Ursula fon der Lajen je ubedljivo pobedila na glasanju o nepoverenju, javlja reporter EUpravo zato iz parlamenta u Strazburu, gde je danas održana sednica o njenom rukovodstvu Evropske komisije.
Većina članova Evropskog parlamenta, koji su glasali o predlogu koji je podnela krajnja desnica, podržala je Ursulu fon der Lajen. Da je izgubila na glasanju, Fon der Lajen i ostatak njene Komisije morali bi da se povuku, što bi EU dovelo u haos, ocenili su analitičari i najavili da bi to bio istorijski presedan u Parlamentu.
Na glasanju u četvrtak, 360 poslanika glasalo je protiv predloga, 175 za, a 18 je bilo uzdržano, što znači da je predlog pao daleko ispod potrebnog praga od dve trećine glasova i najmanje 361 poslanika koji bi morali da glasaju "za".
Inicijativu je predvodio Đorđe Piperea, rumunski poslanik iz krajnje desničarske stranke AUR, koja je deo grupe ECR, i zvanično je podneta prošle nedelje sa 74 početna potpisa, uglavnom poslanika krajnje desnice.
Tekst je kritikovao upravljanje fon der Lajenovom fondovima za oporavak, njenu odluku da zaobiđe poslanike Evropskog parlamenta u vezi sa novim programom SAFE za odbrambene zajmove EU, kao i njenu umešanost u „Pfizergate“ skandal. Međutim, tokom debate u ponedeljak, fokus se pomerio sa njenog rukovođenja Komisijom na ulogu koju njena politička porodica, Evropska narodna partija (EPP), ima u parlamentu pod vođstvom Manfreda Vebera.
Centrističke grupe napale su Vebera zbog skretanja udesno i otvaranja ka saradnji sa pojedinim delovima krajnje desnice.
Uoči glasanja, socijalisti, liberalna grupa Renew Europe i Zeleni najavili su da će glasati protiv predloga, pre svega jer dolazi od krajnje desnice. Fon der Lajen je takođe dobila podršku svoje EPP grupe, koja je odbacila tekst predloga.
Uprkos podršci svoje partije, kao i socijalista, liberala iz grupe Renew i Zelenih, mnogi poslanici iz tih grupa nisu se pojavili na glasanju.
Iako je Fon der Lajen, kako se i očekivalo, preživela još jedan politički izazov, njeni problemi daleko su od završenih. Glasanje, prvo ovakvo izglasavanje nepoverenja od 2014. godine, otkriva rastuće političko protivljenje predsednici Komisije, koja, kao i veći deo Evrope, deluje da je skrenula udesno, čime je došla u sukob s dvema ključnim političkim grupama koje su je prvobitno i dovele na vlast.
Političke grupe širom spektra iskoristile su ovu proceduru da izraze svoje nezadovoljstvo radom Komisije, bilo zbog netransparentnosti i prevelike centralizacije moći, povlačenja ključnih tačaka Zelenog dogovora, ili optužbi za kršenje institucionalnih procedura EU.
Ova situacija uzdrmala je i koaliciju stranaka koje podržavaju fon der Lajen za drugi mandat, pri čemu su socijalisti i liberali sve češće u sukobu s predsednicom Komisije. Uoči glasanja, obe grupe su pretile da će se uzdržati, zbog zabrinutosti da Komisija ide udesno.
Ipak, liberali su na kraju odustali od uzdržavanja, uz objašnjenje da ne žele da učestvuju u „igrama ekstremne desnice“ sa stabilnošću Evrope, prema navodima portparola grupe Renew.
Devet pokušaja - samo jedna ostavka
Do sada je u Evropskom parlamentu bilo devet pokušaja da se obori Evropska komisija, ali samo jedan je doveo do njene ostavke i to marta 1999. godine, kada je tim na čelu sa Žakom Santerom (takođe iz Luksemburga) napustio funkcije zbog optužbi za korupciju i netransparentno poslovanje.
Ostavka je usledila pre nego što je došlo do formalnog glasanja, iako je ta Komisija prethodno preživela čak tri druga pokušaja nepoverenja.
(EUpravo zato.rs)
