Ideja da se evropska roming zona proširi na zemlje koje još nisu članice Evropske unije izazvala je ozbiljno nezadovoljstvo među telekom operaterima u EU. Iako predlog dolazi direktno iz Brisela, iz kancelarije predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, operateri upozoravaju da bi takav potez mogao da poremeti tržište i dodatno optereti mreže, ukoliko se roming bez dodatnih troškova odvoji od samog procesa pristupanja Uniji.
Operateri protiv Ursule
Reč je o sistemu "Roam Like at Home", koji građanima EU i Evropskog ekonomskog prostora već godinama omogućava da koriste mobilne telefone u inostranstvu kao kod kuće i bez dodatnih troškova za pozive, poruke i internet.
Kako prenosi Euraktiv, Ursula fon der Lajen je u oktobru najavila da će se Albanija i Crna Gora ovom sistemu pridružiti 2026. godine, što je iznenadilo mnoge aktere u sektoru. Razlog je jednostavan, Ukrajina i Moldavija, koje su romingu bez dodatnih troškova pristupile 1. januara 2026, čekale su više od tri godine da ispune uslove.
Iako krajnji korisnici u EU nesumnjivo imaju koristi od rominga bez dodatnih naknada, operateri između sebe i dalje plaćaju tzv. veleprodajne roming naknade kada njihovi pretplatnici koriste mreže u drugim zemljama. Te naknade su trenutno ograničene na 1,10 evra po gigabajtu podataka, 0,019 evra po minutu poziva i 0,003 evra po SMS poruci.
Takav sistem ne utiče jednako na sve. Operateri u turističkim zemljama poput Hrvatske, Grčke, Italije i Španije uglavnom profitiraju zbog velikog broja gostiju koji koriste njihove mreže. Nasuprot tome, nordijski i baltički operateri tvrde da roming bez dodatnih troškova iscrpljuje njihove resurse i stvara neravnotežu na tržištu.
Upravo zbog toga su regulatori telekomunikacija EU, okupljeni u telu BEREC, u aprilu 2025. zaključili da postojeći veleprodajni limiti prevazilaze realne tržišne cene i preporučili njihovo snižavanje. Još dalje su otišli virtualni mobilni operateri, koje predstavlja udruženje MVNO Europe, predloživši da se cena rominga spusti na 0,25 evra po gigabajtu i 0,0025 evra po minutu.
Međutim, Evropska komisija je u junu 2025. odbila da menja postojeća pravila, uz obrazloženje da sadašnji limiti podržavaju "konkurentnu tržišnu dinamiku".
Pritisak potrošača
U isto vreme, potrošačke organizacije pojačavaju pritisak da se ukinu dodatne naknade za međunarodne pozive i poruke unutar EU, koje i dalje važe kada korisnik iz jedne zemlje zove broj u drugoj. Tako, na primer, građanin Estonije koji iz Talina pozove hrvatski broj može da plati i do 0,19 evra po minutu razgovora i 0,06 evra po SMS poruci.
Brisel je u decembru 2025. napravio prvi korak ka ukidanju ovih dodatnih troškova, dok se potpuno ukidanje naknada očekuje najranije od 1. januara 2029. godine.
Pored cenovnih sporova, planirano proširenje roming zone otvara i nova operativna i politička pitanja. Iako se očekuje da se Albanija i Crna Gora pridruže već 2026, zemlje koje su se ranije uključile u sistem upozoravaju da dalje širenje ne sme ugroziti stabilnost tržišta.
Sličan stav imaju i predstavnici zemalja kandidata koje su već u roming zoni. Zamenik ukrajinskog ministra za digitalnu transformaciju Stanislav Pribitko i moldavska ministarka ekonomije i digitalizacije Mišel Ilijev poručuju da se sa proširenjem ne bi smelo žuriti, niti roming bez dodatnih troškova odvajati od formalnog procesa pristupanja EU.
Odloženo do proleća
Zbog brojnih otvorenih pitanja, Evropska komisija je odložila predstavljanje strategije za proširenje rominga do proleća 2026. godine, iako je prvobitno planirano da dokument bude objavljen još u novembru prošle godine.
Još jedan problem predstavlja raspodela troškova. Tokom letnje sezone očekuje se da će turisti iz EU masovno koristiti roming u Albaniji i Crnoj Gori, što bi moglo dovesti do toga da operateri u drugim državama snose veće veleprodajne troškove nego što će ih moći da nadoknade.
Prema važećem modelu, zemlje koje nisu članice EU ulaze u roming zonu putem bilateralnih sporazuma. To znači da bi, na primer, građani Albanije imali roming bez dodatnih troškova širom EU, ali ne i u drugim zemljama učesnicama van Unije, poput Ukrajine ili Moldavije. Svaki novi učesnik istovremeno zahteva i značajne tehničke i IT prilagodbe, što dodatno opterećuje operatere.
(EUpravo zato/Euractiv)
