- Evropska komisija za 2027. smanjuje zakonodavne ambicije i stavlja fokus na konkurentnost, deregulaciju i ekonomsku bezbednost. Prioritet su jačanje jedinstvenog tržišta, manje birokratije i brže izdavanje dozvola za strateške projekte.
- Brisel povlači niz predloga bez izgleda za usvajanje, među njima reformu oporezivanja energije, direktivu o zelenim tvrdnjama i FIDA. Ukidaju se i zastarela pravila, uključujući propis o prodaji maslaca Sovjetskom Savezu.
Evropska komisija smanjuje obim svojih zakonodavnih planova za 2027. godinu, dajući prednost konkurentnosti, deregulaciji i ekonomskoj bezbednosti, u trenutku kada se mandat predsednice Komisije Ursule fon der Lajen bliži polovini svog drugog i poslednjeg mandata.
Prema primerku godišnjeg Programa rada Evropske komisije i pratećim dokumentima u koje je POLITICO imao uvid, Evropska unija želi da ojača jedinstveno tržište, smanji administrativna opterećenja, modernizuje industriju i unapredi odbrambene kapacitete, suočena sa rastućim geopolitičkim rizicima i ekonomskom neizvesnošću.
"EU mora da zadrži sposobnost da samostalno određuje svoj put", navodi se u dokumentu Komisije, uz poruku da je "nezavisnost prioritet za evropsku ekonomiju".
Međutim, s obzirom na to da se postojeće inicijative, poput Zakona o ubrzanju industrijskog razvoja (Industrial Accelerator Act), suočavaju sa kašnjenjima, Brisel će se usredsrediti na završetak zakonodavnih postupaka koji su već u toku.
Istovremeno, Komisija planira da povuče predloge za koje je procenjeno da nemaju izgleda da budu usvojeni, kao i niz zastarelih propisa. Među njima je i pravilo koje se odnosi na prodaju zaliha maslaca Sovjetskom Savezu, državi koja ne postoji već 35 godina.
Ovo su najvažnije inicijative iz Programa rada, čije je predstavljanje najavljeno za danas.
Energetika
Evropska komisija će zvanično odustati od neuspelog pokušaja reforme načina oporezivanja energije, što će biti deo godišnjeg spiska zakonodavnih predloga koje povlači.
Reforma Direktive o oporezivanju energije iz 2021. godine imala je za cilj promenu poreskih pravila EU, kako bi električna energija bila oporezovana po nižoj stopi od fosilnih goriva. Ideja je bila da se time podstakne korišćenje čistijih izvora energije.
Ipak, države članice tokom pet godina nisu uspele da postignu dogovor o ovoj meri, jer bi njeno usvajanje moglo da primora pojedine zemlje da povećaju poreze na benzin, dizel i prirodni gas.
Program rada predviđa i nekoliko novih zakonodavnih inicijativa za 2027. godinu, među kojima su energetski paket za pojednostavljivanje propisa i okvir klimatske i energetske politike za period nakon 2030. godine, koji bi trebalo da obuhvati reforme neophodne za ostvarivanje klimatskih ciljeva EU do 2040. godine.
U dokumentu, međutim, nije precizirano šta će konkretno obuhvatiti novi paket pojednostavljivanja.
Među ostalim značajnim merama nalaze se:
- Uspostavljanje mehanizma za tržište čistog grejanja, koji bi trebalo da podstakne korišćenje toplotnih pumpi.
- Formiranje evropske korporacije za kritične sirovine, koja bi kupovala i skladištila metale neophodne za čistu energiju, odbranu i tehnološki sektor.
- Preispitivanje privremenog okvira državne pomoći, namenjenog podršci industrijama koje su najviše pogođene visokim cenama energije.
- Revizija standarda emisije ugljen-dioksida za teška teretna vozila.
Održivost
Evropska komisija zvanično će povući važan predlog zakona usmeren protiv obmanjujućeg predstavljanja proizvoda kao ekološki prihvatljivih, poznatog kao direktiva o zelenim tvrdnjama (Green Claims Directive).
Predlog je predstavljen u martu 2023. godine, a trebalo je da dopuni Direktivu o osnaživanju potrošača za zelenu tranziciju, koja je u septembru uvela stroža pravila za ekološke tvrdnje kompanija.
Cilj je bio da se precizira na koji način kompanije moraju da dokazuju svoje tvrdnje o ekološkim karakteristikama proizvoda i usluga.
Međutim, predlog je stavljen po strani u junu 2025. godine, nakon ozbiljnog neslaganja Evropske komisije i vlada država članica oko prevelikih obaveza izveštavanja koje bi bile nametnute kompanijama.
Komisija sada ocenjuje da ovaj predlog „verovatno neće dobiti podršku" država članica u razumnom roku.
Finansije i oporezivanje
Evropska komisija planira da povuče predlog uredbe o pristupu finansijskim podacima (Financial Data Access - FIDA).
Ovim propisom bilo bi omogućeno trećim stranama da pristupaju finansijskim podacima koje poseduju osiguravajuće kuće, investicioni fondovi, penzioni fondovi i druge velike finansijske institucije.
