Energetika je jedna od oblasti u kojoj je Srbija u prethodnom periodu ostvarila određeni napredak na putu usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, što potvrđuju i nalazi najnovijeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.
U okviru godišnjeg Paketa proširenja, Evropska komisija prepoznala je pomake u Poglavlju 15 - Energetika, što je u skladu i sa procenama platforme EUmeter, koja kontinuirano prati napredak Srbije u procesu evropskih integracija.
Ipak, pozitivna ocena ne znači da je reformski proces završen.
Naprotiv, pred Srbijom su i dalje značajni izazovi u usklađivanju energetskog zakonodavstva sa standardima EU, sprovođenju započetih reformi i unapređenju energetskog sektora.
Šta je do sada urađeno, kakav je napredak zabeležen i koje obaveze Srbiju tek očekuju na evropskom putu u oblasti energetike? O ovoj temi smo razgovarali sa Nebojšom Atanackovićem, nekadašnjim većinskim vlasnikom Nafte AD i počasnim predsednikom Unije poslodavaca Srbije.
Evropska komisija je u Izveštaju o Srbiji za 2026. godinu energetiku svrstala među retke oblasti u kojima je ostvaren određeni napredak. Podaci našeg EUmetra pokazuju da je od 16 planiranih akata usvojeno svega devet, odnosno 56,3 odsto.
Naše pitanje bilo je, pre svega, koliko taj rezultat zaista odražava napredak Srbije u usklađivanju energetskog sektora sa evropskim standardima i da li je reč o suštinskim reformama ili pretežno o formalnom ispunjavanju obaveza?
Nebojša Atanacković ocenjuje da je svaki pomak dobrodošao, ali upozorava da energetiku Srbije čekaju ozbiljni problemi koji zahtevaju odlučniji pristup čitavog društva.
"U svakom slučaju, dobro je ako je u nekoj oblasti zabeležen makar mali napredak. Međutim, mislim da nas u energetici čekaju veliki problemi i da je za njihovo rešavanje zaista neophodno da na nivou čitavog društva postoji ozbiljna odlučnost. Energetski sektor stagnira. U poslednjih desetak godina, pa i duže, praktično smo stajali u mestu, iako smo ranije bili u prilično povoljnoj situaciji. Kada je reč o električnoj energiji, mogli smo da budemo samodovoljni. Međutim, zbog stagnacije došli smo u situaciju da sada imamo probleme u proizvodnji električne energije, što je naš najveći problem. Istovremeno, najveći deo emisija i dalje nastaje upravo u tom sektoru", navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Evropska unija već dvadesetak godina kažnjava velike zagađivače koji emituju velike količine ugljen-dioksida. Zbog toga smo danas, kako navodi, kada je reč o izvozu električne energije koji nam je povremeno neophodan, praktično došli u situaciju da moramo da nadoknađujemo potrebne količine iz evropske mreže.
"Tako postajemo zavisni od drugih, odnosno od cena po kojima možemo da nabavljamo električnu energiju. Cena naše električne energije praktično je viša za najmanje 80 do 85 evra po toni", navodi Atanacković.
Neophodne su ozbiljne i skupe reforme
Na pitanje da li je dovoljno govoriti o ozbiljnim reformama ili se Srbija uglavnom zadržava na formalnom ispunjavanju preuzetih obaveza, Atanacković ističe da tek predstoje najteže odluke.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da definiše kakav energetski sistem želi u budućnosti i na koji način će obezbediti rastuće potrebe za električnom energijom.
"Moramo da započnemo ozbiljne reforme, koje će biti veoma teške i veoma skupe. Pre svega, moramo da odlučimo šta vidimo kao rešenje za naše energetske potrebe u budućnosti. Potrošnja električne energije i dalje se u određenoj meri zasniva na obrascima potrošnje koji su možda postojali davno, jer privreda tada nije bila na ovom nivou potrošnje. Međutim, vidimo da se sve više privrednih subjekata, ali i drugih potrošača, oslanja na električnu energiju", ukazuje naš sagovornik.
