- Evropska komisija traži da kandidati za članstvo sprovedu vidljive reforme vladavine prava, uz širenje izveštaja i vezivanje gotovo svih fondova za konkretne ciljeve.
- Predlaže i lakšu aktivaciju člana 7, kao i obavezno i ranije povezivanje kandidata sa EPPO-om radi jače kontrole i saradnje.
- U fokus stavlja i demokratsku otpornost: zaštitu izbora, medija, novinara i borbu protiv stranih manipulacija i sajber pretnji.
Drugi element u okviru prvog stuba komunikacije Komisije "Priprema za širu Uniju", odnosno pregleda politika EU (engl. pre-enlargement policy reviews), odnosi se na vrednosti i vladavinu prava, oblast u kojoj proširenje najčešće nailazi na nepoverenje država članica i građana.
Polazna tačka dokumenta je poznata, poštovanje demokratije, osnovnih prava i vladavine prava uslov je članstva, ali i temelj funkcionisanja same Unije, jer o njima zavise uzajamno poverenje, pravosudna saradnja i upravljanje novcem iz zajedničkog budžeta.
Komisija zato naglašava da pristupni proces mora da obezbedi više od pravnog usklađivanja, institucije moraju da rade u praksi, a reforme da budu trajne.
Ovo dobija na značaju pogotovo ako se uzmu u obzir široko rasprostranjeni strahovi među članicama da nove članice mogu doživeti demokratsko nazadovanje po ostvarivanju članstva.
Prema tome, u nastavku izdvajamo ključne tačke predloga koje Komisija ističe kako bi ublažila te strahove.
Osnove u prvom planu
Klaster o osnovama (engl. Fundamentals) otvara se prvi, zatvara poslednji i određuje ukupan tempo pregovora, a Komisija podseća da zakonodavne i institucionalne reforme moraju da daju vidljive rezultate.
Izveštaji o vladavini prava, koji do sada obuhvataju Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, postepeno će se proširivati na ostale kandidate kada budu spremni. Kandidati će morati i da se pripreme za primenu Povelje o osnovnim pravima pre pristupanja, čija se zaštita proširenjem prenosi na nove članice.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Od novina, istaknuto je da će, po uzoru na Plan rasta, svaki kandidat u okviru programa Globalna Evropa, kao dela novog višegodišnjeg finansijskog okvira (2028–2034), imati svoj plan sa konkretnim ciljevima koje treba ostvariti kako bi se fondovi "otključali".
Drugim rečima, gotovo svi fondovi će se ubuduće vezivati za reforme, uključujući vladavinu prava i borbu protiv korupcije.
Jačanje "nuklearne opcije"
Najviše pažnje privlači i član 7 Ugovora o Evropskoj uniji kao tzv. "nuklearna opcija". Komisija otvoreno priznaje da visoki pragovi, poput četiri petine većine i jednoglasnosti, i odsustvo rokova otežavaju mogućnost aktivacije ovog sankcionog mehanizma, pa predlaže da se sa Evropskim parlamentom i Savetom razmotre rokovi, kao i mogućnost "olakšane" aktivacije ovog člana, i to međuinstitucionalnim aranžmanima, bez izmene ugovora.
To bi značilo da za nove članice, ukoliko se sve institucije EU dogovore, neće biti tako visok prag koji je do sada, na primer, bio prepreka da se aktivira kako bi se sankcionisalo demokratsko nazadovanje u Orbanovoj Mađarskoj.
Obavezno članstvo u Kancelariji evropskog javnog tužioca
Posebno se izdvaja Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO). Kada je osnovana, radilo se o formi pojačane saradnje (engl. enhanced cooperation).
Međutim, otkako je Mađarska pod vođstvom novog premijera Petera Mađara odlučila da joj pristupi, sve članice Unije su postale deo ove Kancelarije (sa izuzetkom Irske koja je dobila izuzeće kao deo pregovora i pre osnivanja ove institucije).
Prema tome, po ostvarivanju članstva, svaka nova članica neće imati izbor već će po automatizmu postajati i članica EPPO-a.
Prema tome, Komisija će raditi na tome da i pre ostvarivanja članstva, kandidati uspostave efektivnu saradnju sa ovom institucijom. Ona ionako ima nadležnost ako se radi o fondovima EU koji se odnose na region, pa bi ovim aktivnostima saradnja bila u celosti institucionalizovana i produbljena.
Demokratska otpornost
Na kraju, pitanje demokratizacije i njene otpornosti se predstavlja kao vitalni interes Unije. Strane manipulacije informacijama i mešanje, sajber napadi i pritisak na nezavisne medije i civilno društvo ne zaustavljaju se na granicama, te Komisija ističe da ranjivosti kandidata utiču na Uniju i pre pristupanja.
Ona zato kandidate povezuje sa primenom Evropskog štita za demokratiju (engl. European Democracy Shield) i radom Evropskog centra za demokratsku otpornost (engl. European Centre for Democratic Resilience).
Saradnja u tom kontekstu bi obuhvatala rad na očuvanju integriteta izbora, slobode medija, zaštite novinara i boraca za ljudska prava, medijske pismenosti i podrške nezavisnoj proveri činjenica.
U skladu sa tim, Komisija naglašava da reforme koje jačaju demokratsku otpornost treba da postanu deo praćenja pristupanja i da usmeravaju tehničku i finansijsku podršku.