom koraku. Kao i kod pasarela, izmena tih okvira bi zahtevala jednoglasnost.
Uprkos tome, Komisija ističe nužnost da se ubuduće u Savetu glasa kvalifikovanom većinom za otvaranje klastera i druge međukorake u procesu pristupanja.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Za sada, polovina članica podržava taj predlog, u skladu sa nemačko-slovenačkim nonpejperom koji je isto to predlagao, što znači da će biti potrebno još pregovaranja da bi uopšte došlo do nekog pomaka na ovom polju.
Promena prakse u Savetu
Iako negde jeste potrebno promeniti pravila, drugde se naglašava nužnost promene navika. Komisija primećuje da Savet često traži konsenzus i onda kada je kvalifikovana većina dovoljna, što može da ojača "političko vlasništvo" (engl. ownership) nad odlukom, ali i da uspori njeno donošenje.
Zato poziva Savet da jasnije planira rokove, ranije prepozna otvorena pitanja i pravovremeno ih uputi ministrima. S obzirom na to da se radi o duboko ukorenjenom principu funkcionisanja Saveta EU, upitno je da li i kada bi Savet mogao da pristane na promenu ove navike.
Komisija takođe ističe da mešoviti sporazumi, koji pored zaključivanja od strane Unije traže i ratifikaciju država članica, treba da se izbegavaju kada Unija može da deluje sama, dok bi se, na primer, trgovinski aranžmani sa trećim stranama po pravilu usvajali kvalifikovanom većinom.
Na primer, nedavno je Komisija predložila da se sporazum o pridruživanju sa San Marinom i Andorom koji im omogućava pristup jedinstvenom tržištu EU tretira kao sporazum koji je dovoljno da ona izvede do kraja, ali su članice ipak insistirale da se podvede pod mešoviti tip i time prođe kroz ratifikaciju.
Ovo će biti značajno, ukoliko se odluči da se jednog dana prave novi sporazumi koji bi omogućavali članstvo u jedinstvenom tržištu EU.
Pojačana saradnja i prilagođavanje institucija
Ukoliko pak ne dođe ni do prelaska na kvalifikovanu većinu, kao ni do promene navika u Savetu EU, Komisija podseća da članicama uvek ostaje mogućnost tzv. "pojačane saradnje" (engl. enhanced cooperation). Radi se o mehanizmu koji omogućava grupi od najmanje devet država članica da produbljuje saradnju u određenoj oblasti. Komisija kao primere uspeha navodi Kancelariju evropskog javnog tužioca (EPPO), koja je zapravo od ovog leta postala deo standardnih pravnih tekovina EU otkako joj se Mađarska pridružila, i Zajam za podršku Ukrajini za 2026-2027.
Interesovanja za to ima, samo je pitanje u kojem pravcu bi članice išle i koje grupe članica, pogotovo ako se uzme u obzir i postojeća saradnja u okviru Stalne strukturne saradnje (PESCO).
Posebno pitanje se odnosi na kompoziciju samih institucija. Prema ugovorima, Komisija bi trebalo da ima broj članova koji odgovara dvema trećinama država članica, uz rotaciju, osim ako Evropski savet ne odluči drugačije, a on je do sada zadržavao po jednog člana iz svake države. Prema Komisiji, ta odluka mora biti preispitana najkasnije pre pristupanja tridesete članice.
Evropski parlament je, s druge strane, ograničen na 750 poslanika uz predsednika, pa će buduća proširenja zahtevati preraspodelu mesta. U praksi, to će značiti da će postojeće članice morati proporcionalno manji broj evroparlamentaraca da dobiju u odnosu na broj novopridošlih iz novih članica.
Zato će biti relevantno i kako Savet i Evropski parlament budu vodili pregovore sa Komisijom o daljim posledicama na upravljanje.