Kipar je predstavio prioritete svog predsedavanja Evropskom unijom, koje počinje 1. januara 2026. godine, sa posebnim fokusom na autonomiju, bezbednost, odbranu, migracije i podršku Ukrajini.
Kipar je u nedelju predstavio prioritete za predstojeće predsedavanje Evropskom unijom, ističući da će raditi na izgradnji "autonomne Unije otvorene prema svetu", uoči preuzimanja ove rotirajuće funkcije 1. januara.
Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis predstavio je program na događaju u Pano Lefkari, izloživši pet međusobno povezanih stubova koji će usmeravati šestomesečni mandat Kipra na čelu Saveta Evropske unije.
"Za deset dana preuzimamo institucionalnu ulogu i odgovornost prema Evropi, našim sugrađanima i našoj deci", rekao je Hristodulidis.
Kako je nagklasio, "Kipar je spreman da vodi, i da tokom šest meseci bude glas 27 država članica."
Predsedavanje dolazi u ključnom trenutku za Uniju, dok rat Rusije protiv Ukrajine i dalje traje, a Evropa se suočava sa, kako je Hristodulidis rekao, "intenzivnim geopolitičkim izazovima" koji stavljaju na test otpornost, jedinstvo i koheziju EU.
Pet definisanih stubova
U okviru pet stubova predstojećeg predsedavanja, Kipar će se fokusirati na autonomiju kroz bezbednost i odbranu, autonomiju kroz konkurentnost, otvorenost prema svetu, zajedničke vrednosti, kao i pregovore o budžetu za naredni višegodišnji finansijski okvir EU.
Kada je reč o bezbednosti i odbrani, Kipar će podržavati ključne odbrambene inicijative i zalagati se za brzo sprovođenje Bele knjige o evropskoj odbrani, kao i Mape puta za odbrambenu spremnost do 2030. godine. Jačanje transatlantskih odnosa i saradnje EU i NATO-a prepoznato je kao temelj evropske bezbednosti.
Kipar će takođe dati prioritet slobodi plovidbe i bezbednosti pomorskih koridora, kroz primenu Strategije EU za pomorsku bezbednost, istakao je Hristodulidis.
Upravljanje migracijama označeno je kao ključno bezbednosno pitanje.
"Predsedavanje Kipra će kao ključni prioritet promovisati punu primenu Pakta o migracijama i azilu, kao i jačanje sistema povratka", rekao je predsednik.
U oblasti konkurentnosti, Kipar će se zalagati za administrativno pojednostavljenje, jačanje energetske bezbednosti kroz alternativne pravce snabdevanja i pristupačne cene, kao i za jačanje digitalnog suvereniteta kako bi se smanjila zavisnost od spoljnih aktera.
Proširenje i odnosi sa susedstvom
Kipar se obavezao da će unapređivati agendu proširenja EU, pri čemu je Ukrajina identifikovana kao ključni prioritet. Predsedavanje će nastaviti da pruža diplomatsku, političku, ekonomsku, vojnu, energetsku i humanitarnu podršku Ukrajini.
Takođe će raditi na jačanju odnosa EU sa južnim i istočnim susedstvom, kao i sa zemljama Persijskog zaliva, te na podsticanju saradnje kroz Ekonomski koridor Indija-Bliski istok--Evropa.
Posebna pažnja biće posvećena produbljivanju odnosa sa Savetom za saradnju zemalja Zaliva i Ligom arapskih država.
U domenu vrednosti, Kipar će se fokusirati na jačanje vladavine prava, obezbeđivanje pristupačnog stanovanja, borbu protiv siromaštva, zaštitu dece na internetu, rodnu ravnopravnost i politike mentalnog zdravlja.
Predsedavanje će unapređivati pregovore o svim zakonodavnim dosijeima u vezi sa predloženim Višegodišnjim finansijskim okvirom za period 2028-2034, sa ciljem da se do juna predstavi okvirni dogovor.
Kipar je takođe predstavio logo predsedavanja, koji sadrži 27 cifara koje simbolizuju države članice EU, inspirisan tradicionalnim lefkarskim vezom, a dizajnirao ga je grafički dizajner Marios Kouroufeksis.
Kipar je najmanja država članica EU po broju stanovnika i delimično je pod turskom okupacijom od 1974. godine.
Hristodulidis je Kipar opisao kao "najjugostočniju tačku Evrope, poslednju državu članicu EU koja je i dalje pod okupacijom".
Predsedavanje dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa brojnim izazovima, uključujući rasprave o poljoprivrednoj politici i predloženi trgovinski sporazum sa državama Mercosura.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
