- Soreka je ocenio da je iza BiH još jedna izgubljena godina na evropskom putu, uz zastoj u pravosuđu i slobodi izražavanja.
- BiH je i dalje jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nije dobila nijedan evro iz Plana rasta EU, iako ima pojedinih pomaka u borbi protiv kriminala i usklađivanju sa politikom EU.
Nakon što je šef Delegacije Evropske unije u BiH, Luiđi Soreka, uručio predsedavajućoj Saveta ministara BiH Borjani Krišto Izveštaj Evropske komisije o napretku zemlje za 2026. godinu, rekao je da je iza BiH još jedna izgubljena godina na evropskom putu.
Analizirajući šta je do sada učinjeno, a gde su zabeleženi propusti, dodao je da ipak ima pozitivnih ocena.
U izveštaju se ukazuje na zastoj u ključnim reformama, posebno u oblasti pravosuđa i slobode izražavanja, dok BiH, kako je istakao Soreka, ostaje jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nije dobila nijedan evro iz Plana rasta EU.
Iako su zabeleženi određeni pomaci u borbi protiv organizovanog kriminala, zaštiti intelektualne svojine i usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ukupna ocena napretka ukazuje na sve veće zaostajanje BiH za susedima.
Soreka je upozorio i da političke podele i antievropska retorika dodatno udaljavaju zemlju od evropskih integracija.
Obraćajući se medijima nakon uručenja izveštaja, Soreka je naglasio da godišnji izveštaji Evropske komisije ne predstavljaju samo pregled ostvarenih rezultata, već i konkretne smernice za dalje delovanje.
Prema njegovim rečima, evropske integracije i dalje su deklarisani cilj BiH, ali se zemlja u praksi sve više udaljava od evropskog puta. Posebno je ukazao na retoriku podela i antievropske narative koji su obeležili period uoči opštih izbora.
Soreka je ocenio da izostanak napretka ima konkretne posledice po svakodnevni život građana, podsećajući na probleme poput visokog zagađenja vazduha, nedovršenih transportnih koridora i nedovoljnog finansiranja bolnica.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Ukazao je i na značaj Plana rasta za Zapadni Balkan, koji predviđa finansijsku podršku Evropske unije za sprovođenje reformi, naglasivši da će takav model pomoći biti sve zastupljeniji u narednom budžetskom periodu, od 2028. do 2034. godine.
U okviru politike proširenja, kako je naveo, sve veći značaj dobija postepena integracija, koja podrazumeva da građani osete konkretne koristi približavanja EU i pre formalnog članstva.
Među tim pogodnostima izdvojio je članstvo u SEPA sistemu, koje omogućava jednostavnija prekogranična plaćanja, ukidanje rominga, saradnju sa EUROPOL-om i EUROJUST-om, kao i učešće u programima ERASMUS+.
Soreka je poručio da je važno da BiH u potpunosti iskoristi mogućnosti koje joj se pružaju, kao što to već čine druge zemlje regiona. Pozvao je domaće političke aktere da nakon izbora stave napredak ispred prošlosti, što podrazumeva i što skorije formiranje vlasti.
Istakao je da za ostvarivanje reformskih ciljeva postoji konkretan okvir, ali da je neophodna snažna politička opredeljenost domaćih vlasti.
Kako je zaključio, period nametanja je iza BiH, te je sada potreban odlučniji pristup domaćih institucija, uz nastavak podrške Evropske unije u planiranju i sprovođenju reformi.
(EUpravo zato.rs)