Cilj predloga bio je da se iskoristi potencijal finansijskih podataka EU i podstaknu inovacije u finansijskom sektoru i finansijskim tehnologijama.
Međutim, tradicionalne finansijske institucije, a posebno osiguravajuće kompanije, protivile su se ovom predlogu i više puta zahtevale njegovo povlačenje.
Evropska komesarka za finansijske usluge Marija Luis Albukerke branila je ovu inicijativu, predstavljajući je kao važan deo nastojanja da Evropa povrati konkurentnost. U najmanje jednom slučaju uspela je da spreči njeno uklanjanje iz paketa mera za pojednostavljivanje propisa.
Komisija planira da u prvom kvartalu 2027. predstavi paket mera za pojednostavljivanje bankarskih propisa i unapređenje konkurentnosti.
Istovremeno, odustaje od više od deceniju starog predloga o uspostavljanju evropskog sistema osiguranja depozita, koji nikada nije dobio saglasnost vlada država članica.
Na listi predloga koji će biti povučeni nalaze se i uvođenje poreza na digitalne usluge, oporezivanje kompanija sa značajnim digitalnim prisustvom u EU, predlog iz 2023. godine o usklađivanju poreza na dobit kompanija u svim državama članicama.
Tehnologija
Evropska komisija planira da sredinom 2027. predstavi novi paket za digitalnu transformaciju, koji će obuhvatiti pojednostavljivanje propisa i pitanja autorskih prava.
Ova inicijativa predstavlja nastavak već započetog procesa smanjenja administrativnih i regulatornih opterećenja.
Komisija je još 2025. predstavila takozvani Digital Omnibus, paket izmena pravila koja se odnose na veštačku inteligenciju, podatke i sajber-bezbednost. Deo mera za pojednostavljivanje propisa o veštačkoj inteligenciji stupio je na snagu u julu.
Kada je reč o čuvanju podataka, Komisija je ranije najavljivala mogućnost da predlog na nivou cele EU bude spreman do kraja godine.
U novom Programu rada navodi se da će Komisija "dodatno proceniti uticaj pravila o čuvanju podataka na nivou EU, kako bi se naredne godine razmotrili dalji koraci".
Biće preispitana i pravila o transparentnosti političkog oglašavanja, zbog kojih su Gugl i Meta odlučili da obustave prikazivanje političkih oglasa u EU.
Saobraćaj
Evropska komisija najavljuje da će razmotriti mogućnosti za pojednostavljivanje propisa u oblasti transporta, u skladu sa paketom mera koji je ranije najavila Ursula fon der Lajen.
Planirana je i revizija standarda emisije ugljen-dioksida za teška teretna vozila.
U okviru paketa pojednostavljivanja za 2027. godinu Komisija namerava da ukine i uredbu iz 1990. godine, koja propisuje mere koje treba preduzeti u slučaju krize na tržištu drumskog teretnog saobraćaja.
Dokument takođe predviđa zaštitu slobode plovidbe i pomorske bezbednosti u Ormuskom moreuzu i moreuzu Bab el Mandeb, u okviru širih nastojanja da se obnovi stabilnost na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora.
Konkurentnost
Jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije biće uklanjanje prepreka unutar jedinstvenog tržišta EU.
Brisel razmatra nove mere kojima bi se sprečilo da države članice uvode ograničenja za prekograničnu trgovinu.
Komisija želi da se pozabavi i takozvanim teritorijalnim ograničenjima snabdevanja, koja dovode do razlika u cenama osnovnih potrošačkih proizvoda između država članica.
Smanjenje birokratije takođe će biti među prioritetima.
Brisel planira usvajanje "Pakta protiv prekomernog regulisanja" (Pact against gold-plating), čiji je cilj da spreči vlade država članica da prilikom primene evropskih propisa uvode dodatne zahteve koji nisu neophodni.
Predviđeno je i uspostavljanje mehanizma za preispitivanje i uklanjanje takvih administrativnih opterećenja.
Pored toga, Komisija planira da u trećem kvartalu 2027. predloži nove mere za ubrzavanje izdavanja dozvola za projekte od strateškog značaja.
Spisak propisa i predloga koje Brisel povlači
Evropska komisija odustaje od čitavog niza predloga koji godinama nisu uspeli da napreduju u zakonodavnom procesu.
Među njima su inicijative koje se odnose na dodelu slotova za poletanje i sletanje na aerodromima, kao i uspostavljanje zajedničkog evropskog sistema osiguranja bankarskih depozita.
Neki od ovih predloga čekaju na usvajanje godinama. Tako će jedan propis koji se odnosi na regulisanje trgovine sa Kiprom biti povučen nakon čak 22 godine.
Komisija planira i da ukine niz zastarelih mera koje više nemaju praktičnu svrhu. Među njima je i uredba o posebnoj prodaji interventnih zaliha maslaca Sovjetskom Savezu. Sovjetski Savez raspao se 1991. godine.
(EUpravo zato)
