Evropska unija je postigla dogovor o ukidanju bezvizni režim trećim zemljama, ukoliko ne budu poštovale ljudska prava, budu podržavale ratove ili zloupotrebljavaju putovanja u EU. EUpravo zato istraživao je detalje ovog dogovora kao i na koga se zabrane tačno odnose.
Privremena suspenzija će se odnositi na diplomate i zvaničnike vlada trećih zemalja, i trajaće 12 meseci, a može se produžiti za dodatnih 24. Evropska komisija ima priliku da, tokom tog perioda, pokrene dijalog sa trećom zemljom kako bi se otklonili uzroci koji su doveli do suspenzije. Ukoliko treća zemlja ne preduzme odgovarajuće korake, EU može doneti odluku o trajnom ukidanju bezviznog režima.
Privremeni politički dogovor moraju potvrditi obe institucije, i Evropski parlament i Savet EU, pre nego što uredba bude zvanično usvojena.
"Blokiranje pristupa Evropskoj uniji za diplomate i zvaničnike vlada trećih zemalja, koje krše međunarodno pravo o ljudskim pravima, biće lakše zahvaljujući novim pravilima o vizama, o kojima su se jutros dogovorili pregovarači iz Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije", navodi se u saopštenju Grupe socijalista i demokrata (S&D), koja je pozdravila uspešan završetak trijaloga o reviziji mehanizma za suspenziju viznog režima.
Takođe, omogućava Komisiji da cilja ove mere direktno prema diplomatama i zvaničnicima koji su odgovorni za kršenja, čime se izbegava nepošteno kažnjavanje nevinih građana i civilnog društva.
Zahvaljujući Socijalistima i Demokratama, po prvi put je uključeno i ozbiljno kršenje međunarodnog prava i standarda, uključujući međunarodno humanitarno pravo, teška kršenja ljudskih prava i neprijateljske agresivne akte prema jednoj ili više država članica ili prema samoj Uniji. Ako budu usvojena, nova pravila predstavljaće još jedan alat kojim EU može jačati poštovanje ljudskih prava u trećim zemljama.
Među ostalim izmenama, eventualnu suspenziju viza čini preciznijom, pružajući jasan pravni osnov za ciljanje diplomata i državnih službenika, umesto da se kazne svi građani. Mehanizam se modernizuje i bolje usklađuje sa kriterijumima za dodelu vizne liberalizacije trećim zemljama.
U ime Evropskog parlamenta pregovarao je poslanik S&D Matjaž Nemec, koga smo pitali kako će ove promene uticati na građane 'trećih zemalja'.
"Ova zabrana se odnosi samo na diplomate i činovnike koji dolaze iz ovih zemalja, ne i na obične građane. Dobili smo alat koji će omogućiti Evropskoj komisiji da ne prihvata sve diplomate iz trećih zemalja, koje krše vladavinu prava. Više nećemo imati izgovare kada su u pitanju države koje ne poštuju međnarodno pravo", rekao je Nemec za naš portal.
Koja je ključna novina?
Jedna od ključnih novina jeste mogućnost ciljanog ukidanja bezviznog režima samo za zvaničnike i donosioce odluka odgovorne za kršenje osnovnih prava i spoljnopolitičkih obaveza. Trenutni sistem u drugoj fazi suspenzije pogađa sve građane treće zemlje, što se često smatra neproporcionalnim kada je jasno da je odgovorna vlast.
Nova pravila omogućavaju da se u produženoj fazi suspenzije (nakon 12 meseci) ograničenja primenjuju isključivo na vladine zvaničnike i diplomate, umesto na celokupno stanovništvo.
Mehanizam suspenzije viza, uspostavljen 2013. godine, predstavlja mehanizam zaštite protiv zloupotreba bezviznog režima. Omogućava EU da privremeno ukine izuzeće od viza pod određenim uslovima. Zloupotreba bezviznog režima može dovesti do neregularne migracije – na primer, kada građani trećih zemalja prekorače dozvoljeni boravak. U poslednjim godinama EU se suočila i sa povećanim brojem neosnovanih zahteva za azil od strane putnika koji su stigli bez vize. Povećanje zahteva za azil može se desiti i kada treće zemlje u blizini EU, koje nemaju usklađenu viznu politiku sa EU, postanu „odskočne daske“ za neregularan ulazak u EU.
(EUpravo zato.rs)
