Šta je sve novo u EU od 1. januara: Ko je prešao na evro, a ko nije više u romingu?

Bezbednost, kompetitivnost i pojednostavljenje birokratije su neki od glavnih ciljeva Evropske unije za 2026. godinu i u narednom periodu ćemo sve više slušati ove pojmove.

Ko prelazi na evro?

Bugarska je konačno prigrlila evro i time postala 21. evropska država koja je prihvatila ovu valutu.

Iako je naša susedna zemlja članica EU od 2007, Šengenu se pridružila u martu 2024, a ulaskom u evrozonu, zaokružuje se njen evropski put.

Od 27 država članica, samo još šest nije zvanično prešlo na evro - Češka, Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.

Danska je jedina članica koja nema pravnu obavezu da se pridruži evrozoni, prema Sporazumu iz Edinburga iz 1992. godine.

Kipar predsedava Unijom

Predsedavanje Evropskom unijom se menja na svakih šest meseci, a od 1. januara 2026. tu dužnost će obavljati Kipar.

Kipar je u decembru predstavio prioritete svog predsedavanja, sa posebnim fokusom na autonomiju, bezbednost, odbranu, migracije i podršku Ukrajini.

U okviru pet stubova predstojećeg predsedavanja, Kipar će se fokusirati na autonomiju kroz bezbednost i odbranu, autonomiju kroz konkurentnost, otvorenost prema svetu, zajedničke vrednosti, kao i pregovore o budžetu za naredni višegodišnji finansijski okvir EU.

Kada je reč o bezbednosti i odbrani, Kipar će podržavati ključne odbrambene inicijative i zalagati se za brzo sprovođenje Bele knjige o evropskoj odbrani, kao i Mape puta za odbrambenu spremnost do 2030. godine. Jačanje transatlantskih odnosa i saradnje EU i NATO-a prepoznato je kao temelj evropske bezbednosti.

Kipar će takođe dati prioritet slobodi plovidbe i bezbednosti pomorskih koridora, kroz primenu Strategije EU za pomorsku bezbednost, istakao je Hristodulidis.

Upravljanje migracijama označeno je kao ključno bezbednosno pitanje.

Kipar se obavezao da će unapređivati agendu proširenja EU, pri čemu je Ukrajina identifikovana kao ključni prioritet. Predsedavanje će nastaviti da pruža diplomatsku, političku, ekonomsku, vojnu, energetsku i humanitarnu podršku Ukrajini.

Moldavija i Ukrajina bez rominga

Od 1. januara 2026, Ukrajina i Moldavija, obe kandidati za članstvo u EU, postale su deo besplatne roming zone.

To znači da njihovi građani mogu da koriste mobilne usluge (pozive, SMS i internet) u EU po cenama kao kod kuće, bez dodatnih roming naknada. Državljani EU koji putuju u Ukrajinu ili Moldaviju ostvaruju ista prava.

Ovo je prvi put da kandidati prelaze u režim bez rominga, što predstavlja praktičan, ali i simbolični korak ka EU i pre zvaničnog pristupanja.

Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, od juna 2026. godine, Crna Gora i Albanija će se pridružiti jedinstvenom tržištu telekomunikacionih usluga sa Evropskom unijom, što znači da će njihovi građani uživati u prednostima režima "roming kao kod kuće".

CBAM - ko ostaje konkurentan na tržištu?

Od 1. januara je na snazi i dugonajavljivani CBAM - sistem za naplatu prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida koji obavezuje inostrane proizvođače da plaćaju "zelenu" taksu ako njihovi proizvodi imaju veće emisije nego što evropski standardi propisuju.

To se pre svega odnosi na industriju gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, đubriva, električne energije i vodonika.

Pošto su u pitanju veliki zagađivači, EU želi da uvozi robu koja što manje emituje štetne gasove, a upravo te emisije će biti oporezovane. Evropski uvoznik zato mora da zna koliko je emisija (CO2/tone čelika) potrošeno tokom proizvodnje u Srbiji. Ako brojka nije verifikovana, koristiće se default vrednosti (obično više od proseka).

Zbog toga je potrebno nabaviti CBAM sertifikate.

Kada Evropska unija počne da naplaćuje taksu na uvoz proizvoda sa visokim emisijama CO2, naši izvoznici će biti manje konkurentni na tržištu EU.

Istovremeno, bez uvođenja nacionalne takse na CO2, domaće tržište ostaje otvoreno za uvoz jeftinijih proizvoda iz trećih zemalja koje ne primenjuju slične klimatske politike.

