- Hapšenje bivšeg direktora RHMZ-a je otvorilo priču o dugogodišnjoj degradaciji institucije i sumnji na pranje novca.
- Tokom više od decenije smanjivana je mreža stanica, a kadrovski manjak i odlazak stručnjaka doveli su u pitanje osnovne funkcije zavoda.
- Izostala su i planirana ulaganja u opremu, prognozne modele i modernizaciju, iako je RHMZ mogao da bude vodeća regionalna služba.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) se prethodnih dana našao u fokusu javnosti iz neočekivanih razloga, hapšenjem nekadašnjeg direktora Jugoslava Nikolića 3. novembra i još dva lica, zbog sumnje na pranje novca.
Međutim, iza priče o korupciji i hapšenju krije se šira priča o devastaciji jedne važne državne institucije tokom prethodnih nekoliko godina, prenosi Klima 101.
Institucionalna degradacija retko se dešava odjednom. Ona je najčešće posledica dugotrajnog zanemarivanja kadrova, infrastrukture, naučno-tehnološkog razvoja i profesionalnih standarda.
Sada smo u situaciji da je ovakav proces u RHMZ-u trajao više od decenije i doveo u rizik njegove kapacitete da obavlja funkcije regulisane Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.
Narušeni mreža stanica i stručni kadar RHMZ
Pojedini stručni izveštaji pokazuju drastično smanjenje u broju meteoroloških i hidroloških stanica, verovatno i preko 50% tokom poslednje decenije, uključujući i padavinske stanice.
Ovo je alarmantna činjenica jer ukazuje na nepovratne procese monitoringa u našoj zemlji. Ređa prostorna mreža znači manje mogućnosti za praćenje lokalnih klimatskih uslova i ekstremnih pojava koji se mogu značajno razlikovati od mesta do mesta.
Posebno su važni kvalitet, kontinuitet i reprezentativnost merenja, a ne samo formalni broj stanica. Slično se odnosi na fenološka i agrometeorološka osmatranja, bez kojih je otežano praćenje uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju, šumarstvo i biodiverzitet.
Sa druge strane, izveštaj Državne revizorske institucije (DRI), objavljen 31. decembra 2024. godine, ukazuje na ozbiljne kadrovske probleme.
Kao i u drugim institucijama, u RHMZ je bio uposlen veliki broj ljudi angažovanih po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima ili drugim oblicima angažovanja van radnog odnosa - a izveštaj DRI je ukazao da za veliki broj ovako privremeno uposlenih ljudi nedostajala propisana dokumentacija o izvršenom poslu. To ne znači da poslovi nisu bili izvršeni, ali jasno pokazuje nedostatke u kontrolama i dokumentovanju trošenja javnih sredstava.
Ali kadrovski problemi su dublji od toga. Kako se navodi u izveštaju, u RHMZ je bilo predviđeno 530 izvršilaca, a do 2023. popunjena su bila samo 383 mesta.
To znači da je skoro 28% predviđenih mesta bilo nepopunjeno, i to u vremena kada je poznato da „mladi ne mogu da nađu posao”, a naročito oni koji su vrlo specifičnog obrazovanja, kao što je u oblasti meteorologije, koja spada pod Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu (u Novom Sadu je sličan modul nestao iz akreditacije pre oko 10 godina).
Šteta koja se nanosi na ovaj način osmatračkoj mreži i stručnim kapacitetima, u ovako dugačkom periodu, nije lako nadoknadiva i zahtevaće posebne aktivnosti koje će omogućiti obezbeđivanje ponovo dovoljnih kapaciteta i edukaciju stručnjaka, upravo i zbog generacijskog jaza.
Kolege koje su bile strpljive, razvijale svoje iskustvo, bile su na pauzi za napredovanje, najpre kroz ugovore na određeno a zatim i bez napredovanja u platnim razredima. Ovo je dovelo na kraju i do odlaska mlađeg i izuzetno stručnog kadra iz RHMZ-a.
Za javnost je verovatno i važna informacija da ovakvi stručnjaci odlaze u daleko bolje radne uslove po svetu ili privatnim firmama, jer predstavljaju retku i „skupu” stručnost.
Nisu sprovođene planirane investicije u razvoj RHMZ
Zadatak jedne institucije nije samo održavanje postojećeg stanja, već i kontinuirani razvoj u skladu sa potrebama društva.
Srbija je 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023–2030, sa Akcionim planom za period 2024–2026. Ovaj dokument dostavljen je Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC) kao nacionalni plan adaptacije.
Program prepoznaje potrebu za razvojem sistema monitoringa, unapređenjem prognostičkih proizvoda, jačanjem ranih najava i upozorenja, modernizacijom računarskih kapaciteta, obnovom osmatračke mreže, unapređenjem agrometeoroloških usluga i razvojem savremenih načina informisanja javnosti.