Kako dodaje, dovoljno je pomenuti velike sisteme koji služe, na primer, za sve intenzivniji saobraćaj i zahtevaju ogromne količine električne energije.
"Sve više se, umesto fosilnih goriva, koriste električni pogoni za vozila. Pojavljuju se električna vozila, ne samo putnička već i komercijalna. Zbog toga će nam biti potrebno sve više električne energije ukoliko želimo da očuvamo normalan odnos prema životnoj sredini i obezbedimo održivu budućnost", objašnjava stručnjak.
Problem interkonekcije nije samo tehničko pitanje
Evropska komisija je u izveštaju posebno ukazala i na nerešeno pitanje neto prenosnih kapaciteta u interkonekciji sa takozvanim NOS-om, ocenjujući da to utiče na konkurenciju, sigurnost snabdevanja i povećava cenu uvezene električne energije.
Koliko je ovaj problem ozbiljan za funkcionisanje elektroenergetskog sistema Srbije i ko snosi najveću odgovornost za to što godinama nije rešen?
Atanacković smatra da je u ovom slučaju reč pre svega o političkim odnosima, a ne o nedostatku tehničkih kapaciteta.
"O tome je teško govoriti. Ovde je više reč o političkim odnosima sa takozvanom Republikom Kosovo. To pitanje bi se rešilo kada bi se politički odnosi u potpunosti regulisali. Rešenje bi, u suštini, bilo zasnovano na principu dve države, što je pristup koji Evropska unija želi da primeni. Međutim, smatram da ovo nije neki naročito ozbiljan problem kada se uzmu u obzir kapaciteti koje je Srbija izgradila, kao i kapaciteti na području Kosova", kaže Atanacković.
Obnovljivi izvori nisu dovoljni bez sistema za skladištenje energije
Prema podacima Eumetra, Ministarstvo rudarstva i energetike realizovalo je 14 od ukupno 23 planirane obaveze, odnosno 60,9 odsto. Iako je to relativno dobar rezultat u poređenju sa drugim resorima, gotovo 40 odsto obaveza i dalje nije ispunjeno.
Koje su najvažnije reforme koje Srbija još nije sprovela i koliko bi njihovo odlaganje moglo da nas košta, kako u pogledu investicija i energetske sigurnosti, tako i na putu ka članstvu u Evropskoj uniji?
Atanacković ukazuje da je ispunjavanje obaveza povezano sa ogromnim ulaganjima, ali i sa donošenjem strateških odluka o budućem energetskom miksu.
"To je zaista suštinsko pitanje. Teško je dati odgovor, ali je još teže doneti odluke.
Da bismo ispunili te obaveze, posebno kada je reč o energetskoj stabilnosti, očekuju nas ogromne investicije i, pre svega, donošenje odluka, navodi on.
"U velikoj meri se danas oslanjamo na određene količine energije dobijene iz sunca i vetra. Međutim, to ne rešava problem ukoliko nemamo mogućnost skladištenja tako proizvedene energije. Bez toga ne možemo da govorimo o ozbiljnim količinama električne energije koje bi nam bile dostupne u svakom trenutku. Sve to više nego udvostručuje cenu izgradnje potrebnih kapaciteta", navodi naš sagovornik.
S druge strane, dodaje, veoma je važno razmotriti i raspodelu, odnosno način obezbeđivanja energije. Vidimo da se sve više zemalja koje su ranije odustale od nuklearne energije, poput Nemačke, vraća ideji njenog ponovnog uvođenja.
"Međutim, izgradnja ozbiljnih nuklearnih kapaciteta traje mnogo godina i zahteva još više novca nego što je to bio slučaj ranije.
Treća mogućnost je izgradnja obnovljivih hidroenergetskih kapaciteta, odnosno sistema za akumulaciju vode. Ali i to zahteva značajna materijalna sredstva.
