Za konačan dogovor o najvažnijim funkcijama EU trebaće im još vremena, kako je kazao predsednik Evropskog veća, Šarl Mišel.
Prema njegovim rečima, čelnici su imali "dobru raspravu, koja je išla u pravom smeru, ali dogovor nije postignut".
Očekuje se da će se dogovor postići na redovnom samitu koji će se održati krajem sledeće nedelje, tačnije 27. i 28. juna.
O kojim se sve funkcijama radi?
Funkcije o kojima se radi predsednik Evropske komisije, Evropskog veća, visoki predstavnik za spoljnu i sigurnosnu politiku i predsednik Evropskog parlamenta.
Prema Mišelovim rečima, pan-evropske političke stranke iznele su svoje predloge za vodeće pozicije i sada je potrebno još nešto vremena da bi se postigao dogovor.
Predsednika Komisije imenuje Evropsko veće kvalifikovanom većinom i tu odluku da potvrdi Evropski parlament.
Predsednika Evropskog veća biraju samo članovi tog tela i tu Parlament nema nikakvih ovlašćenja.
Slično važi i za predsednika Parlamenta kog biraju zastupnici, dok Veće nema nikakvu ulogu.
Odluke o vodećim dužnostima uvek se donose u paketu jer je potrebno voditi računa o odnosu snaga vodećih političkih grupacija, o tome da ne budu svi iz istog dela EU, o ravnoteži između velikih i malih zemalja i rodnoj ravnopravnosti.
Načelno je već dogovoreno da mesto predsednika Evropske komisije pripadne Evropskoj narodnoj stranci (EPP), daleko najvećoj političkoj grupi u Evropskom parlamentu i Evropskom veću.
Mesto predsednika Evropskog veća trebali bi dobiti socijalisti, a mesto visokog predstavnika za spoljnu i sigurnosnu politiku trebalo bi pripasti liberalima.
Tako se očekuje da će ova mesta aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (za drugi mandat EK), portugalski premijer Antonio Kosta za predsednika Evropskog saveta, a Estonka Kaja Kalas za šeficu spoljne politike.
EPP, socijalisti i liberali imaju većinu od oko 400 zastupnika u Evropskom parlamentu koji ukupno broji 720 zastupnika.
Pa šta je pošlo po zlu u pregovorima?
Prema nekoliko diplomata EU, problem nije bio drugi mandat za Fon der Lajen ili druge kandidate za najviše pozicije jer su se pregovarači za tri glavne političke grupe u EU - EPP, socijalisti i liberali složili oko njih pre nego što su krenuli u finalne pregovore.
Štaviše, lideri Hrvatske, Finske i Holandije nagovestili su da je diskusija oko trojke gotovo rešena.
Bilo je više pitanje od čega se sastoji kompletan paket i kako da se izgradi poverenje da i parlament prihvati rešenje.
Sa 13 od 27 lidera EU koji pripadaju EPP-u desnog centra, nisu bili zadovoljni samo podrškom Fon der Lajen i želeli su da se njihovi dobri izborni rezultati pretoče u veći udeo moći i pozicija.
„Mislili smo da je to gotova stvar, ali EPP je odlučila drugačije", rekao je jedan diplomata EU.
To znači da oni žele da razmotre nominovanje lidera EPP za drugu polovinu petogodišnjeg mandata na funkciji Evropskog saveta.
Prema sporazumima EU, predsednik Evropskog saveta se bira na mandat od dve i po godine, koji se može jednom obnoviti.
Do sada je uvek postojao neformalni dogovor između stranaka i lidera da će mandat sadašnjeg predsednika biti obnovljen za još jedan mandat bez mnogo debate, kao što je to učinjeno za Mišela.
Međutim, dvojica diplomata EU izjavila su za Euractiv da EPP želi da osigura da neće morati ponovo da bira socijalistu za drugi mandat.
Socijalisti su, u međuvremenu, tvrdili da nema razloga da se ne poštuje tradicija i procedura.
„Sada je više pitanje odnosa snaga između EPP-a i S&D-a koji je sprečio da se sporazum objavi večeras", rekao je drugi diplomata EU.
Pored toga, neki lideri EU, posebno iz EPP, izrazili su zabrinutost zbog tekuće istrage o korupciji nad bivšim Kostininim zvaničnicima iz vlade.
Iako je postupak doveo do toga da on podnese ostavku prošlog novembra, niko nije zvanično optužen za zločin, ali nakon samita, izvori iz EPP-a rekli su da Kosta još mora da se dokaže.
Bilo je pokušaja da se u diskusiju umešaju i druge visoke pozicije, kao što je sledeće imenovanje šefa Evropske centralne banke (ECB) posle 2027. posle desničarke Kristin Lagard, kao i mesto generalnog sekretara NATO-a , koji će verovatno pripasti odlazećem liberalnom holandskom premijeru Marku Ruteu.
"Volja naroda se ignoriše"
Uprkos dobicima krajnje desnice i desnih konzervativaca na izborima za EU, oni se zvanično ne razmatraju u raspravi o najvišim pozicijama.
Volja evropskog naroda je danas u Briselu ignorisana - rezultat evropskih izbora je jasan: desničarske stranke su ojačale, levica i liberali izgubili tlo pod nogama", rekao je mađarski premijer Viktor Orban posle samita.
Iako su italijanska premijerka Đorđa Meloni i njena stranka ECR viđeni kao potencijalni tvorci dogovora oko Fon der Lajen pre izbora, to više nije slučaj.
„Sasvim je jasno da podrška u Evropskom parlamentu sledećem predsedniku Komisije ne može biti zasnovana na desničarskim i desnim populističkim partijama", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc novinarima pre razgovora.
Šolcovo upozorenje ponovio je i treći diplomata EU u razgovoru za Euractiv, koji je insistirao na tome da tvrdo desničarske ili populističke stranke nisu deo pregovora.
Diplomate EU su naglasile da se to može postići računanjem na „centrističku većinu" EPP, socijalista i liberala i bez desničarskih partija koje su dalje od EPP.
Ovo shvatanje, međutim, osporavaju konzervativni lideri kao što je Meloni, prema informacijama kojima raspolaže Euractiv.
(M.A./EUpravo zato/inex.hr/Euractiv.com)