Jedan od ključnih uslova su bila sredstva iz vanrednih budžetskih sredstava koja je trebalo da RHMZ dobije od Ministarstva finansija, po usvojenom Akcionom planu.
Ova aktivnost je izostala, što je takođe ubrzalo brzu degradaciju mogućnosti RHMZ-a da funkcioniše kao ključna institucija u smanjivanju rizika od rastućih opasnosti.
Ovo je takođe važna stavka u preispitivanju odgovornosti: zašto je izostalo pažljivo tempirano finansijsko ulaganje, koje je lančano paralizovalo druge mere adaptacije na klimatske promene?
U zvaničnom godišnjem izveštaju RHMZ za 2025. godinu navedeno je da nabavka planiranih komponenti računarskog sistema visokih performansi nije realizovana, kao ni nabavka novih aktivnih mrežnih komponenti. Kao razlog navedeno je ukidanje planiranih finansijskih sredstava.
Za delatnost u kojoj su kontinuitet i pravovremenost zakonska načela, odlaganje kritičnih ulaganja ne može se posmatrati kao obično administrativno pomeranje rokova.
Dodatno zabrinjava što planovi rada pretežno koriste pokazatelje koji mere obim aktivnosti, kao što su broj izveštaja, biltena, prognoza ili realizovanih postupaka. Takvi pokazatelji imaju značaj, ali nisu dovoljni za ocenu kvaliteta i uspešnosti rada nacionalne hidrometeorološke službe.
Uspešnost se mora meriti i kvalitetom meteoroloških i hidroloških prognoza, pravovremenošću i pouzdanošću upozorenja, raspoloživošću osmatračkih i računarskih sistema, dostupnošću podataka i stvarnim poboljšanjem usluga za građane i privredu.
Drugim rečima, jedna institucija može formalno da ispuni godišnji plan, a da pritom ne dokaže da je unapredila svoj osnovni javni zadatak.
Šta sve nije urađeno: propuštene prilike prethodnih godina
Stručnjaci iz RHMZ su testirali prognostičke modele za prognozu jakih oluja, kao što su superćelijske oluje koje su nanele velike štete 2023. godine. Rezultati su bili izuzetno obećavajući i omogućili bi građanima da znaju dosta ranije, i sa preciznijim informacijama mogućnost za razvoj i kretanje oluje. U saradnji sa naukom moglo se obezbediti i unapređenje upozorenja na grad.
Unapređenje korišćenja radarske mreže doprinelo bi boljim informacijama o nadolazećim nepogodama na lokalnom nivou, a u saradnji sa Putevima Srbije obaveštenja bi mogla biti objavljena i na većim putnim deonicama, radi prilagođavanja brzine.
Jačanje osmatračke mreže kroz jačanje merenja vlažnosti tla bi dovelo do boljeg razumevanja sušnih uslova, izdavanja upozorenja za poljoprivredu, a zatim i unapređenja prognoze suše.
Poslednje tri godine, štete od suša i problemi u vodosnabdevanju u srži su i posledica nekoherentnosti planiranja u državi, neuključivanja RHMZ-a i zanemarivanja njegovih funkcija i mogućnosti.
Mobilna aplikacija koju su razvili zaposleni mogla je pružati kvalitetnije prognoze građanima iz nacionalnog servisa.
Sezonske prognoze mogle su biti unapređene do nivoa gde je suša mogla biti najavljena i nekoliko meseci pre leta, a primene razvijenih agrometeoroloških indikatora mogle su dati najave o vremenu zrenja različitih kultura i omogućiti rano organizovanje radova.
RHMZ je imao stručnost i kapacitete da postane vodeća institucija u regionu za prognoze, što bi dovelo do razvoja projekata i daljih unapređenja, a umesto toga, institucija je nazadovala do stanja kada je dovedeno u pitanje obavljanje zakonom regulisanih osnovnih funkcija.
RHMZ je mogla voditi aktivnosti u proceni rizika od katastrofa uključivanjem informacija o klimatskim promenama, izraditi ovakve informacije javno dostupne od nacionalnog do lokalnog nivoa, i ubrzati rad na smanjivanju rizika. Isto je bilo moguće i u unapređenju upravljanja vodama. Umesto toga RHMZ se bori sa opstankom mreže stanica.
Problem informisanja: Dostupnost informacija je zakonska obaveza, a ne stvar dobre volje rukovodstva
Hidrometeorološke informacije nemaju svoju punu vrednost ako nisu blagovremeno dostavljene onima kojima su potrebne.
Članovi 29-32 Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti uređuju fond podataka, njihovu javnost i dostupnost. Zakon utvrđuje da su podaci prikupljeni u obavljanju poslova od javnog interesa javni, uz zakonom predviđene izuzetke.