Uvođenjem nacionalne takse na CO2 brojke bi bile usklađene sa evropskim vrednostima. U tom slučaju uvoznik ne bi morao da plati CBAM, jer se smatra da je emisija već oporezovana kod izvora.

Kao i u mnogim drugim oblastima, naša zemlja se obavezala da će se uskladiti sa evropskim standardima, što se odnosi i na direktive u oblasti energetike.

Ipak, ako se ubrzo ne preduzmu konkretni koraci, energetski intenzivna industrija u Srbiji bi mogla da se suoči sa ozbiljnim gubicima. Gubitak konkurentnosti na tržištu EU, dodatni troškovi zbog plaćanja CBAM taksa, pa i potencijalni pad izvoza - sve su to posledice koje se mogu osetiti već tokom 2026, istakli su iz NALED-a za EUpravo zato.

Za građane to može značiti i rast cena određenih proizvoda, smanjenje proizvodnje i zaposlenosti u pojedinim sektorima, a dugoročno - i slabije fiskalne mogućnosti države ukoliko industrija ne uspe da odgovori na izazove.

Nova platforma za procenu opasnosti od hemikalija

Hemikalije imaju ključnu ulogu u savremenom društvu, iako mnoge poseduju svojstva koja štete ljudima i životnoj sredini. Zbog toga su neophodne opširne i koordinisane procene hemikalija, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Zakoni "jedna supstanca - jedna procena" (OSOA), koji su takođe stupili na snagu 1. januara 2026. godine, učiniće procene hemikalija doslednijim, transparentnijim i efikasnijim u okviru zakonodavstva EU, obuhvatajući proizvode kao što su igračke, hrana, pesticidi i biocidi.

Ovaj novi okvir će takođe pomoći da se rizici ranije identifikuju i da se, kada je to potrebno, omogući brže regulatorno delovanje, čime se jača zaštita životne sredine i zdravlja ljudi.

Uspostavljena je nova zajednička platforma podataka o hemikalijama, koja bi trebalo da postane operativna u naredne tri godine, a biće dostupna svima.

Kvote za ribolov

Krajem prošle godine, zvaničnici EU su postigli dogovor o kvotama za ribol za 2026. godinu.

Španija, koja se protivila planu Evropske komisije da se 2026. godine smanji broj dana ribolova kočarenjem u Sredozemlju, pozdravila je postignuti sporazum.

Španiji će u 2026. godini biti dozvoljena 143 dana za ribolov, čime se u velikoj meri zadržava prošlogodišnji nivo. Iz Brisela je saopšteno da je prvobitni predlog imao za cilj da se ribolov dugoročno dovede na održive nivoe.

Šta se još očekuje u EU u 2026. godini?

Evropski parlament je potvrdio izmene pravila o vozačkim dozvolama, a članice za implementaciju pravila imaju tri godine. Trajanje dozvola produžava se na 15 godina, a 17-godišnjaci će moći da vozie u pratnji iskusnog vozača. Konačno, do 2030. godine se planira prelazak na digitalne vozačke dozvole.

To nije jedina novina koja čeka vlasnike automobila u Evropskoj uniji. Novi propisi zahvatiće sve, od emisija izduvnih gasova i trajnosti baterija do bezbednosnih sistema i osiguranja u vozilima.

Najviše pažnji se pridaje normi Euro 7, koja će stupiti na snagu 29. novembra 2026. za nove modele automobila i laka komercijalna vozila, dok će godinu kasnije važiti za sva novoregistrovana vozila.

Ona podrazumeva: tačnije merenje ultrafinih čestica iz benzinskih motora; ograničavanje emisija nastalih trošenjem kočnica i guma, što do sada nije bilo regulisano; nove standarde za gume koje će trajati duže i ispuštati manje čestica.

Na taj način EU želi dodatno da smanji zagađenje vazduha i poboljša kvalitet života stanovnika.

Do sredine 2026. godine EU želi da pooštri kontrolu svojih spoljašnjih granica kroz Uredbu o povratku. Predlog ima za cilj stvaranje zajedničkog evropskog sistema za povratak, usklađivanjem procedura među državama članicama kako bi se deportacije učinile bržim, jednostavnijim i efikasnijim. Argument na koji se zvaničnici EU pozivaju je snažan: svaki peti državljanin neke treće zemlje, kome je naloženo da napusti EU, zaista se i vrati u domovinu.

Institucije EU će takođe nastaviti sa usvajanjem Akta o kritičnim lekovima, koji je osmišljen da ojača otpornost i samoodrživost EU u oblasti zdravstva.

(EUpravo zato)