Zbog svega toga očekujem da ćemo se u narednom periodu ponovo suočiti sa pitanjem koje ste mi postavili, i to pred širom javnošću. Društvo mora na demokratski način da dođe do odgovora na njega", ističe Atanacković.
Srbija mora istovremeno da rešava tri energetska izazova
Energetska politika Srbije nalazi se pred tri međusobno povezana zadatka: usklađivanjem sa evropskim pravilima, obezbeđivanjem stabilnog i cenovno prihvatljivog snabdevanja električnom energijom i sprovođenjem energetske tranzicije.
Koliko je realno ostvariti sva tri cilja istovremeno, imajući u vidu zavisnost od fosilnih goriva, stanje energetske infrastrukture i potrebu za velikim investicijama?
"To je pitanje od milion dolara. Mislim da ćemo morati da počnemo da radimo na sva tri fronta, a zatim da jednom ili drugom damo prednost, u zavisnosti od okolnosti. Treba reći da je Evropa u velikoj meri već sprovela energetsku tranziciju. Nije mi sasvim jasno koliko je to sve dugoročno dovoljno, ali svakako treba pohvaliti Evropsku uniju i Evropu u celini zbog napora koje ulažu u borbu protiv klimatskih promena. Ipak, Evropa, bez obzira na svoje prirodne potencijale, ne može sama da reši ovaj problem ukoliko i druge zemlje na ovom kontinentu, ali i na čitavoj planeti, ne budu radile na istom cilju", navodi sagovornik EUpravo zato.
Dodaje da treba pohvaliti činjenicu da Evropa već više od 20 godina na određeni način opterećuje sopstveni privredni sistem, cene i građane, ulažući u čistiju životnu sredinu i sprečavanje nepovratnih promena.
"Zahvaljujući određenoj akumulaciji sredstava i odlučnosti tokom poslednjih 20 godina, evropske zemlje su uspele da izgrade određene kapacitete na sopstvenoj teritoriji, koristeći novac koji je bio obezbeđivan i kroz izdvajanja njihovih građana. Međutim, ukoliko mi treba da izgradimo kapacitete za proizvodnju energije iz sunca, ne postoje posebni fondovi Evropske unije koji bi nam obezbedili neophodna sredstva, odnosno finansirali takve projekte u Srbiji.
Mi jesmo malo zakasnili, ali se nadam da bi Evropska unija na neki drugi način mogla da obezbedi dodatna materijalna sredstva za takve namene", smatra Atanacković.
Srbija i dalje reaguje na kratkoročne probleme umesto da sprovodi dugoročnu strategiju
Jedno od ključnih pitanja za budućnost energetskog sektora jeste da li Srbija ima jasnu strategiju razvoja energetike do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, ili se i dalje pretežno bavi rešavanjem kratkoročnih energetskih problema.
Atanacković ocenjuje da Srbija nije napravila ozbiljan iskorak u dugoročnom planiranju, pa čak ni u nekim osnovnim merama racionalizacije potrošnje energije.
"Navikli smo da reagujemo na kratkoročne probleme. Nismo uradili ništa ozbiljno. Nismo uradili čak ni nešto što je potpuno jednostavno, da ne trošimo energiju koju nemamo i koja je skupa. Ne rasipamo energiju, odnosno ne bi trebalo da je rasipamo zbog loše izolacije zgrada, ali ni taj problem nismo rešili. Očigledno je da, kada nešto tako dugo nismo uspeli da rešimo, nije reč o jednostavnom problemu i moraćemo da mu pristupimo na drugačiji način. ", pojašnjava on.
"Potreban nam je zajednički konsenzus, u okviru kojeg ćemo svi razumeti da ne smemo da odustanemo od rešavanja ovih pitanja ukoliko želimo da sutra obezbedimo sigurnu energetsku budućnost", zaključuje Nebojša Atanacković.
(EUpravo zato)