Pored zakonske dostupnosti, savremena nacionalna služba treba da omogući funkcionalnu digitalnu dostupnost podataka, jednostavnu upotrebu proverenih informacija i blagovremeno komuniciranje rizika.
U uslovima klimatskih promena, informacije o ekstremnim vremenskim pojavama, klimatskim trendovima i raspoloživim vodnim resursima moraju biti dostupne javnim institucijama, naučnoj zajednici, privredi i građanima na način koji omogućava njihovu stvarnu upotrebu.
U oblasti prognoze, najava i upozorenja, slaba komunikacija nacionalne službe sa javnošću može imati dodatne posledice.
Javni prostor informisanja koji ne ispunjava referentna institucija popunjavaju neprovereni i nenadležni izvori, što može dovesti do pogrešnog razumevanja rizika, nepoverenja u zvanična upozorenja i neodgovarajućih odluka.
Ovo se upravo dešava u Srbiji poslednjih godina i medijski prostor je „zagađen” izjavama nestručnih lica, koje utiču na gubljenje integriteta meteorološke i hidrološke delatnosti. U medijima je bila objavljena i tužba od strane meteorologa pokrenuta protiv lica za lažno predstavljanje.
U oblasti meteorologije i hidrologije javna komunikacija je deo funkcionalnosti sistema ranog upozoravanja i ostvarivanja prava građana na informacije od javnog značaja.
Dostupnost informacija od javnog značaja građanima su zagarantovane Ustavom po članu 51. Međutim, u okviru RHMZ, zaposleni nisu imali mogućnost da komuniciraju sa medijima bez direktne dozvole doskorašnjeg direktora, što je onemogućilo medijima da dođu do pravovremenih informacija direktno od nadležne institucije.
Zašto je ovo sve važno?
Suverenitet savremene države ne ogleda se samo u političkoj nezavisnosti i kontroli teritorije. On podrazumeva i sposobnost države da samostalno raspolaže znanjem i informacijama neophodnim za donošenje odluka od javnog interesa.
Meteorološki i hidrološki podaci predstavljaju osnovu za upravljanje rizicima od poplava, suša, toplotnih talasa, olujnih nepogoda, ekstremnih padavina i drugih opasnosti.
Od njih zavise planiranje poljoprivredne proizvodnje, upravljanje vodnim resursima, bezbednost saobraćaja, energetski sistem, zaštita zdravlja stanovništva, prostorni i infrastrukturni razvoj i reagovanje u vanrednim situacijama.
Kada postoji pouzdana nacionalna služba, država ima mogućnost da na svojoj teritoriji blagovremeno prepozna opasnosti, proceni njihovo moguće dejstvo i organizuje mere zaštite i prevencije.
Građani dobijaju informacije na osnovu kojih mogu da zaštite sebe, svoju porodicu i imovinu.
Hidrometeorološka služba obavlja neprestano svoje poslove, dežura non-stop, ima prostorno razvijenu infrastrukturu po celoj teritoriji Srbije i radarske centre, u komunikaciji je sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i naročito je važna za Sektor za vanredne situacije.
U vreme ubrzanih klimatskih promena i jačanja ekstremnih pojava, posebnu vrednost imaju dugogodišnja sistematska merenja.
Meteorološka stanica nije samo instrument koji beleži trenutnu temperaturu ili količinu padavina – ona je deo nacionalne baze znanja o klimatskom sistemu.
Prekid osmatranja stvara praznine u vremenskim serijama koje se kasnije ne mogu u potpunosti nadoknaditi. Bez kvalitetnih i kontinuiranih podataka slabi mogućnost utvrđivanja klimatskih promena, procene rizika i planiranja dugoročnog razvoja.
Hidrološke stanice su podjednako važne jer služe za praćenje vodnih resursa i čine bazu za održivo upravljanje vodama, za koje smo već svedoci da je veoma ugroženo u našoj zemlji.
Osim za tekuću bezbednost, RHMZ je odgovoran i za očuvanje znanja i obezbeđivanje stručnog podmlatka i nasleđa koje je državi neophodno za budućnost.
Šta sada država treba da uradi?
Pitanje odgovornosti rukovodstva RHMZ ne sme se zaustaviti na utvrđenim nepravilnostima u javnim nabavkama i finansijskom poslovanju. Zakonska svrha RHMZ nije „trošenje budžetskih sredstava u skladu sa procedurom”, već obavljanje propisanih poslova od javnog interesa.
Potrebno je utvrditi odgovornost za stanje u kojem se nacionalna hidrometeorološka služba nalazi, ne ograničavajući je na finansijsko poslovanje, već obuhvatajući i moguće posledice upravljačkih odluka i propuštanja na izvršavanje zakonskih obaveza prema državi i građanima.
