Evropska unija priprema nova pravila koja bi omogućila suspenziju liberalizovanog viznog režima za državljane trećih zemalja koji putuju u EU. Ova promena je posebno usmerena na Gruziju, gde se primećuju znaci povlačenja sa puta demokratskih reformi i približavanja sferi uticaja Moskve.
Očekuje se da Evropski parlament donese odluku o novom zakonu 7. oktobra, dok bi zemlje članice EU mogle da ga odobre 17. novembra, a pravila bi potom stupila na snagu u decembru.
Nova pravila odnose se na svih 61 državu koja trenutno uživa bezvizni režim s EU, uključujući kandidate za članstvo sa Zapadnog Balkana, Moldaviju i Ukrajinu. Ipak, evropski diplomate priznaju da je predložena promena, barem delimično, motivisana situacijom u Gruziji, jedinoj zemlji među njima koja trenutno ima liberalizovan vizni režim s Unijom.
Gruzija je poslednjih godina "zategla" odnose s Briselom.
Od izbora u oktobru 2024. godine, EU se uzdržava od političkih kontakata s Gruzijom na visokom nivou i olakšala je državama članicama EU da uvedu nacionalna ograničenja za izdavanje viza visokim gruzijskim zvaničnicima. Brisel, međutim, nije uveo sankcije visokim gruzijskim političarima, jer su Mađarska i Slovačka više puta stavile veto na taj potez, koji zahteva jednoglasnost među 27 članica EU, piše RSE.
Umesto toga, EU je razmatrala pitanje bezviznog režim za Gruziju, koji je na snazi od 2017. godine, pošto to ne zahteva konsenzus.
Evropska komisija je na to u pismu u julu upozorila gruzijsku vladu, tražeći niz pojašnjenja do kraja avgusta. Tbilisi je odgovorio, ali, prema rečima nekoliko zvaničnika EU, Brisel nije impresioniran odgovorom.
U međuvremenu, članice EU i Evropski parlament su u prvoj polovini 2025. godine pregovarali o novim pravilima za pokretanje mehanizma suspenzije liberalizacije viznog režima, koji bi mogao biti primenjen na Gruziju kasnije ove godine.
Upozorenje iz EU - koje promene slede?
Nova pravila omogućavaju načine za pokretanje mehanizma. Razlozi za to su trenutno uglavnom povezani s klasičnim "pitanjima unutrašnjih poslova", kao što je veliki broj državljana zemlje s bezviznim režimom putovanja, koji ostaju više 90 dana koliko mogu da budu u EU ili čak koriste mogućnost da traže azil u EU.
Jedan novi osnov za suspenziju uključuje neusklađenost bezviznog režima zemlje s viznom politikom EU.
Primer za to bi bio da zemlja koja ima bezvizni režim putovanja s EU takođe ima labav sistem viza za ruske državljane. S obzirom na to da Brisel želi da ograniči priliv ruskih državljana, novi zakon bi omogućio EU da zatvori potencijalnu alternativnu rutu u članice.
Još jedan novi osnov za suspenziju je ako treća zemlja ima šemu za državljanstva za investitore, poznatu kao "zlatni pasoši".
"Hibridne pretnje" su treći, novi kriterijum.
To može biti nešto slično onome što EU naziva "instrumentalizacija migranata pod pokroviteljstvom države" – primer je Belorusija (koja nema liberalizovan vizni režima s EU) koja avionima dovozi ljude iz Azije i Afrike u Belorusiju, a zatim ih gura ka granicama Letonije, Litvanije i Poljske.
Ipak, čini se da je četvrti novi razlog onaj koji stavlja liberalizaciju viznog režima Tbilisija u centar pažnje: pogoršanje spoljnih odnosa EU s trećom zemljom, posebno kada je reč o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
Postoji i nekoliko drugih značajnih promena u pravilima o suspenziji viza.
Suspenzija liberalizacije viznog režima je u početku uvek privremena. U važećim zakonima privremena suspenzija traje devet meseci i može se produžiti za dodatnih 18 meseci.
U novom predlogu, početna suspenzija će biti 12 meseci a produženje na 24 meseca, čime se potencijalni ukupni iznos povećava na tri godine. Diplomate iz EU kažu da je to davanje dodatnog vremena Evropskoj komisiji da radi s trećom zemljom kako bi se rešili eventualni problemi.
Međutim, postoji jedna promena koja se posebno odnosi na Gruziju.
Prema važećim zakonima, suspenzija bezviznog režima u prvom periodu privremene suspenzije može se ograničiti na ljude koji donose odluka, kao što su ministri i zvaničnici, a uticala vi na sve državljane zemlje tokom perioda produženja.
Prema novim pravilima, celokupno stanovništvo može biti nezahvaćeno merama tokom celog trogodišnjeg perioda, čime bi se poštedeli obični građani.
To je relevantno za Gruziju, jer su mnogi u Briselu oprezni da ne udare po stanovništvu zbog nečega što smatraju odgovornošću vlade. Obični građani bi bili pogođeni samo ako njihova zemlja ne bude uklonjena s liste zemalja s bezviznim režimom posle trogodišnjeg perioda.
(EUpravo zato.rs)