Posebno je potrebno ispitati da li je dugogodišnja kadrovska politika dovela do slabljenja ili gubitka ključnih stručnih funkcija, da li su privremena angažovanja korišćena u skladu sa zakonom i stvarnim potrebama, kao i da li je bilo postupaka kojima je onemogućavan profesionalni rad ili razvoj zaposlenih i podstican njihov odlazak iz institucije.
Neophodno je utvrditi i u kojoj meri je rukovodstvo preduzelo aktivnosti i da li je bilo u mogućnosti da ih preduzme u zavisnosti od postavljanja direktora prema ovim pitanjima, radi očuvanja osmatračkog sistema, unapređenja kvaliteta prognoza i ranih upozorenja, modernizacije opreme i razvoja usluga namenjenih građanima i privredi.
Posebno treba ispitati da li su planski dokumenti sadržali realne razvojne ciljeve, da li je njihova realizacija objektivno vrednovana i da li su eventualna odstupanja bila praćena odgovarajućim korektivnim merama.
Iz ovog razloga neophodna je nezavisna stručno-tehnička i upravljačka provera, koju bi sproveli stručnjaci iz oblasti meteorologije, hidrologije, informacionih tehnologija, javne uprave i finansijske kontrole, bez sukoba interesa.
Za sprovođenje ovakve provere postoji jasan osnov u Zakonu o državnoj upravi: Član 46. predviđa da nadzor nad radom obuhvata ne samo zakonitost, već i delotvornost, ekonomičnost i svrsishodnost organizacije poslova.
Član 50. uređuje nadzor nad posebnim organizacijama i ovlašćenja nadležnog ministarstva da zahteva izveštaje i podatke, utvrđuje stanje izvršavanja poslova, upozorava na nepravilnosti, izdaje instrukcije i predlaže Vladi odgovarajuće mere.
Dobar korak napred u revitalizaciji RHMZ-a jeste da Vlada Republike Srbije i nadležni organi državne uprave iniciraju nezavisno utvrđivanje odgovornosti za dugogodišnje upravljanje RHMZ-om, uključujući proveru mogućeg neizvršavanja zakonskih obaveza, zanemarivanja razvoja neophodnih kapaciteta i nastanka štete po javni interes.
Da li je moguće obnoviti RHMZ?
Obnova RHMZ mora započeti nezavisnom, stručnom i institucionalno odgovornom ocenom zatečenog stanja.
Potrebno je utvrditi stvarno stanje osmatračkih mreža, raspoloživost i ispravnost opreme, kvalitet i kontinuitet podataka, kapacitete za prognozu i rana upozorenja, kadrovsku strukturu, opravdanost privremenih angažovanja, stepen ispunjenosti zakonskih obaveza i realizaciju prethodnih razvojnih programa, kao i ambicije za učešće u projektima koji su mogli doprineti unapređenju operativnih kapaciteta.
Primer za takav projekat je projekat Svetske meteorološke organizacije za unapređenje ranih najava i upozorenja za jugoistočnu Evropu (SEE-MHEWS), gde je doskorašnji direktor RHMZ-a odbio da odobri učešće, a dok rezultati rada u okviru projekta su pokazali da su upravo naši kapaciteti iz Srbije u numeričkoj prognozi vremena vodeći po kvalitetu.
Na osnovu rezultata takve ocene neophodno je uspostaviti jasne prioritete, obezbediti sredstva za obnovu kritične infrastrukture, otvoriti prostor za zapošljavanje i profesionalni razvoj mladih stručnjaka, zaštititi stručnu nezavisnost zaposlenih i uvesti transparentno praćenje kvaliteta i rezultata rada, kao i unaprediti komunikaciju sa medijima koja bi bila pokrivena, po mogućnosti, kroz operativnu prognozu i mogućnost uživo uključenja iz prostorija RHMZ-a.
Naredni korak bi bila reforma vezana za spajanje ili blisku koordinaciju RHMZ-aa i Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), radi kompletiranja funkcionalnosti obe institucije i njihovog koordinisanog rada sa Svetskom meteorološkom organizacijom.
Reforma mora biti usmerena na jačanje nacionalnih operativnih i naučnih kapaciteta, a ne samo na formalnu promenu rukovodstva. Za Srbiju, izloženu sve većim klimatskim rizicima, to je pitanje bezbednosti stanovništva, ekonomske otpornosti, očuvanja nacionalnih prirodnih resursa i sposobnosti države da ispunjava svoje obaveze prema građanima.
Snažan RHMZ nije trošak države, već ulaganje u njenu bezbednost i suverenitet.
Autorka teksta je dr Ana Vuković Vimić, metoeorolog i redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
(EUpravo zato/Klima 101)
